Izvor: Blic, 20.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje od izvoza 17 miliona evra
Sa 17 miliona evra od prodaje semena stranim zemljama i dva miliona evra koje im pripadaju po autorskom pravu, naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada stigao je na spisak pet najboljih izvoznika u Vojvodini. Ova ustanova, koja postoji više od 70 godina, uspela je da spajanjem naučnih i ekonomskih znanja, za samo tri godine duplira svoje prihode od izvoza i učvrsti svoju poziciju brenda po kome se prepoznaju ne samo Novi Sad i Vojvodina već cela zemlja. U vreme kada je ceo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svet potresla neverovatna finansijska kriza, Institut je ostvario prihod od 5,5 milijardi dinara (gotovo 60 miliona evra).
NS seme, bez obzira na to da li su u pitanju najkvalitetniji hibridi suncokreta, kukuruza, pšenice ili soje, prodaje se u celom svetu. U Evropi je svaki osmi hektar suncokreta potekao iz Novog Sada, a u Ukrajini novosadskim semenom „treminatorom”, „titanikom” ili „prezidentom” zasejan je svaki treći hektar. Visokorazvijene zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, takođe su na spisku velikih kupaca semena koje su stvorili srpski naučnici, a pravo na proizvodnju pojedinih sorti po visokim cenama otkupile su najpoznatije svetske firme poput „Pionira”. Stoga i ne čudi što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo prošle godine stekao i naziv „Najbolje iz Srbije”, a već godinama njegovi najbolji hibridi kukuruza, u čije su stvaranje naučnici uložili decenije, nose naziv „Najbolje iz Vojvodine”.
Najprodavanije semnske sorte
Najbolje prodavani proizvodi Instituta u inostranstvu ubedljivo su semena suncokreta. Kako otkriva Mladen Tatić, njihova tajna je jednostavna: prilagođeni su ulovima za uzgoj u zemlji kojoj se izvoze, velika im je rodnost, a poseban kvalitet im daje veliki procenat ulja koji ide i do 50 odsto. U Ukrajini najpopularniji su hibridi „terminator”, „titanik”, „prezident”, a u Srbiji „velja”, „bačvanin”, „krajišnik”, „sremac”... Ne zaostaju ni hibridi kukuruza čija su imena specifična po prefiksu NS, a NS6010 poneo je čak i laskavu titulu vojvođanskog brenda. Ova zrna imaju visok potencijal rodnosti, a suvoća zrna po hektaru premašuje i 15 tona.
- Ljudi su ono što izdvaja ovaj Institut. Odavde je poteklo osam akademika, trenutno ovde radi 82 ljudi sa magistraturom i doktoratom, još 250 zaposlenih ima fakultetsku diplomu. Njihov rad je ono što nam obezbeđuje najbolje rezultate. I uz njega, još jedna specifičnost koju je u Srbiji zadržala samo naša ustanova: spoj naučne institucije i semenske kompanije. Zatvoreni krug koji obezbeđuje da naučnici pronalaze najbolje hibride, semenari ih pretvaraju u kvalitetno seme, a potom se to dobro plasira na tržištu, donosi prihode. A te prihode mi ponovo vraćamo u naučna istraživanja što obezbeđuje kontinuitet i kvalitet - kaže direktor Instituta Petar Sekulić.
Timski rad
I ostali zaposleni potvrđuju da jedna karika bez druge na Institutu ne bi mogla da funkcioniše. To se najbolje vidi ne u zvaničnoj zgradi Instituta, smeštenoj u strogom centru grada, već na Rimskim šančevima, mestu gde se krije 45.000 kvadrata poslovnog prostora, 760 hektara zemlje i gde su smeštene laboratorije. Upravo u tim laboratorijama, u staklenicima, na oglednim poljima rade oplemenjivači, ljudi zaslužni za postojanje preko 1.000 hibrida na koje Institut polaže autorska prava.
- Za stvaranje jednog hibrida potrebno je oko 8 do 12 godina pa se stoga kaže da jedan oplemenjivač sa samo tri pogrešne odluke može potpuno da protraći svoj radni vek. Srećom, u praksi je malo drugačije. Svaki rod donosi mogućnost da unesete novine, da proverite kvalitet. Laboratorije, staklenici, tehnička opremljenost dozvoljava nam da ispitujemo karakteristike i kada to vremenske prilike ne dozvoljavaju, a imamo i ogledna polja u Argentini i Meksiku koja omogućavaju stvaranje semena koja odgovaraju i drugačijim klimatskim uslovima - otkriva neke tajne Instituta Milisav Stojaković, naučni savetnik i zamenik direktora.
Mladi umesto starih
Da bi se obezbedilo stalno podmlađivanje kadra, na Institutu su uvedene i neke ne baš popularne mere. Svaki radnik koji je ispunio uslov za penziju, mora da napusti Institut i tako otvori mesto za mlade, stručne ljude.
A nakon godina truda, nastane novi hibrid, priča Mladen Tatić, pomoćnik direktora za semenarstvo, zatim prelazi u ruke semenara, ljudi koji bi nauku trebalo da prevedu u praksu i da učine sve što je moguće da u toku proizvodnje seme ne izgubi nijedno od svojstava koje ga čine jedinstvenim. Tek nakon toga na scenu stupaju ekonomske i menadžerske sposobnosti. Jer, iako novi hibridi često nose sa sobom mnogo veće mogućnosti, obećavaju veće prinose, zemljoradnici su tradicionalisti koji teško prihvataju novine.
Planiranje prodaje
- Ove godine mnogo smo uložili u naš distributivni sistem. Naši promoteri opremljeni su kolima, stvoreni su uslovi da istog trena, čim se pojavi novi hibrid oni mogu da ga predstave našim korisnicima. Jer, upotreba semena i potom marketing od uha do uha nama je najznačajniji. Takođe, svi naši klijenti imaju mogućnost da, ukoliko se sretnu sa nekim pitanjem ili problemom, kontaktiraju naše promotere, dobiju od njih savet ili budu upućeni na same tvorce hibrida, što im nijedna druga kompanija ne nudi - priča Sekulić.
Na ovaj način, nadaju se u Institutu, uspeće da zadrže svoj udeo na domaćem tržištu, koji trenutno iznosi preko 55 odsto, na nivou od 40 do 45 odsto. Što je, nakon liberalizacije tržišta, izuzetno dobar rezultat. Uz to, Institut je usmerio svoju pažnju i ka izvozu, a tu opet nauka igra veliku ulogu. Jer, seme koje odgovara klimatskim uslovima u Srbiji ne mora biti valjano na tržištu sa drugim uslovima, pa stručnjaci sa Instituta imaju ove zadatke. Inovacije su preko potrebne, pa je u pripremi i veliki projekat za otvaranje laboratorije za biotehnologiju. Trenutno institut radi na pripremi stručnjaka, već dve godine regrutuje najbolje studente, šalje ih na usavršavanja i specijalizacije kako bi stvorio tim vrhunskih stručnjaka. Ulaže i u projektovanje laboratorije, a potom će potpuno spreman izaći pred državu i zatražiti pomoć.
- Važno je misliti o budućnosti i ne zanemarivati nijednu oblast. Nama odeljenje za hmelj i lekovito bilje trenutno posluje sa gubitkom, ali ga sigurno nećemo zatvoriti, jer ko zna šta može da donese. Spremili smo i liniju genetski modifikovane hrane, s obzirom na to da je to svetski trend koja čeka svoje vreme. Ne želimo da se dogodi da u jednom trenutku, ako taj trend stigne i do nas i stvore se zakonski uslovi, mi izgubimo trku sa konkurentima - priča Sekulić.
Ipak i uz naučni rad, menadžersko razmišljanje i inovacije, ni ovakav Institut nije bez problema.
- Ako želite da zadržite kupce, vi ih morate na određeni način kreditirati. A ako vi kreditirate kupce, to znači da možete to činiti iz svojih sredstava i iz bankarskih kredite. Kod nas su oni jako nepovoljni. Pomoć države, koja bi bila garant i obezbedila nam povoljnije kredite, bila bi izuzetno značajna - kaže Sekulić.
