Izvor: Luftika.rs, 17.Jun.2021, 21:05

Gledaš kako se otrovani psi bore za vazduh i nemoćan si, a policija i institucije peru ruke

Teško je zamisliti užas nekoga ko voli životinje i posvećeno se brine o svoja tri psa, dok gleda kako njegovi ljubimci, jedan za drugim, umiru u najstrašnijim mukama. Otrovani su ni krivi ni dužni, tek tako, zbog nečijeg hira, bezdušnosti ili nečeg trećeg što spada u psihopatologiju, a nadležni, uprkos činjenici da takvih incidenata ima sve više i da su u opasnosti ne samo životinje već i ljudi, jednostavno ne reaguju, pokušavajući sve vreme da minimiziraju problem.
Ekološka >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << svest i ljubav prema životinjama Novosađani dr Pal Terek, docent na Fakultetu tehničkih nauka, i njegova devojka Vera Tanasić, akademska slikarka, veliki su ljubitelji prirode i, uprkos profesionalnim obavezama, godinama su aktivni u ekološkim udruženjima. Uz to, logično, ide i naklonost prema životinjama, a njih dvoje posebno vole pse, pa je njihov staford Marica pre pet godina dobio društvo, mešanca Liska, da bi nedavno udomili još jednu lutalicu – Lajnu.
Agonija malog mešanca Pal i Vera gotovo svakog dana obilaze svoj voćnjak na Alibegovcu a tako je bilo i tog kobnog 11. maja, kada su, kao i obično, došli na Frušku goru sa svojim ljubimcima.
– Psi su trčkarali u blizini, imanje je ograđeno pa nema bojazni da će se udaljiti i izgubiti, a mi smo radili oko voćaka. Kada smo odlučili da krenemo, pozvali smo ih, bili su na nekih dvadesetak metara od nas, zaokupljeni nečim što je bilo na tlu. Čim su prišli kolima, shvatili smo da nešto nije u redu, njuške su im bile umazane nekom jarkožutom materijom, pa smo požurili kući da ih okupamo. Vera ih je prala bez zaštitnih rukavica, ni ona ni ja nismo slutili u kakvoj su opasnosti ne samo naši psi, nego i mi sami – započinje svoju priču Pal Terek.
Neposredno nakon kupanja, Lajna, namlađe i najsitnije kuče, počela je ubrzano da diše, potom da dahće, pa su je odmah strpali u kola i uputili se veterinaru. Nažalost, nisu uspeli da stignu do ambulante, njihov ljubimac uginuo je u autu, očajnički se boreći za vazduh.
Lajna Nije bilo leka – Marica i Lisko bili su tada u redu, ali ne zadugo. Oko deset uveče primetili smo da Lisko intenzivno dahće, i odmah smo ga odneli kod veterinara, gde su mu izmerili temperaturu preko 41*C. Skidali su je tuširanjem i oblaganjem ledom, počelo je da mu biva bolje, pa smo se vratili kući i sami nastavili tretman. U međuvremenu, Marica je dobila iste simptome, hladili smo i nju, ali stanje joj se nije popravljalo pa sam je odneo kod veterinara. Ništa nije pomagalo, uginula je isto kao i Lajna, bezuspešno pokušavajući da udahne vazduh. Strašna smrt čekala je i Liska, kojem je bivalo sve lošije pa je veterinar predložio eutanaziju da se ne muči – opisuje Vera Tanasić sav užas kroz koji su prolazili ona i njen partner. Sva tri njihova psa podlegla su trovanju za nepuna 24 sata.
Lisko i Lajna Šta da je bilo neko dete?! Naravno, smatrali su da se slučaj mora prijaviti jer je otrov, o kojem još nisu znali ništa ali im je bilo jasno da se radi o smrtonosnoj materiji, mogao, tako nemarno bačen, dospeti i do ruku nekog deteta. Ali, kod nas se, nažalost, ne razmišlja na takav način, krivac se traži kada bude kasno i tek tada se poteže lanac odgovornosti.
Ni uviđaja ni istrage Pal i Vera nazvali su policijsku stanicu u Petrovaradinu i rečeno im je da ne moraju da žure, da slučaj mogu prijaviti i za nekoliko dana. Policajac im nije objasnio kakva je procedura niti je pomenuo da se radi o krivičnom delu. A radi se. I nije bezazleno.
Policija je odmah trebalo da izađe na lice mesta, da napravi uviđaj, da pokrene istragu, ali nije… Uviđaja, onog pravog, nije bilo ni dva dana kasnije, kada je Pal Terek došao lično da prijavi trovanje svojih pasa. U voćnjak na Alibegovcu došla su dva policajca, konstatovala da su se psi igrali na mestu gde je trava neobične boje i da je potrebna toksikološka analiza. To što su tri psa uginula sa istim simptomima, zbog očiglednog trovanja, nije bilo razlog da se započne bilo kakva istraga. Srećom pa se u toj travi nisu igrala deca.
Ne znaš šta te čeka Tako je započela odiseja Pala Tereka, koji je odlučio da stvari istera do kraja ako je to ikako moguće u zamršenom klupku nadležnosti i prebacivanja lopte iz jednog dvorišta u drugo. U trenutku kada je krenuo u potragu za pravdom za svoje ljubimce, nije imao pojma šta sve potrebno preduzeti u takvim slučajevima, a što je najgore, niko nije hteo, ili umeo, da ga uputi.
Kome je ona smetala Sam uzeo uzorke Za početak, trebalo je utvrditi o kakvom se otrovu radi. Međutim, jedan od glavnih zakonskih uslova – da uzorke uzme stručno lice, nije mogao biti ispunjen jer ni ekološka, ni veterinarska, ni poljoprivredna inspekcija nisu bile voljne da pošalju nekoga ko bi to uradio. U Zavodu za zaštitu prirode saznali su da bi to bilo moguće samo ako je u pitanju divlja životinja. Domaća ne može, makar stradala u divljini. Palu Tereku nije preostalo ništa drugo nego da sam pokupi uzorke u svom voćnjaku, s mesta gde su se njegovi psi valjali, njuškali i čupkali travu koja je tu i dalje bila žutozelene boje, onakve kakvu su on i Vera zapazili na njuškama i krznu svojih uginulih ljubimaca.
Smrtonosni kreozan Toksikolog iz Veterinarskog instituta obavestio je Pala da je, iako je količina uzetog materijala vrlo oskudna, utvrdio da se radi o kreozanu, snažnom insekticidu i pesticidu čija je upotreba, zbog ekstremne toksičnosti, zabranjena pre skoro dvadeset godina.
Dr Terek je zatražio da se uradi obdukcija njegovog staforda Marice – o njegovom trošku, koliko god da košta (a jeste skupo). U želucu i crevima psa bilo je vidljivo prisustvo žute materije, ali toksikološka analiza pokazala je da nema tragova otrova. Veterinari su objasnili da se kreozan brzo razgrađuje i da su imali mnoštvo slučajeva intoksikacije ovom hemikalijom, koji se zbog toga nisu mogli dokazati. Dodali su da apsolutno ne isključuju trovanje kao uzrok smrti, pogotovo što je kreozan pronađen na licu mesta. Međutim, to ne mogu i da napišu u svom izveštaju…
Vređanje inteligencije Nalazi toksikologa nisu mogli biti osnova za pokretanje krivične prijave pritiv NN lica, jer u telu obduciranog psa nije pronađen smrtonosni toksin, smatraju u policiji i tužilaštvu. Životinje su, zaključeno je “odokativno”, uginule zbog nečeg drugog. Sve tri. U roku od 24 sata. Sa istim simptomima. Igrale se na istom mestu, na kojem je, dokazano, bilo ekstremno toksičnog kreozana. U policiji kažu da nema osnova za uviđaj i pokretanje istrage, dok u tužilaštvu smatraju da nema razloga za podizanje krivične prijave.
Ko se igra opasnim hemikalijama? Kako se u voćnjaku na Alobegovcu stvorio smrtonosni otrov, pesticid i insekticid, čija je upotreba godinama zabranjena u celom razvijenom svetu, pa i kod nas?
Nažalost, taj otrov se uveliko prodaje na crnom tržištu i nabavlja se vrlo jednostavno, a osim za prskanje kultura ugroženih štetočinama (nije važno što je užasno toksičan, bitno je da je jeftin), koristi se, eto, i za trovanje životinja. Nekako u isto vreme, kako je saznao dr Terek, i kuče sa susednog imanja pronađeno je mrtvo, ali komšija nije hteo da istražuje šta je posredi i odmah ga je zakopao. U proteklih nekoliko meseci, u okolini Velike Remete, na desetak kilometara od njihovog imanja, pod nerazjašnjenim okolnostima uginulo je dvadesetak pasa, što vlasničkih što lutalica. Navodno, neki domaćini s ovog područja otrov bacaju zbog šakala i lisica koji napadaju perad i druge sitne domaće životinje, a psi su “kolateralna šteta”. Nažalost, sasvim je moguće i da se opasna hemikalija podmeće iz čiste pakosti. Da sve bude još gore, veliki deo nadležnih institucija kojima je dr Terek prijavio slučaj, upoznat je s tim da se otrov baca, ali se ništa ne preduzima.
Nema odustajanja Niko, pa ni policija, ne smatra da je trovanje pasa i upotreba opasnog, zabranjenog insekticida krivično delo, osim dr Pala Tereka i Vere Tanasić. Oni su sada (lično) podneli prijavu protiv NN lica Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, zbog ubijanja i zlostavljanja životinja, izazivanja opšte opasnosti, kršenja odredaba Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o hemikalijama. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, teško da će uspeti da ostvare pravdu za svoje verne pse, ali važno je da je bar neko krenuo. I da ne odustaje.
Šta raditi ukoliko uočite otrov ili ste zatekli otrovanu životinju, bila ona vlasnička ili napuštena

Nastavak na Luftika.rs...