Izvor: Radio 021, 01.Mar.2016, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojazni ljudi pamte slabije od mršavijih
Gojazni ljudi pamte slabije od svojih mršavijih prijatelja, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Journal of Experimental Psychology".
Istraživanje sprovedeno na 50 dobrovoljaca pokazalo je da je gojaznost povezana s lošijim "epizodnim pamćenjem", zahvaljujući kojem se osoba može setiti scenarija iz prošlosti s početkom, sredinom i krajem. To je prirodan oblik pamćenja jer mozak na taj način lakše slaže sećanja, a osoba svoj život vidi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kao hronološki sled događaja koje deli u poglavlja s obzirom na najvažnije događaje i prekretnice.
Epizodno pamćenje vrsta je dugoročnog pamćenja koje se formira u delu mozga pod nazivom dorzalni hipokampus, a zaslužan je za autobiografska sećanja - sećanje na poslednje druženje s prijateljima, ali i poslednji obrok. Stručnjaci za gojaznost sve češće proučavaju vezu između dorzalnog hipokampusa i epizodnog pamćenja, jer se smatra da ima važnu ulogu u regulaciji ishrane.
Rezultati istraživanja pokazali su da je kod gojaznih ljudi sećanje na nedavni obrok manje snažno, zbog čega češće posežu za novim. U testu pamćenja učestvovalo je pedeset osoba čiji je indeks telesne težine iznosio od 18 (zdrava težina) do 51 (vrlo gojazne osobe). Trebalo je da "sakriju" predmete u različita vremenska razdoblja i u različite situacije prikazane na monitoru. Kasnije se od njih tražilo da se prisete šta su sakrili, kada i gde.
Gojazne osobe imale su za 15 odsto slabiji rezultat od mršavijih ispitanika. Kod osoba s većim indeksom telesne težine primećena je slabija slikovitost kada je o pamćenju reč, no nisu ništa zaboravile, rekla je dr Lusi Čeke sa Univerziteta u Kembridžu. Istraživanje upućuje na to da slabije sećanje na nedavno konzumiran obrok koji ostavlja slabiji trag u pamćenju debljih ljudi verovatno utiče i na njihovu slabiju sposobnost kasnijeg regulisanja količine hrane i obroka, zaključuje dr. Čeke.
Hormon gladi ima veliku ulogu u tome koliko hrane unosimo u organizam, no od ranije je poznato da na to utiče i naš mozak. "Uočili smo mehanizam po kojem debljina podstiče samu sebe", kaže dr Čeke i dodaje da je koncentrisanost na hranu prisutna kod svih ljudi, ali je izraženija kod gojaznih.
Autor: Hina
