Izvor: Politika, Tanjug, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa stabilnija samo sa Balkanom
Šefovi evropskih država na samitu u Novom Sadu podržali širenje Evropske unije na ove prostore
Novi Sad – Samo punom integracijom zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, Evropska unija će postati prostor istinske bezbednosti i stabilnosti, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić, na otvaranju Samita država centralne Evrope, koji se održava u Novom Sadu pod temom „Zajednički rad na prevazilaženju izazova tri E – ekonomije, energije i evrointegracija”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Na samitu su učestvovali predsednici Austrije, Bugarske, Hrvatske, Moldavije, Češke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, dok je predsednik Albanije otkazao prethodno najavljeno prisustvo zbog toga što na skup „nije pozvan predsednik Kosova”.
Iako su lideri zemalja regiona bili saglasni sa Tadićevom ocenom o značaju zapadnog Balkana, predsednik Srbije je primetio da se zbog rešavanja svetske ekonomske krize poslednjih nekoliko meseci stiče utisak da EU nije spremna da primi zemlje ovog regiona brzinom kojom bismo svi to želeli.
Tadić: „Debalkanizacija Balkana”
„Pored globalne finansijske krize, ovakva atmosfera je posledica nedovršene ratifikacije Lisabonskog ugovora. Zato je potrebno da zajednički izgradimo svest o tome da proširenje Evropske unije koristi svima, kako starim, tako i novim i potencijalnim članicama EU”, rekao je predsednik Tadić.
Podsećajući da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova kao i da insistira na borbi za svoj teritorijalni integritet svim političkim i diplomatskim sredstvima, Tadić je rekao da Srbija time celom svetu pokazuje kako se jedno bolno pitanje na Balkanu rešava nenasilnim putem, čime se, kako je rekao, „vrši svojevrsna debalkanizacija Balkana”.
On je i jasno istakao da Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, štiti i suverenitet i integritet Bosne i Hercegovine, ali i da smatra da njeno unutrašnje uređenje može da se promeni samo jedinstvenom odlukom sva tri konstitutivna naroda.
Klaus: Loše iskustvo sa nametnutim rešenjima
Predsednik Češke Vaclav Klaus, države koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, izjavio je da nijedna zemlja ne treba na silu biti uterana u neko rešenje. Osvrćući se i na teritorijalni spor između Slovenije i Hrvatske, Klaus je istakao da su nametnuta i jednostrana rešenja veoma loša, dodajući da Srbija sa takvim rešenjima ima tragično iskustvo.
On je izneo i izvesne rezerve da će nastupajuće švedsko predsedavanje EU istrajati na procesu evropskih integracija zapadnog Balkana, kao što je to radila Češka, dodajući da su interesi zemalja zapadnog Balkana i proširenje EU i dalje na dnevnom redu.
Ne propuštajući priliku da kritikuje administraciju u Briselu, češki predsednik je naglasio razočaranje zbog toga što se rasprava i odlučivanje o prijemu novih članica u EU udaljila od građana i što se mišljenja o toj temi prefabrikuju i nameću sa vrha. On je upozorio okupljene šefove država da kada donose antikrizne pakete mera moraju da imaju u vidu kratkoročne dobiti i dugoročne posledice, „jer kriza će se završiti ali mere koje smo preduzimali imaće dugoročne posledice”.
Mesić: Nema zamora od proširenja
Prema rečima hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, EU je prirodni cilj i odredište svih zemalja regiona, pri čemu on ne prihvata argument da je došlo do takozvanog zamora od proširenja.
„Kakav bi smisao imala ujedinjena Evropa ako bi na njenom jugoistoku ostao sivi otok izuzet od svega što evropske integracije znače”, zapitao je Mesić i dodao da „spoljnopolitičke ambicije Hrvatske neće biti zadovoljene ulaskom u EU nego tek ulaskom svih preostalih zemalja regiona u Uniju”.
On je žestoki zagovornik stava da je krizu neoliberalnog modela nemoguće prevazići ako se primenjuju metode svojstvene tom istom modelu kapitalizma.
„I ranije sam upozoravao da je taj model zastareo i da počinje da stvara probleme, odnosno da se neoliberalni kapitalizam sam sebi postavlja kao cilj, a da se zanemaruju građani”, rekao je Mesić i dodao da je potrebna hrabrost da se shvati stabilnost i neophodnost evolucije.
Kačinjski: EU i u jugoistočnom pravcu
S njim se slaže i Leh Kačinjski, predsednik Poljske koja će sledeće godine preuzeti predsedavanje. Iako je njegovu zemlju najmanje pogodila kriza, on je istakao da se u rešavanju ovog problema moraju slušati i zemlje koje pretenduju da postanu članice EU, a ne samo države članice Unije.
Kačinjski je podržao proširenje EU na zapadni Balkan, ali je istakao i da šansu za ulazak u EU treba dati i takozvanom jugoistočnom pravcu, kako u Poljskoj zovu Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.
A. Nikolić - N. Radičević
----------------------------------------------------------------------
Slični antikrizni paketi
U antikrizne pakete zemalja iz regiona „spakovane”, su manje-više iste mere protiv krize, ali je većina lidera regiona istakla da je neophodna solidarnost u prevazilaženju ovih problema.
Nebojša Radmanović, predsedavajući Predsedništva BiH, tako je izneo da je tamošnja centralna banka takođe uticala na povećanje likvidnosti privrede. Konkretno, smanjena je stopa obavezne rezerve čime je podstaknuto bankarsko kreditiranje privrede. Takođe, država je uticala i na smanjenje potrošnje, ali i balansiranje prihoda i rashoda u budžetu. Zemlje iz susedstva takođe su koristile pomoć međunarodnih finansijskih institucija, ali su i, poput Srbije, sklapale i aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Mirko Cvetković, premijer Srbije, istakao je da su osnovni principi na kojima je naša vlada definisala mere za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize jedinstvo, solidarnost i kontinuitet.
„Uveren sam da afirmacija ovih principa i na regionalnom nivou može u velikoj meri da doprinese prevazilaženju ekonomskih problema sa kojima se svi, u manjoj ili većoj meri, suočavamo”, rekao je Cvetković.
Hajnc Fišer, austrijski predsednik, istakao je da G-20 i EU moraju da se usmere na formulisanje mera koje će poboljšati poslovanje, ali i na restriktivnija pravila u finansijskom poslovanju.
Georgi Prvanov, predsednik Bugarske, i i ukrajinski šef države Viktor Juščenko istakli su da snabdevanje gasom ima izuzetnu važnost u regionalnoj saradnji, dok se njihov poljski kolega Kačinjski založio za osnivanje integrisanog regionalnog tržišta energijom koje bi doprinelo razvoju konkurencije.
„Ne treba naš cilj da budu nesporazumi, odnosno da se pojedinačno borimo za „Nabuko”, Južni ili neki drugi tok već moramo da se izborimo za interese potrošača”, rekao je Kačinjski, dok je njegov ukrajinski kolega istakao da se nada da njegovi sagovornici ne smatraju da je Ukrajina kriva za januarsku gasnu krizu.
Da se energetski potencijal ne bi pretvarao u politički pritisak, Juščenko se založio za uspostavljanje zajedničke evropske energetske politike i koncepta ujedinjenog gasnog tržišta, koje sada postoji u trgovini električnom energijom.
--------------------------------------------------
Izveštavanje i sa poda
U potrazi za slobodnim mestom, jedna od novinarki, sa laptopom u rukama, sela je na itison kraj klavira u pres-sali i u redakciju poslala izveštaj sa Skupštine AP Vojvodine. Najpoželjnija mesta za izveštavanje juče su bila ona u blizini utičnica za struju, jer nekoliko desetina kompjutera, koliko je bilo obezbeđeno, nije bilo dovoljno za oko 200 akreditovanih novinara tako da je bilo neophodno da svako ima svoj laptop.
Inače, pripadnici sedme sile, kongres su mogli da prate samo sa video-bima u sali za novinare, dok su fotoreporteri i snimatelji imali dozvolu da na svega desetak minuta ovekoveče jučerašnji događaj. Većina novinara je kraj kompjutera, diktafona i slušalica kao deo obavezne radne opreme imala i čašu sa vodom i pakovanje maramica, jer je, zbog velikog broja ljudi u sali, temperatura bila kao u sauni. Uzavrela atmosfera i buka u pres-sobi čini se najviše je iznervirala jednog Rojtersovog izveštača, koji je silom pokušao da zavede red među kolegama koje su leđima zaklonile video-bim i glasno pričale ometajući ga da čuje govor Vaclava Klausa.
-------------------------------------------------
Klausov rođendan
Čuveni evroskeptik i predsednik Češke Republike Vaclav Klaus juče je slavio 68. rođendan, pa je nakon čestitke Borisa Tadića, prokomentarisao da nikad nije imao toliko predsednika na svojoj rođendanskoj zabavi. Kuriozitet ovog samita bilo je i to što je to bila prva inostrana poseta slovačkog predsednika Ivana Gasparoviča u novom mandatu, iako je još od mirnog raspada Čehoslovačke običaj da novoimenovani slovački predsednik prvo poseti susednu Češku Republiku.
-------------------------------------------------
„Novosadski poljubac” za desert
Dok su novinari pisali svoj izveštaje nakon prepodnevnog dela samita, uvažene zvanice iz bezmalo cele centralne Evrope gostile su se, kako nezvanično saznajemo, u jednom poznatom restoranu na Ribarskom ostrvu. Posle predjela od pihtija, lososa, ribljih pašteta i somovine, šefovi država centralne Evrope uživali su u ruskoj beloj čorbi, filetima somovine u slanini i salatama pripremljenim od paradajza, somovine, kuvanih jaja i dimljenog lososa, s malo narandže, uz gutljaje kruškovače, kajsijevače i najboljeg „Rubinovog” vinjaka. „Novosadski poljubac” je bio poslužen za desert, uz pregršt belih i crnih vina sa vojvođanskog tla.
Kako saznajemo, predsednik Tadić je svojim gostima pripremio i poklone, tako da će desetak šefova država iz Novog Sada otići da umetničkim predmetima radionice „Majart” iz Zemuna kao i luksuznim monografijama o Srbiji na engleskom jeziku pod nazivom „This Way – Serbia” i fotomonografijama „Srbija, dunavski sliv”.
-------------------------------------------------
Počelo je u Salcburgu
Ideja za kreiranje samita šefova država centralne Evrope kao neformalnog, neinstitucionalnog foruma pokrenuta je prvi put u septembru 1993. godine u Salcburgu, a domaćin je bio tadašnji austrijski predsednik Tomas Klestil. Naredne godine inicijativa je usaglašena sa predsednicima Češke Vaclavom Havelom, Nemačke Rihardom fon Vajcekerom i Mađarske Arpadom Gencom. Osnovna ideja od samog početaka bila je da se uspostavi neposredan i ravnopravan dijalog sa direktnim susedima i drugim evropskim državama o svim pitanjima od zajedničkog interesa. Godišnji susreti počeli su 1994. godine tako da skupovi državnika predstavljaju slobodne diskusije i razmenu mišljenja o pitanjima od zajedničkog interesa, kako za zemlje učesnice, tako i za Evropu u celini.
[objavljeno: 20/06/2009]
