Izvor: Radio 021, 22.Dec.2017, 14:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džiboni za 021: Nekada je bilo riskantno biti glup

Hrvatski muzičar Zlatan Stipišić Džiboni nastupiće u Novom Sadu 8. marta 2018. godine, a u razgovoru za 021.rs govori o Novom Sadu, deljenju sudbine sa Balaševićem, zbog čega smatra opasnim intelektualce bez širine, ali i kako je nastao hit "Bella figura, bella pitura".

Džiboni će se vratiti u Veliku dvoranu Spensa gde će za Dan žena izvesti neke od svih najvećih hitova kao što su "Libar", "Mirakul", "Tempera", "Žeđam", ali i nova ostvarenja koja su nastala u saradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sa Oliverom Dragojevićem.

Po njegovim rečima, "vreme leti toliko brzo, da je to postalo pomalo i neukusno". Sedam godina je prošlo od poslednjeg nastupa u Novom Sadu, zbog čega se sa svojim organizatorom veoma brzo dogovorio oko datuma. Džiboni kaže za 021.rs da je Novi Sad jedno od mesta gde je među svojim ljudima.

"Kada smo Oliver i ja svirali u Osijeku onda nam je došlo 600 ljudi iz Novog Sada, što je fascinantno. Ne verujem da je moj koncert bio samo izgovor da bi turistički posetili neke gradove Hrvatske. Prosto spojili su lepo i korisno. Ja bih jako voleo da recimo u Novom Sadu nastupi Springstin, onda bih definitivno došao ovde i zbog grada, ali i zbog muzike. Ovaj kraj poznajem jako dobro, jer smo u Osmom putniku svirali uglavnom u Vojvodini. Tada sam imao samo 18 godina i sećam se da su ljudi uvek voleli moju muziku i nisu me držali gladnog. Uvek sam se vraćao kući dobrano deblji nego što bih došao", priseća se jedan od najpopularnijih hrvatskih muzičara.

Džiboni je u dosadašnjoj solo karijeri objavio 10 albuma, od kojih je poslednji "Familija" plod zajedničkog rada sa Dragojevićem. Ipak, pre toga ovaj muzičar je bio frontmen hard-rok sastava Osmi putnik, a potom u jednom kratkom periodu i Divljih jagoda.

Napisao je i jednu od najpopularnijih hrvatskih pesama ikada, "Cesaricu", koju je otpevao Dragojević. Zbog toga ga je teško kategorizovati u jedan žanr kojem pripada, zbog čega kaže da u tom smislu deli sudbinu novosadskog kantautora Đorđa Balaševića.

"Sećam se kada se 1985. u Engleskoj organizovao Live Aid, pa se odmah javila i reakcija kod nas u vidu Yu Rock Misije. I znam da tada nisu zvali Balaševića, što je meni bilo potpuno apsurdno. On možda nije bio pesnik asfalta, ali to ne znači da zbog toga nisi roker. To je jedan kliše koji nisam želeo da živim, a te klišee stvaraju intelektualci bez širine. To je najopasnija grupa ljudi, koji misle da znaju i misle da misle. Ima potvrdu da zna nešto, ali nisam siguran da je zaista tako", smatra Džiboni.

On dodaje da je u svetu potpuno normalno kada se muzičari oslanjaju na tradiciju, pa tako postoji dosta bendova čije su osnove u anglosaksonskom folku. Tako se i na ovim prostorima prihvata kada Amerikance uzimaju za bluz ili kantri motive.

"Onda to nije seljački, ali ako ti kopaš nešto po svojim korenima odmah ide anatema ka tebi. Rok muzika je zato izmišljena, zbog slobode. Prvo zbog seksualne slobode, a onda i zbog umetničke. I ne možeš onda ti nekome da zabranjuješ nešto ili ga stavljaš u neke klišee", kaže naš sagovornik.

Na konstataciju da su nekada postojale podele između onih koji su za Bitlse i onih za Rolingstonse, Džiboni kaže da je razlog tome obest, odnosno izobilje.

"To znači da je muzika bila toliko dobra da smo mogli da se delimo na one koji su za jedne ili druge. Danas je toga toliko malo da je bolje da se ne delimo. Ja sam voleo različite stilove i mislim da je to obogaćivalo. Voleo sam grandž, ali i celu grupu ljudi kao što su Piter Gebrijel, Pol Sajmon, Springstin, pa čak i Džorža Majkla koji mi u početku nije 'seo na prvu'. Voleo sam te ljude koji su bili sami, a bili su hrabri da nešto kažu i da ti pomere granice", poručuje Džiboni za 021.rs.

Tokom više od 30 godina karijere Džiboni je otpevao mnoge hitove. Neretko su govorili da u njegovom rokenrolu nema dovoljno društvene angažovanosti ili kritike. On smatra da cinizam nije nužan sastojak muzike.

Ipak, na albumu "Familija" upravo jedna pesma nosi poruku o tome šta je, kako bi rekao Džiboni, "čovik" spreman uraditi drugome i sebi. U pesmi "Udica" ovaj muzičar peva o "mladoj krvi ća tribalo je prolit'", ali i kako čuje more koje se zahvaljuje što se nije rodilo kao čovek.

"Pesma je o tome kako su ribe, u suštini, bolje prošle nego ljudi. Uzmite samo šta ljudi rade svetu oko sebe, sami sebi, a onda i jedni drugima. To je strašno. Postavlja se i pitanje da li se sami pecamo na te udice oko nas? Nekada je bilo riskantno biti glup. Čovek bi došao u kafić gde sedi neko društvo i ako bi neko rekao nešto glupo, onda bi svi skočili da mu kažu da priča gluposti. Svojim obrazom si rizikovao da zbog svojih reči ispadneš budala. Društvene mreže su omogućile da niko ništa ne rizikuje. Možeš kenj*ti gluposti bez ikakve sankcije. Ta anonimna glupost koja postane javna nekako mi je strašna. Nikako ne mogu da se naviknem na to".



Jedna od pesama koja se brzo zavrtela na radio stanicama je "Bella figura, bella pitura", čija je glavna poruka "spolja gladac, a iznutra jadac". Za Džibonija su ti pokušaji da sve izgleda sjajno, dok je iznutra otužno, stvar ljudske naravi, te poručuje da mu nije namera da u toj pesmi bilo kome sudi. Po prvi put u javnosti Džiboni priča o tome odakle ideja za ovu pesmu.

"To je pesma o ljudima koji teško žive, a koji su želeli da idu najkraćim putem. Mene je inspirisao jedan događaj koji sam video dok sam sedeo u kafiću u mom kvartu. Jedan džanki je saznao gde mu mati drži novac, uzeo ga i sav novac je otišao u nepovrat. To je bila scena gde njega mati tuče torbom po glavi pred svima i kaže: 'Mrš u kuću!'. Mene je dotaklo to "marš u kuću". Dakle nije govorila da kupi svoje stvari i da odlazi iz kuće, nego da uđe u nju. I u tim momentima mati ne odustaje. Ta majčina ljubav je fascinantna i neverovatno iracionalna. Ona je ljuta, tuče ga, ali ne diže ruke od njega. Zajedno su na tom Titaniku i dalje mu drži ruku. To je meni bilo prosto neverovatno. Dakle pesma o nekome ko je sve prokockao u kazinu, a sve to mati proživljava", priča Džiboni.

Pri kraju godine Džiboni poručuje da mu je teško da odabere šta mu je obeležilo 2017. Ipak, kaže da ima velika očekivanja od naredne godine, a u prvom redu od "ljudi koji vladaju svetom, a koji bi mogli da budu malo odgovorniji".

"Živeti od konflikta njima je jako komforno, a nama baš i nije. Sećam se sveta kada je izgledao bolje. To mi je problem. To nije nostalgija, nego mislim da sve može da bude bolje. Ljudi su to već pokazali, ali su nam malo neozbiljni ovi svetski lideri", zaključuje Džiboni za 021.rs

Autor: Zoran Strika - strika@021.rs

Nastavak na Radio 021...