Izvor: Blic, 21.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gluvi za nevolje komšija
NOVI SAD - Saobraćajna nesreća u kojoj je 12. februara poginulo četvoro ljudi otkrivena je tek 14 sati kasnije. Upravo toliko vremena je trebalo Novosađanima da prijave da sa Kaćkog mosta, preko kojeg dnevno pređe više od 10.000 ljudi, nedostaje celih 17 metara ograde. Ovo je poslednji među brojnim primerima kojima se iskazao nezavidan nivo saosećanja i odgovornosti Novosađana, spremnih da radije zažmure pred onim što ih direktno ne ugrožava, nego da pruže pomoć ili o nevolji obaveste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hitne službe.
- Obijen mi je pre meseca dana stan. Prema izgledu brave i štoka, bilo je očigledno da je provalnik pravio popriličnu buku dok je razvaljivao vrata. Policija je tokom uviđaja pitala moje komšije da li su nešto čuli i da li je neko od njih, možda, video razbojnika. Svi su odgovorili da se buka čula, da je odgovarala nasilnom ulasku, ali niko od njih nije otvorio vrata da vidi šta se događa - priča Dragoslav K. sa Limana, priznajući da ga je pogodila ravnodušnost ljudi s kojima deli istu zgradu.
- Nije stvar u materijalnoj šteti već u činjenici da nikom od mojih komšija nije palo na pamet da proveri da li smo dobro, da li nas je neko povredio, ubio... - objašnjava on.
„Držanje po strani" svojih prvih komšija doživljavaju i brojni drugi Novosađani kojima je u određenim trenucima zatrebala njihova pomoć. Samo u toku prošle godine četvoro ljudi je umrlo u zgradama, danima ostajući u stanovima a da niko od komšija nije ni pokušao da proveri šta je sa njima, iako se danima nisu pojavljivali. U svim slučajevima, komšiluk je reagovao tek kada su neprijatni mirisi iz stanova preminulih počeli da se uvlače i u njihove stanove.
- Pre tri meseca mi je pozlilo u samom centru. Pala sam na trotoar i nisam imala snage da ustanem, već sam se samo prislonila na zid jednog restorana. Hvatala me je nesvestica i poslednjim atomima snage sam pokušavala da zaustavim prolaznike i da ih zamolim da pozovu Hitnu pomoć. Svi su me jednostavno obilazili u širokom luku - iskustvo je Marije R., dodajući da se u tom trenutku osetila kao da je „sama na svetu". Pomoć je pozvao konobar iz restorana, koji je prvobitno imao nameru da je otera, misleći da je, kako joj je rekao, narkomanska zavisnica.
- U našem društvu i dalje vlada načelo „gledaj svoja posla". Ljudi su do te mere koncentrisani isključivo na sopstvene živote da su izgubili osećaj za druge, što je dovelo do strašne otuđenosti, čak i među ljudima koji dele životni prostor - objašnjava sociolog Bojana Kulačin. Ona ističe i da se pojedinci radije drže „taktike nezameranja", čime se objašnjava sve prisutnija pojava građana koji, navodno, ne čuju nasilje u porodici od kojeg ih deli tek tanak zid ili ne primećuju modrice na očima pretučenih komšinica...
- Jednom sam prijavila policiji komšiju koji je konstantno tukao svoju suprugu. Međutim, sada mi se čini da sam time više sebi napravila problem, nego što sam njoj pomogla. Ona je odbila da svedoči protiv njega, dok sam ja bila obavezna da to uradim - kaže Dragana K., upravo navodeći primer zbog kojeg su se mnogi Novosađani odlučili da postanu slepi i gluvi za probleme i jauke iza vrata susednog stana.
ANKETA: Koliko Novosađani pomažu sugrađanima u nevolji
Aleksandar Vračarić
Dva puta sam na šetalištu ljudima kojima je pozlilo zbog srca dao nitroglicerin, jer ga i ja uvek imam kod sebe. Dosta ljudi je prolazilo, praveći se da se ne vide. Boje se da pomognu i svedoče.
Svetlana Mrđa
Svi uvek jure i žure, malo je onih koji će da stanu i pomognu. Jednom sam pomogla starici kojoj je pozlilo, dok su svi ostali pravili da je sve u najboljem redu.
Tatjana Predojev
Pre par dana sam pomogla ženi koja je uganula članak i sačekala sam s njom Hitnu pomoć. Nije mi bio problem da pomognem nekome i to je nešto što se podrazumeva.
Vedrina Hristova
Nisam do sada bila u situaciji da je nekome od sugrađana na javnom mestu bila potrebna pomoć i zaista ne znam šta bih u takvoj situaciji uradila.
Petar Sebenji
Lično nisam pomogao, uglavnom sam nailazio kada je već neko pritekao upomoć. Ima raznih ljudi, neki samo okrenu pogled, a drugi priđu i pitaju da li mogu nešto da urade.
Borivoje Stepanov
Nisam bio u situaciji da pomognem nekome na ulici, ali da jesam video bih da nešto uradim, ako ništa drugo, ono da pozovem hitnu pomoć ili policiju.
Ankica Tadić
Pomagala sam ljudima kojima je trebala pomoć, ali sam jedna od retkih koji tako reaguju, jer je uvek mnogo više ljudi samo prošlo. Naši ljudi se iz nekog razloga plaše da priđu i pomognu.
Bežala od dečjeg plača
- Imala sam prijateljicu koja je često dolazila kod mene kako bi pobegla iz stana iz kojeg je mogla da čuje komšiju, samohranog oca koji je često tukao i vikao na svoju osmogodišnju ćerku. Svaki put kada sam je upitala zašto ga ne prijavi Centru za socijalni rad, slegala je ramenima i objašnjavala da će ona tog čoveka morati da sreće na stepeništu svaki dan - priča Sanja K. koja je, na kraju, sama obavestila Centar o ovom slučaju.
Izbegavaju da svedoče zbog straha i neprijatnosti
Iako je svedočenje na sudu građanska obaveza u svakom civilizovanom društvu, Novosađani je, ako nisu direktno oštećeni tuđim postupkom, najradije izbegavaju. Dugi sudski postupci, nedostatak policijske zaštite u slučaju neprijatnosti i novčano kažnjavanja zbog neodazivanja na sudski poziv su od građanske dužnosti napravili priličnu neugodnost koju bi većina da zaobiđe.
Prijave uz anonimnost
Novosađani mogu na sajtu nskriminal.net anonimno da prijavljuju krivična dela kojima su bili svedoci, a ne žele da „imaju posla s policijom".
- Građani nam se redovno javljaju, daju nam dragocene podatke koje mi kasnije prosledimo policiji. Na ovaj način im omogućujemo da ispune svoju građansku dužnost, a da se ne izlažu neugodnostima - kaže Sofija Raletić-Dotlić, predsednica Novinarskog istraživačkog centra, osnivača sajta.
