Izvor: Radio 021, 18.Apr.2021, 12:43
Ekonomist: Populisti ugrožavaju nezavisnost javnih servisa
U vreme polarizacije i dezinformacija evropskim javnim servisima je sve teže da objektivno informišu građane, bilo zbog pritiska vlasti ili što su na meti kritika populističke opozicije, biše britanski list Ekonomist.
U nekim zemljama, kao što su Mađarska i Poljska, vlade ih pretvaraju u megafone vladajuće partije, dok ih u drugim, kao što su Nemačka i Švedska, populistički pokreti optužuju za pristrasnost u korist establišmenta i levice i traže da im se smanji finansiranje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Slovenija i Holandija su primeri problema sa kojima se sve više suočavaju javni servisi širom Evrope.
Nakon sticanja nezavisnosti 1991, Slovenija je dala Radio-televiziji Slovenije (RTV-SLO) mandat da nezavisno informiše, piše Ekonomist. RTV-SLO se pokazala kao previše nezavisna za sadašnjeg premijera Janeza Janšu. Već više od godinu dana, Janša napada njene novinare na društvenim mrežama, a njegova vlada želi da smanji budžet za javni servis i da usvoji novi medijski zakon koji će olakšati njegovu kontrolu.
Holandski javni servis NOS ima nezavisni odbor i garantovani višegodišnji budžet. U poslednje vreme, međutim, njegovi novinari su suočeni sa zastrašivanjem, a bili su i fizički napadani na protestima dok su izveštavali o merama protiv pandemije. NOS je zbog napada u oktobru uklonio logo sa svog vozila sa satelitskom opremom.
Ukidanje nezavisnosti javnih servisa počelo je u Rusiji kada je Vladimir Putin došao na vlast 1999, piše Ekonomist.
Kada je Viktor Orban postao premijer Mađarske 2010. usvojio je Putinov model, pretvorivši državnu novinsku agenciju MTVA u propagandni organ. Tokom izbora za Evropski parlament 2019, urednici MTVA su snimljeni kako novinarima daju uputstva da favorizuju Orbanovu partiju Fides.
Orbanov primer sledila je i poljska partija Pravo i pravda kada je došla na vlast 2015. Državna televizija TVP, koja je postala megafon partije, vodila je kampanje protiv prava homoseksualaca i napadala opozicionog gradonačelnika Gdanjska. Posle njegovog ubistva 2019, sud je naredio televiziji da se izvini i plati odštetu zbog uvredljivog materijala o gradonačelniku i gradskom izbegličkom centru.
Dok u istočnoj Evropi pritisak na državne medije dolazi iz vlade, u zapadnoj Evropi dolazi od populističke opozicije.
Tokom migrantske krize u Nemačkoj 2016, anti-imigrantski demonstranti su optuživali javne servise ZDF i ARD za širenje laži. Iako je takvo otvoreno neprijateljstvo splasnulo i novinari se više ne brinu za svoju bezbednost na protestima, glavni urednik ZDF-a Peter Frej kaže da se mišljenje da su državni mediji pristrasni prema levici ukorenilo u konzervativnim područjima, posebno na bivšem komunističkom istoku zemlje.
Populističke partije u Nemačkoj, kao i u Švedskoj i Holandiji, pokušavaju da smanje budžete javnih servisa.
Tokom 2020. godine, međutim, pandemija i potreba za brzim i tačnim informacijama podigli su rejting državnih medija, posle višegodišnjeg pada. Posete veb sajtovima evropskih javnih servisa više su nego udvostručene, a njihove informativne emisije su privukle i neke mlađe gledaoce.
Ukupno poverenje u javne servise se povećalo tokom proteklih nekoliko godina, prema podacima Evropske radiodifuzne unije. To, međutim, prikriva sve veći raskol, koji odražava zaoštravanje političke polarizacije. U većini zemalja gde su javni servisi ostali nezavisni, javnost ima poverenje u njih. Ali nezadovoljna manjina postaje sve više neprijateljska.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
