Izvor: Novine novosadske, 31.Dec.2012, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde je nestao praznični duh?

Novine novosadske u šetnji božićno-novogodišnjim šatorom na Trgu. 
“U stare dane nije se nazivalo praznična sezona; hrišćani su to nazivali Božić i išli su u crkvu; Jevreji su to zvali Hanuka i odlazili >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << su u sinagogu; ateisti su odlazili na žurke i pili. Ljudi koji su naletali jedni na druge na ulici govorili bi ‘Srećan Božić’ ili ‘Srećna Hanuka’ ili (za ateiste) pazite na taj zid” – reče jedan mudrac. Danas se retko može ugledati sličan prizor. Ljudi su užurbani, otuđeni, a kako je ekipa Novina novosadskih ovih dana primetila, i klonulog prazničnog duha. Na centralnom gradskom trgu, gde će večeras hiljade da se okupe pred binom za Doček, zanatlije i trgovci otvorilli su tezge povodom predstojećih praznika. Beli šatori okružuju spomenik Svetozaru Miletiću u širokom luku, a pod njima se mogu kupiti kape i šalovi, slike i vaze, novogodišnji ukrasi, vino i rakija, kolači.
 
Ljiljana Krnjački, prodavačica vina na koju smo prvu naleteli, kaže nam da sugrađani nisu baš praznično raspoloženi. – Uglavnom mi svi deluju veoma nervozno, samo nekuda žure. Poneki mirno hode, pa svrate i ovde, kupe poneko vino, ali to čine pretežno stariji ljudi. Mladi nekako više vole samo da degustiraju, da li iz znatiželje ili čega već, ne znam – nasmejana je Krnjačka. U njenoj blizini je Zoran Kostić, pčelar koji za svoju robu tvrdi da je vrhunskog kvaliteta, a ne preza ni da to dokaže. S obzirom na to da prodaje našu nacionalnu zaostavštinu – rakiju, a kako je u Srbiji običaj, jel’te, ponudio nas je medovačom. Pravi domaćin, nema šta! – Imam stalne mušterije koje me tokom božićnih i novogodišnjih praznika svake godine sa ushićenjem dočekaju. Bukvalno nateram mušterije da probaju moja pića, a nakon toga, dobar ukus čini svoje. Zato možda moji proizvodi i jesu skuplji nego kod ostalih, ali ne kaže se badava da kvalitet diktira cenu – naglašava Kostić, upirući prstom na flašu orahovače.
 
Vino od meda
Uz rakije koje nudi prodaje i – medovinu. – Sigurno se sada pitate šta je to! E, vidite, medovina je vino od meda, moj lični patent. Prvi sam to “doneo” u državu. Mušterije ovo piće magnetski privlači – govori nam Kostić, dok mu mlada devojka traži upravo medeno vino. Potom nam je na potanko i nesebično opisao ceo proces pravljenja ovog nektara, ali to je priča za neki drugi put.
 
Slatko na rolni
Odmah do pčelara Kostića tezgu drži stariji bračni par, Jadranka i Jožef Kočiš. Porodica Kočiš ponudila nas je kurtošem, dimljenim kolačem koji vodi poreklo iz Mađarske. Pristojno smo odbili, jer smo već bili siti, ali svakako smo bili zatečeni ljubaznošću ove porodice. Zbijajući šale sa svojom koleginicom, na obližnjoj tezgi se zabavlja Suzana Stojanović, koja nam je u par šala pokazala koliko je zapravo malo potrebno da se uvesele mušterije. Ona napominje da se pod njenim šatorom najviše prodaju ručni radovi inspirisani istočnjačkom kulturom. – Prodaju se, naravno, i kape i šalovi, mada to već svi nekako imaju. Ako me pitate da li se oseća praznična atmosfera reći ću vam kratko i jasno – ne. – Ljudi samo “lete” na sve strane, umesto da uživaju u malim stvarima i radostima koje donose predstojeći praznici – konstatuje setno naša sagovornica. A šta su praznici bez dece pune radosti? Šetajući kroz ponudu božićno-novogodišnjeg festivala u centru naleteli smo na Lenku i Jovana, koje roditelji nazivaju medicinskim fenomenom – rođeni su iste godine, a nisu blizanci. Ovo dvoje umiljate dece trčkarali su neumorno sa osmesima “od uva do uva”.
– Jovan i Lenka nas otprilike jedini drže čvrsto vezane za praznično veselje. Mi živimo praznike kroz njih i zarad njih – veselo poručuje veseo tata, Veljko Marić. Kaže da su prvi put sa klincima posetili novogodišnje tezge i da su “očarani”. Deci se dopadaju štandovi sa slatkišima, dok su Marić i njegova supruga više uživali u traganju za praktičnijim stvarima. Zaključak je lako izvući – ponuda je solidna, vreme za šetnju je idealno, praznici su na pragu, jedino mi nedostajemo. Mi onakvi kakvi bismo želeli da budemo. Možda je zaista potrebno da malo predahnemo svi i posvetimo se trenutku. Umesto užurbanosti, ne bi bilo loše prošetati, opustiti se, dati sebi oduška, barem dok nove obaveze ne dođu na red.
Filip Babić
foto: Aleksandar Kamasi
 
 
Budite mladi
Da dobro raspoloženje i energija ne traže samo mlade ljude potvrđuje naša sugrađanka Nevenka Stojnić, nešto starija žena, ali puna optimizma. Za nju su novogodišnje tezge došle “kao zvezda na jelku”. – Prodavci na ovom malom vašaru su svojim šatorima, proizvodima i razdraganošću ulepšali grad. Žao mi je što na Trgu ima mnogo manje naroda nego prethodnih godina i što svi nekuda žure. Najbolje bi bilo kada bi svi malo stali i predahnuli, a usput i svratili ovde malo. Može se naći svašta zanimljivo pod šatorima: odeća, hrana, osveženje, ukrasi, ma sve što vam treba – zaključuje Stojnićeva.
 


 

Nastavak na Novine novosadske...