Izvor: Kurir, 07.Mar.2011, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPARHIJA BAČKA IZBAVLJA IZ NARKOMANSKOG PAKLA
Eparhija bačka i manastir Kovilj pomažu bivšim narkomanima. Štićenik Zemlje živih je i Nenad N. (28) iz Aranđelovca. n Ovo je njegova priča
KOVILJ - Ovo mi je poslednje utočište. Samo ovde ću moći da zaboravim na drogu i iglu.
Ovim rečima svoju ispovest počinje Nenad N. (28) iz Aranđelovca, koji je pre više od dve godine došao u Zemlju živih.
Odbačeni od društva, prijatelja, a neretko i najmilijih, osobe do guše potonule u pakao narkomanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << slamčicu spasa pronalaze u ovoj komuni. Nju su pre nekoliko godina pokrenuli Eparhija bačka i monasi manastira Kovilj kod Novog Sada.
„Terapija" odvikavanja od narkotika ogleda se u manastirskom životu prožetom svakodnevnim molitvama, radu, razgovoru i „podeli" - javnim ispovestima nakon večere.
Nenad N. je u Zemlju živih došao kao težak zavisnik. Njegova svakodnevica u prethodnih šesnaest godina bila je ispunjena alkoholom i drogama.
- U komunu sam došao kao živi leš, sa trideset kilograma manje nego što sada imam. Drogirao sam se od dvanaeste godine. U šestom razredu osnovne škole počeo sam da pijem, gutam razne tablete i duvam lepak. U sedmom sam se odao marihuani i otkrio „trodon", a godinu dana kasnije probao sam heroin i odmah se „zaljubio" u njega - priseća se Nenad.
Kako je u školi bio dobar đak, njegovi roditelji nisu ni slutili šta radi njihov sin dok nije kod kuće. Da zaglibi presudilo je to što se iz provincije preselio u Beograd, gde je upisao Srednju medicinsku školu.
- Za mene je to bilo kao „kec na desetku" jer više nisam morao da se krijem. Od droga nisam probao samo „krek", a heroin mi je bio omiljen. Prvo sam ga šmrkao i pušio na foliju, a onda sam se prebacio na iglu. Novca za to nikad nije bilo dosta, pa sam se odao razbojništvima, teškim krađama i završio u maloletničkom zatvoru. Kao teški intravenozni narkoman, nekako sam uspeo da završim školu. Mesečno sam na heroin trošio i do 200.000 dinara.
Da bih se skinuo, rešio sam da odem u vojsku, ali sam se igli vraćao kad god bi došao na vikend kući. Nakon armije nastavio sam po starom. Bežao sam, ali od sebe nisam mogao da pobegnem. Čak sam više puta hteo da izvršim samoubistvo. Višegodišnji pokušaji lečenja po raznim bolnicama, psihijatrijama ili kod privatnih lekara nisu bili delotvorni dok, bogu hvala, decembra 2008. godine nisam stigao u Zemlju živih. Sada vidim smisao života - priča Nenad.
Nema lakih i teških droga
- Dok nisam ovde stigao, imao sam odbojnost prema crkvi. Ovde u komuni ponuđena mi je alternativa. Ljubav prema bogu bila je zamenjena ljubavlju prema heroinu. Narkomanija je najteža bolest koja se leči. Žao mi je mnogo ljudi koje je droga odvela u smrt. Zato apelujem na mlade ljude da ne probaju narkotike jer nema lakih i teških droga - savetuje Nenad.
Najmlađi štićenik 11 godina
Koordinator zajednice Zemlja živih Stamenko Božić kaže da, prema nekim procenama, u Srbiji ima oko 300.000 narkomana:
- Kod nas se leči 120 momaka. Najmlađi štićenik koji je kod nas boravio jedno vreme imao je samo 11 godina, dok je najstariji prevalio šezdesetu. Veliki broj naših štićenika drogama se odao u pubertetu, usled narušenih odnosa u porodici i roditeljskih svađa - ukazuje Božić.
