Izvor: Politika, 27.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorka sudbina „muskat krokana”
Još se tuže sadašnji i bivši „vlasnici” ovog brenda. Firma „Ibis” zaštitila je žig, a „Evropan” polaže pravo na vinograd i proizvodnju vina. I jedni i drugi bi da prisvoje ekskluzivitet brenda
Domaćem brendu, jedinstvenom vinu „muskat krokan”, ponovo preti sud. Oko prava na vinograd, proizvodnju, flaširanje i prodaju čuvenog vina koje uspeva samo još na Bisernom ostrvu, nadomak Novog Bečeja, tuže se sadašnji i bivši „vlasnici” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog brenda. Beogradska firma „Ibis” zaštitila je žig, dok novosadski „Evropan” polaže pravo na vinograd i proizvodnju vina. I jedni i drugi bi da prisvoje ekskluzivitet ove sorte vina.
Ušuškani čokoti, koje je zasadio grof Gedeon Rohonci pre više od sto godina, jedini su preživeli sve bolesti koje su pokosile lozu „muskat krokan” u Evropi. Ova vrsta je u Srbiju stigla iz Alžira, preko Francuske. A grof je sa svog imanja izvozio vino u etiketiranim elegantnim bocama u Rusiju, za Pariz i Beč. Posle nacionalizacije Rohoncijevog imanja, 1946. godine vinogradi su povereni društvenom preduzeću „Sokolac”, koje je pre nekoliko godina otišlo u stečaj.
„Sokolac” je međutim 1996. godine firmi „Ibis” ustupio pravo da flašira vino i prodaje ga. Vera Simić, vlasnica beogradske firme „Ibis”, u međuvremenu je zaštitila žig „muskat krokan” i kako tvrdi, geografsko poreklo vina – Biserno ostrvo muskat krokan. Potom se Ministarstvo poljoprivrede 2005. godine oglasilo davanjem u zakup 224 hektara zemljišta na kome se nalazi i pomenuti vinograd. Firma „Evropan” je pobedila na konkursu.
– Nigde u oglasu nije navedeno da pod poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini potpada i 17 hektara vinograda vrhunskih sorti vina. Potpuno je neprimereno da se hektar daje u zakup za 100 evra godišnje. Pokrenula sam spor protiv Ministarstva poljoprivrede tražeći raskid ugovora, jer u vreme kada je on potpisan nije bio na snazi zakon o davanju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini pod zakup – kaže Simićeva i dodaje da bi ona imala pravo prečeg zakupa da je oglašeno davanje u najam vinograda.
Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede, tvrdi, pak, da je 224 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini dato u zakup na osnovu odluke Vlade Republike Srbije 2005. godine. Manji deo zemljišta, napominje, predstavljaju vinogradi i voćnjaci, a većinu čine njive pete klase i pašnjaci.
– Sledeće godine donet je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, pa je tek ovim zakonom upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini povereno Ministarstvu poljoprivrede. Pravo prečeg zakupa u to vreme nije postojalo jer nije bilo zakona koji bi to regulisao. Ni danas pa ni ranije poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo vezano za određenu marku ili žig, već je to pravo vezano za sortu i tehnološki postupak – kaže Mitreski.
Simićeva je tražila da sud „Evropanu” stavi privremenu meru zabrane flaširanja zaliha „krokana” koje stoje na Bisernom ostrvu. Ona takođe tvrdi da je ova firma nezakonito prisvojila podrume u kojima se nalazi njeno vino. Na teret „Evropanu” stavlja i to da je iskrčio vinograd i da je lozu sveo na svega pet hektara.
Bora Gvozdenac, vlasnik „Evropana”, naglašava da je Zavod za intelektualnu svojinu jasno stavio do znanja da niko nema pravo da prisvaja ime „muskat krokan”, jer je ono u slobodnoj upotrebi.
– „Ibis” nije zaštitio geografsko poreklo. To nikako nije mogao da učini zato što ne proizvodi ni grožđe, ni vino. Potreban mu je elaborat o praćenju proizvodnje grožđa, koji evidentno ne poseduje. Ta firma ima jedino žig, ali na osnovu njega ne može da zabrani nekome da koristi ime „muskat krokan” – tvrdi Gvozdenac.
On uverava da bez „Ibisove” saglasnosti može da pusti u prodaju „muskat krokan” iz 2008. godine, koji je trenutno u procesu proizvodnje.
– Ta firma jedino polaže pravo na vino iz 2004. godine koje se nalazi u podrumu. Ne branim im da uđu u podrum i odnesu svojih 70.000 litara vina – kaže Gvozdenac.
Kada je reč o samom vinogradu, on kaže da ga je zatekao potpuno uništenog. Zasadi su, tvrdi, bili retki i propali.
– Po preporuci Poljoprivrednog fakulteta, povadio sam oštećeni matični čokot i posadio pet hektara novog vinograda. Uložio sam 500.000 dolara. Od prošlogodišnje berbe ću imati 20.000 litara vina i niko ne može da mi kaže da ne održavam vinograd – kaže Gvozdenac.
M. Avakumović
[objavljeno: 28/03/2009]
