Izvor: Politika, 25.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golgota novosadskih hemičara
Novi Sad – Hemijska industrija Novi Sad (HINS) prodata je na aukciji sredinom oktobra 2004. godine kada je privatizovano 66 odsto društvenog kapitala. Za to su kupci Branko Jovanović i Dušan Prodanov platili 46,6 miliona dinara, preuzevši i dug koji je premašivao sumu od 200 miliona dinara, uz obavezu da u fabriku investiraju 44 miliona dinara.
Međutim, Agencija za privatizaciju, posle svih izneverenih obećanja, raskinula je ugovor, uz obrazloženje da nisu ispunjene ugovorne obaveze.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Nije nastavljen kontinuitet proizvodnje, nije realizovan investicioni program, otuđen je veliki deo vrednosti imovine... U međuvremenu, fabrika je počela da zarasta u korov, ostavši jedno vreme i bez struje i bez vode, stavljena je pod hipoteku zbog bankarskih kredita koje su uzimali Jovanović i Prodanov, a došlo je dotle da je bilo rizično biti i član upravnog odbora, pošto su oni koji su tražili poštovanje zakona nemilosrdno prebijani, uz nanošenje teških telesnih povreda.
Naravno, nije slučaj HINS-a jedina promašena privatizacija, ali je po bezakonju i golgoti njegovih radnika svakako jedan od najzaprepašćujućih, zbog čega je kompletna informacija o kriminalnim radnjama dostavljena Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
Jer, umesto da se pozabave tek kupljenom fabrikom, novopečenim vlasnicima je prioritet bio osnivanje novih svojih firmi. Branko Jovanović je ubrzo osnovao svoje preduzeće "Mladost-pak" u Sremskim Karlovcima, a Dušan Prodanov je formirao firmu "Idol" u Novom Sadu. Bilo je čudno i njihovo zalaganje da se što pre uknjiže objekti HINS-a, ali su radnici umirivani da je to "u funkciji realizacije kredita, neophodnih za oživljavanje proizvodnje u preduzeću".
"Ali istina je ubrzo izašla na videlo. Cilj osnivanja njihovih novih firmi bio je kompletno preusmeravanje poslovanja HINS-a i finansijskih transakcija na te firme. Istovremeno, uknjižba objekata Hemijske industrije jeste bila u cilju uzimanja kredita, ali ne za HINS, već za njihove nove privatne firme. Tako je Hemijska industrija postepeno rasprodavana, tačnije na osnovu hipoteke prelazila u vlasništvo "Metals-banke", a krediti su nemilice, naočigled zaprepašćenih radnika HINS-a, usmeravani u "Mladost-pak" i "Idol", kaže direktor Hemijske industrije Simo Čabarkapa.
On skreće pažnju na indikativnu ulogu "Metals-banke" u tim transakcijama i ukazuje kako je očito krajnji interes te banke prilikom učestalog odobravanja kredita u ukupnom iznosu od najmanje 138 miliona dinara tek osnovanim malim firmama, bez sumnje preuzimanje imovine hipotekarnog jemca, tačnije Hemijske industrije Novi Sad. Čabarkapa, takođe, skreće pažnju da ni deo novca nije prebacivan preko računa HINS-a, već najvećim delom gotovinski na ruke" (!?) ili eventualno preko računa firme Branka Jovanovića i Dušana Prodanova. Naš sagovornik ukazuje da je značajnu ulogu u svemu tome imao i tadašnji direktor HINS-a Vasa Kobilarov.
Jedan od najboljih primera 'isisavanja' kapitala iz HINS-a je podatak da je prilikom privatizacije blokada njegovog računa iznosila 18 miliona dinara, a 31. marta prošle godine, kada je ugovor raskinut, više od 50 miliona.
I pored ovih nečuvenih malverzacija, HINS još "diše", a do sada je na posao vraćeno oko 80 radnika. Čini se da nadležni organi, ali i javnost, polako uviđaju o kakvim se mahinacijama radilo. Jer, u početku hemičarima ni pravda ni pravo nisu bili naklonjeni, ali je u poslednje vreme očigledan preokret u njihovu korist.
Proizvodnja se, takođe, pokreće u sve većem obimu. Za nemačke partnere urađeno je 27 cisterni. U jednom od pogona realizuje se program kućne hemije i auto-kozmetike, a u pogonu "Eval", pored cisterni, ostvaruje se i proizvodnja eval-ploča. Ukoliko se obezbede potrebna sredstva, može se računati i na proizvodnju u pogonu "Sinteza" na duže vreme, gde bi se mesečno proizvodilo oko sto tona smole. Proizvodi se i druga roba, zavisno od porudžbina.
Zato je HINS-u u ovim presudnim mesecima najpotrebnija pomoć države, koja je i dalje njen većinski vlasnik, ali i gradskih i pokrajinskih vlasti, da konačno čvršće stane na noge.
[objavljeno: ]
.jpg)
