Izvor: Radio 021, 22.Avg.2017, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve tribine danas u KCNS
Dve tribine održaće se danas, 22. avgusta u Klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada.
Tribina "Koncept Srpske Vojvodine dr Nikole Milutinovića" počeće u 18 časova, a autor i predavač je doktor Miloš Savin.
O predavanju:
U međuratnom periodu do izražaja dolaze koncepcije vezane za unutrašnje uređenje jugoslovenske države, koje se kreću od unitarizma, preko regionalizma, devolucije, federalizma i etno-separatizma. Istaknuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << član predratne Srpske narodne slobodoumne stranke u Ugarskoj, sekretar Matice srpske Nikola Milutinović daje idejno uobličenje ideji o Srpskoj Vojvodini kao autonomnom delu jugoslovenske države, odnosno delu srpske Banovine u slučaju nacionalnog razgraničenja.
Tribina "Novosadska rezolucija 1932." počeće u 19 časova, a autor i predavač je prof. dr Saša Marković, istoričar.
O predavanju:
Jugoslovenska država nije uspela, da kroz parlamentarnu borbu, u prvih deset godina svog postojanja, reši krucijalna pitanja vezana za ustavno uređenje zemlje i nacionalnu politiku. Dok je za Srbe, stvaranje države bio plod višedecenijske nacionalne borbe i period nacionalne "demobilizacije", dotle je za druge narode, pre svih Hrvate, novostvoreni državni okvir bio prostor emancipacije nacionalne ideje u nameri da se ostvari i teritorijalni suverenitet. Opterećen političkim antagonizmom i jalovom diskusijom, parlament je postao poprište demokratskog neuspeha. Kulminacija suprotnosti odigrala se ubistvom u skupštini i odlukom kralja Aleksandra da zavede diktaturu. Šestojanuarska diktatura iz 1929, bila je slična političkim manevrima pojedinih vladara ondašnje Evrope čije su namere bile da ojačaju svoju vlast jer nije postojalo poverenje u stranke i parlamentarni život. Zabranom rada strankama, namera kralja bila je politička i nacionalna unifikacija upotrebom državne moći, a ignorisanjem razvoja demokratske kulture. Ostvarena konsolidacija države bila je posledica autoritarnosti, a ne politčkog konsenzusa. Iz tog razloga su stranački predstavnici, kada je atmosfera napetosti popustila pokušali da artikulišu obnovu parlamentarizma. Posledica toga bila je i Somborska, a potom, krajem 1932. godine i Novosadska rezolucija. U potrazi za izlazom, predstavnici dela političke elite sa prostora Vojvodine su u raznoglasju svojih stavova napisali apel o obnovi stranačkog i parlamentarnog života u zemlji kao jedinog načina izlaska iz političke krize.
Autor: 021.rs
