Izvor: Radio 021, 21.Jun.2018, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva policijska oka u glavi
Pitanje je u kojoj državi vlast više obožava "uniformisana lica", u Srbiji, gde su najbolje plaćeni, ili u Crnoj Gori, gde ih je ubedljivo najviše od svih evropskih zemalja. Dilemu nije lako razrešiti, pa je uputno pogledati šta o "sektorima bezbednosti" u državama ne tako davno doživljavanim kao "dva oka u glavi" pokazuju studije urađene poslednjih godina.
Piše: Živan Lazić
Prema analizi plata u javnom sektoru Fiskalnog saveta, policija je u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << nagrađena bolje nego ijedna druga delatnost. Tako je zaposlen u ovom sektoru tokom 2017. godine u proseku mesečno primao 73.000 dinara neto.
Za policijom kaska sektor odbrane sa prosečnom neto platom u iznosu od 62.000 dinara. Slede zaposleni u obrazovanju (58.000), zdravstvu (55.000) i upravi (52.000).
Koliko su "uniformisana lica"dobro nagrađena, govori podatak da je prosečna zarada za oko 50 odsto iznad republičkog proseka. Posebna privilegija radnika iz ovog segmenta je mogućnost da do vlastitog stana dođu po povlašćenoj ceni, otprilike za polovinu tržišne.
Istovremeno je plata zaposlenih u srpskom sistemu zdravstvene zaštite tek 22 odsto iznad državnog proseka.
Suprotno evropskim vrednostima
Poređenje za zemljama Srednjeistočne Evrope nam pokazuje da je u tim državama, a sve odreda beleže ubrzan razvoj unazad četvrt veka, sistem vrednovanja javnih službi bitno drugačiji.
Tamo je zarada zaposlenog u policiji i srodnim službama cirka 25 odsto, a zaposlenog u zdravstvu za 40 odsto veća od državnog proseka. Očito, prioriteti u Češkoj, Sloveniji ili Slovačkoj su drugačiji u odnosu na srpske.
Međutim, "drugo oko u glavi" se pobrinulo da Srbija u pogledu obožavanja policije ne bude usamljena među evropskim državama.
Mnogo policije, kriminala još više
Prema studiji Instituta "Alternativa" i Regionalne mreže Polisplus, u Crnoj Gori je ekstremno velik broj zaposlenih u policiji. Dok je u evropskim zemljama na svakih 100.000 stanovnika pod uniformom od 185 do 249 osoba, prosečno 216, u Crnoj Gori je čak 792, odnosno 5.240 ukupno.
Prema broju stanovnika, policajaca je skoro tri puta više nego u Srbiji. Istovremeno je sudija duplo, a tužilaca za pedeset odsto više.
Pomisao da je brojan i razgranat policijski aparat, sa veoma proširenim pravosuđem, doprineo sigurnosti i bezbednosti brzo iščezava. Studija pokazuje da je broj krivičnih dela po glavi stanovnika za 70 odsto veći od broja istovrsnih prekršaja u Srbiji, dok je broj teških ubistava u najmanjoj republici nekadašnje zajedničke države dvostruko više.
Cena prebukirane policije
Brojan i dobro nagrađivan policijski aparat košta. Odvajanja za policiju su svake godine velika stavka i u srpskom i, naročito, u crnogorskom budžetu. Tako je prošle godine u malenoj Crnoj Gori u ove namene izdvojeno čak 85 miliona evra, odnosno 136 evra po svakom građaninu.
Poređenja radi, u Bosni i Hercegovini svaki građanin za policiju izdvaja 63, a u Makedoniji 84 evra.
I preplaćenost srpske i prekobrojnost crnogorske policije imaju isto, političko ishodište. Relativno visokim primanjima, politička scena Srbije pokazuje jasnu naklonost prema policiji i, naravno, očekuje uzvrat.
Politički koreni
Do prebukiranosti policije došlo je u samom začetku stvaranja crnogorske državnosti, kada se unutar Demokratske partije socijalista vodila borba dve struje, tadašnjeg predsednika države Momira Bulatovića, odnosno premijera Mila Đukanovića.
Prvi čovek crnogorske vlade je operativno kontrolisao policiju i položaj je iskoristio da je brojčano ojača i snabde modernom opremom. Naravno, zapošljavao je svoje kadrove, a podrška policije i službe bezbednosti, koje su predvodili Đukanovićevi ljudi Vukašin Maraš i Duško Marković, bila je od presudnog uticaja pri sukobu dve struje.
Bulatović je svrgnut sa vlasti i politički se nikada više nije oporavio. Naprotiv, tonuo je sve niže i niže, dok je pobednik jačao sopstveni oslonac, policiju ponajviše.
Vlast čuva policijske privilegije
Studije pokazuju da je suludo očekivati da će se, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, lako odustati od podrške uniformisanima.
Fiskalni savet jasno kaže da aktuelna vlast nije spremna da uvede sistem platnih razreda u javni sektor, već na sve moguće načine zadržava postojeći zakonski okvir utemeljen na uredbama vlade, sa mogućnošću da se plate uvećavaju na osnovu 500 postojećih koeficijenata.
Analiza Instituta "Alternativa" ističe da u Crnoj Gori nikada nije urađena ozbiljna sistematizacija radnih mesta u policiji, već se svaka analiza svodi na primeravanje postojećoj situaciji.
Autor: Živan Lazić
