Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 20.Avg.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina još jedne srpske umetnice
NOVI SAD - U Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu sutra se otvara izložba povodom 100 godina od rođenja LJubice Marić, prve srpske kompozitorke, književnice, slikarke, vajarke i jedne od prvih žena dirigenata u Evropi, najavljeno je juče iz ove institucije.
Autorke izložbe i kataloga Ivana Grgurić i Silvija Čamber smestile su postavku koja obuhvata dela LJubice Marić (1909-2003) i izbor iz literature o njenom životu i stvaralaštvu u vitrine ispred Svečane sale Matice srpske.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
U pratećem katalogu izložbe dat je hronološki popis od 58 bibliografskih jedinica, kao i odlomci tekstova koje su o LJubici Marić i njenom delu napisali Dmitrij Šostakovič, Elmer Šonberger, Isidora Žebeljan, Pavle Stefanović, Borislav Čičovački, Melita Milin, Roksanda Pejović, Zorica Makević, Vlastimir Peričić, Danica Petrović, Jelena J. Đorđević, Ivana Trišić, Neda Bebler i Svetozar Brkić.
U jubilarnoj godini jedne od najvećih srpskih umetnica, prvog kompozitora u istoriji muzike koji je upotrebio vizantijsku crkvenu muziku za stvaranje sopstvenih neliturgijskih dela, Ministarstvo kulture imenovalo je Odbor za obeležavanje proslave stogodišnjice rođenja LJubice Marić koji radi u sastavu: Dejan Despić (predsednik), Ivana Stefanović, Dimitrije Stefanović, Danica Petrović, Borislav Čičovački, Bojan Suđić, Ivan Tasovac, Ivana Avžner, Biljana Zdravković, Milan Mihajlović, Zoran Hamović i Nadica Momirov.
Obeležavanje sto godišnjice rođenja srpske umetnice i akademika čija su dela najavila nastanak postmodernizma i minimalizma, našlo se i na listi Uneska za 2009. godinu koji je preuzeo pokroviteljstvo nad organizacijom proslava, koncerata, izložbi i svih manifestacija.
LJubica Marić je rođena 1909. godine u Kragujevcu. Muzičko obrazovanje stekla u Beogradu, gde je kompoziciju učila kod Josipa Slavenskog, kao i na Državnom konzervatorijumu u Pragu kod Jozefa Suka i Alojza Habe. Uz kompoziciju, u Pragu je završila i studije dirigovanja kod Nikolaja Malka i postala jedna od prvih žena dirigenata u Evropi.
Napisala je nekoliko desetina kompozicija od kojih su mnoge doživele evropski uspeh. Kantata „Pesme prostora“ predstavljala je jugoslovensku muziku na Svetskoj izložbi u Briselu 1957. godine. NJena „Pasakalja“, „Muzika Oktoiha“, „Invokacija“, „Iz tmine pojanja“, „Asimptota“, „Čudesni miligram“, „Arhaja“ i „Torzo“ smatraju se remek-delima srpske muzike i jednim od najoriginalnijih dometa srpskog muzičkog stvaralaštva.
NJene kompozicije hvalili su Šostakovič, Lutoslavski, Haba, Herman Šerhen, Marijus Flothaus. „LJubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. Ona govori iz dubine duše, jasnim i impresivnim jezikom“, reči su Šostakoviča o njenoj muzici.
Poslednjih decenija svog života LJubica Marić je komponovala kamernu muziku. Vrhunski ansambli i solisti izvodili su njenu muziku s velikim uspehom na evropskim i američkim koncertnim podijumima i festivalima, a diskografske kuće iz Velike Britanije i Holandije objavile su kompakt-diskove sa njenim kompozicijama, čiji je ekskluzivni izdavač Furore Verlag iz Kasela (Nemačka).
Uporedo sa muzikom LJubica Marić se bavila slikanjem, vajanjem i pisanjem. Bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član SANU. Umrla je u Beogradu 2003. godine.
