Izvor: B92, 15.Jul.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Exit - kraj ali spektakularan
Poslednji dan "Exita" je standardno odlično posećen. Ljudi tada obavezno dođu u Novi Sad, jedni da bi za tren osetili tu čuvenu atmosferu, drugi da bi ga overili, treći da bi rekli da ni ovaj nisu propustili. Činjenica je da su najveće zvezde prethodnih festivala čuvane za drugi ili treći dan, eventualno po jedna za prvi i poslednji. Ovoga puta za poslednji dan ostavljeni su "Madness" i "Prodigy" za pravo i spektakularno zatvaranje ovog jubilarnog, desetog po redu "Exita".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prostor ispred glavne bine, u odnosu na prethodna tri dana, napunio se ovog dana najbrže. Da li zato što su fanovi zauzeli mesto za šou u ponoć, ili zbog toga što je "Main stage" imao jak program na zatvaranju – ko zna, u svakom slučaju svirku sastava "Madness" ispratilo je preko 20 hiljada posetilaca.
Momci u plavo-sivim sakoima su izašli na binu sa 5 minuta zakašnjenja, što je prvo kašnjenje na glavnoj bini još od 2007. godine kada je Lorin Hil (Lauryn Hill) pomerila ceo program. Sve je počelo uz jedan od najvećih hitova ove engleske sedmorke – „One Step Beyond". Nizali su se hitova sa kompilacija koje su "Madness" izbacivali poslednjih par godina a poslušali smo i dve pesme sa najnovijeg albuma koji je izašao mesec dana pred "Exit".
Publika je, naravno, najburnije odreagovala na „Our House", „Wings Of A Dove" i „House Of Fun" a saznali smo i da klavijaturista benda je osvojio srce jedne Srpkinje kojoj je posvećena pesma „My Girl".
Svečana i romantična „It Must Be Love" je bila poslednja najavljena pesma ali je publika izmolila i bis, što je retkost na festivalima, te su "Madness" otpevali još jednu pesmu sa nove ploče. Jedino što im se može zameriti jeste to što su izostavili jednu od najlepših ljubavnih pesama koju su napisali, „Love Struck", ali pošto su priredili neviđenu zabavu nekih sat i petnaest minuta sve im je oprošteno.
U deset minuta nakon ponoći nastao je haos koji je pratilo 30 ili 40 ili 50 ili 60 hiljada ljudi. Cifre uopšte nisu bitne. Prosto, ljudi su stajali jedni na drugima, čak i sa strane i iza bine ili skroz nazad kod "Crossroad" bine, gde nisu mogli da vide uopšte šta rade Liam i ekipa, ali svejedno nije postojala nijedna osoba ove večeri koja bar nije cupkala.
Startovali su uz „Breathe" a već posle te pesme pesme je reagovala i ekipa hitne pomoći. Malo je reći „šutka" za ono što se dešavalo u publici. Izvođenje prethodnog singla „Omen" je, reklo bi se, još više raspalilo masu. Ređali su „Warrior’s Dance", „Firestarter", „Invaders Must Die", „Smack My Bitch Up" i pred sam kraj i „Out Of Space". Možda burnije, energičnije i agresivnije nego pre dve godine na istom mestu, ali ugođaj koji pružaju "Prodigy" stvarno je jedinstven.
Marko Nastić po prvi put nije zatvorio "Exit" nastupom na "Dance" areni u 8 ujutru, već je dobio još jedan „prime time" momenat u 1.30h gde se uklopio u „back2back" koncepciju sa starim kolegom Valentinom Kancijanijem. Smenili su se i Daren Emerson sa Sanderom Klajnenbergom ali i Karl Koks (Carl Cox) i "Green Velvet" na samom kraju.
Šutke se nisu dešavale samo na glavnoj bini, već i na trećoj bini po veličini, a to je "Fusion" stage. Termin u ponoć je bio rezervisan za još jednu englesku četvorku, a to su legendarni "Buzzcocks".
„What Do i Get" i „Ever Fallen In Love" su razlozi zbog kojih su fanovi došli čak i u kariranim košuljama, da bi osećaj bio potpun. A simbolika je primećena i nakon svirke "Buzzcocksa" kada se pojavila jedna švedska zastava.
Tonska proba koja je potrajala preko 40 minuta je nervirala hiljade fanova najaktuelnijih zvezda koji su samo čekali trenutak da na bini vide Gustafa, Bjrna, Samuela i Matsa.
Uz jake strobove i neviđene rifove, krenuo je koncert uz „Sheepdog" koja takođe i otvara prvu ploču. Nastavili su uz „You Got Nothing On Me" zatim i hitove „Down In The Past" i „God Knows" a onda je nastupio i „romantični" momenat koncerta kada su reflektori bili upereni u Gustafa i Bjrna koji su ostali sami na bini i odsvirali dve pesme koje su posvetili Srbiji jer su im njihovi prijatelji, Srbi koji žive u Švedskoj, pričali o našoj istoriji i teškim devedesetim.
Nastavili su uz energičnu „Give Me Fire", koja predstavlja aktuelnu i možda najbolju ploču u karijeri ovih Šveđana, a usledila je i histerija kada su otpevali i aktuelni singl „Gloria". Momci su tada otišli sa bine da bi publika vrištala do iznemoglosti i vratila ih na binu na planirani bis, što se i desilo kada se plesalo i pevalo bez prestanka tih pet i po minuta uz jedan od najvećih hitova 2009. godine – „Dance With Somebody". "Mando Diao" su se poklanjali i pozdravljali fanove čitavih par minuta, verovatno oduševljeni reakcijom publike ali i samom svirkom, koja je bila besprekorna.
Završen je još jedan "Exit". Četiri dana na tvrđavi podmirila su nas na neko vreme kada su svirke zvezda i stranih bendova u pitanju. Postalo je izvesno da je "Exit" festival koji će trajati decenijama a da je u knjigu, upravo, zapisana jedna cela - prva decenija. Prisećaćemo se samih početaka, dobrih i loših trenutaka, nadati se velikim imenima koja ćemo slušati i gledati na jedinstvenom mestu kakvo je Petrovaradinska tvrđava, ali pre svega poželeti da se još mnogo godina pominje to čuveno ime i radujemo julu mesecu baš zbog ovog festivala.
