Izvor: Radio 021, 21.Feb.2020, 15:48

Džoni Keš: Čovek koji je verovao da niko ne može da bude srećan dok su jednoj osobi uskraćena osnovna prava

Da je muzika mnogo više od nota, a tekst mnogo više od reči sklopljenih u rečenicu, dobro je razumeo legendarni američki kantautor Džoni Keš, koji je tokom svoje pedesetogodišnje karijere u svet slao i poruke o socijalnoj pravdi.

Keš se kao autor, ali i kao čovek, drastično menjao tokom života, ali ono što je ostala konstanta u njegovom radu bila je borba za marginalizovane, potlačene i one "manje srećne od njega". Njegove pesme sklopljene su tako da se sa njima poistoveti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << običan čovek, prosečan radišni Amerikanac, ali isto tako da ih satima može analizirati zaljubljenik u poeziju.



Mnogo pre nego što su postojali efikasni mehanizmi za sprečavanje torture u kazneno-popravnim zavodima, Keš je sa svojim bendom ušetao u dva najozloglašenija zatvora u Americi, Folsom i Sen Kventin, i održao koncert za zatvorenike, zalažući se za oproštaj i iskupljenje. Jedna od najpoznatijih fotografija Džonija Keša, kada pokazuje srednji prst, snimljena je u Sen Kventinu kada mu je zvanični fotograf predložio da ga uslika sa upravnikom zatvora. Keš se identifikovao sa zatvorenicima i zapravo je osećao dužnost da im olakša život, jer da je situacija drugačija i da on nije bio to što jeste, verovatno bi završio na istom mestu. U to vreme, više nego ikada, iza rešetaka su najčešće završavali oni koji nisu imali novca za advokata, pa su tako i zbog najsitnijih prestupa dobijali višegodišnje kazne.

Ovaj primer oslikava Kešovu "ideju vodilju" u životu, da niko, pa ni on sam, ne može i nema prava da bude srećan dok god su jednoj grupi ljudi ili jednoj osobi uskraćena osnovna prava.

Džoni Keš aktivno se zalagao i za prava američkih urođenika kao i za otvorene razgovore o zločinima britanskih doseljenika nad njima. Već ranih godina svoje karijere objavio je album "Bitter Tears: Ballads of the American Indian" na kom su bile pesme urođeničkih plemena, a izdavačka kuća odbila je da podrži ovaj album zbog sadržaja koji je "previše radikalan" i "neprijemčiv" većinskoj publici. Keš je na to odgovorio tako što ih je nazvao kukavicama i nastavio da promoviše album o svom trošku. Ova ploča objavljena 1964. godine zamalo je uništila karijeru legendarnog muzičara, jer svet komercijalne muzike nije bio spreman da se suoči sa stvarima izrečenim na njoj. Pokret za prava američkih urođenika osnovan je tek četiri godine nakon toga, ali čak i tada je javnost pružala veliki otpor ovakvim idejama.



Zajedno sa svojom suprugom Džun Karter putovao je u Vijetnam 1971. godine kako bi svirao za američke vojnike, ali nakon povratka sa te "turneje" postao je strastveni protivnik rata, što je opevao i u jednom stihu čuvene "Man in black" ("Nosim crno u žalosti za sve živote koji su mogli biti). Nakon što je napisao još nekoliko pesama o ratu, rekao je da je "jedino dobro što je izašlo iz rata pesma).

Ipak, Keš je najpoznatiji po odbrani radnika. Kada se završio Vijetnamski rat, pitali su da li će još nastaviti da nosi crninu. Odgovorio je da ne vidi mnogo razloga da promeni svoj stav.

"Stari su još uvek zanemareni, siromašni su i dalje siromašni, mladi i dalje umiru pre svog vremena i mi ne radimo ništa da popravimo stvari. Postoji još mnogo tame da se iznese", objasnio je.

Za razliku od mnogih današnjih zvezda, postojalo je malo stvari koje je Keš zahtevao da mu se obezbede tokom nastupa, a jedna od njih bila je da ekipa koja radi na organizaciji koncerta ima sindikat.

Tokom cele karijere Keš se borio za ideale u koje je verovao. Borio se čak i protiv muzičke industrije i političara, ponekad i protiv sebe, sve u svrhu toga da bude dobar Amerikanac, a pre svega dobar čovek.

U četvrtak, 20. februara, svet je obeležavao dan socijalne pravde. U sredu, 26. februara, slavi se 88 godina od rođenja Džonija Keša. Povodom ovih datuma, u nedelju, 23. februara, u Radio kafeu organizujemo "Veče posvećeno Džoniju Kešu: Walk the Line". Gledaćemo film "The Gift: The Journey of Johnny Cash" iz 2019. godine, slušati muziku koju je stvarao tokom gotovo pet decenija karijere i piti viski na akciji. Opširnije OVDE.

Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.