Izvor: Blic, 09.Nov.2010, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva Karavađa u zbirci diplomate
U Memorijalu Pavla Beljanskog, odnosno u njegovoj Spomen-zbirci u Novom Sadu, čuvaju se dve slike - “Portret građanina” i “Boginja izobilja” - koje se pripisuju Mikelanđelu Meriziju poznatijem kao, kratko, Karavađo. Kako su ova dva dela stigla u Spomen-zbirku Beljanskog i ko ih je uistinu slikao, povod je za ovu našu priču smeštenu u godinu jubileja, tačnije obeležavanje 400 godina od smrti čuvenog italijanskog slikara, kome se na neki način priključuje i novosadska kolekcija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Sagovornice su nam dr Jasna Jovanov, direktorka Spomen-zbirke, i dr Saša Brajović, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prva zato što se upravo u ustanovi koju vodi nalaze dva Karavađa, druga, zato što se izučavanjem ovog umetnika bavi dve decenije.
Potrebna je ekspertiza
- Ne mogu da tvrdim da su ove slike Karavađove. Potrebna nam je ekspertiza, dakle da stručnjaci koji su direktno u kontaktu s Karavađovim delom pogledaju slike i utvrde nije li možda reč o nekom njegovom učeniku - kaže dr Brajović.
Dr Jovanov podseća da je pomenute slike diplomata Pavle Beljanski nabavio kao mlad kolekcionar maštajući, kao mnogi ljubitelji umetnosti, da će otkriti veliko delo za koje se još ne zna.
- Na našu sreću, ostavio nam je ove lepe slike. Na svoju žalost, vrlo brzo je shvatio da do spektakularnog dela teško može da dođe i okrenuo se sakupljanju dela naših umetnika. Poštujemo i jednu i drugu zbirku. Nećemo da tvrdimo da dela jesu ono što nisu. Pretpostavljamo da ih je kupio u vreme službovanja u Rimu, tridesetih godina XX veka. Tek nam predstoji rad na prikupljanju podataka i o njima i o drugim delima u stranoj zbirci koju nam je ostavio - najavljuje dr Jovanov.
Zbirka Beljanskog
Zanimljivo je da se u svetskim muzejima poslednjih decenija često dešava da nenadano bude otkriven neki novi Karavađo, kao i da se nakon analize platna, boje, rama, prednje i zadnje strane slike, pređašnjih restauracija, ustanovi da je ipak pseudo-Karavađo pravi Karavađo.
- Svakako da bez stručne ekspertize niko ne može da proglasi neko delo za Karavađovo. Zahvaljujući ugledu i finansijskoj mogućnosti nekog muzeja, povremeno se steknu uslovi da se prefiks „pseudo" ili odrednica „Karavađova škola" odnosno "Karavađov učenik” odjednom izbriše. Za obe slike u Zbirci Beljanskog tvrdim da su nastale početkom XVII veka, ali ne smemo da se zatrčavamo i pripisujemo ih Karavađu. Uostalom, i da nisu njegove već nekog učenika, što ja tvrdim, dragocene su jer nose daleku uspomenu na Karavađa - u Novom Sadu! Zato Spomen-zbirka ima takođe pravo da se priključi jubileju - napominje Brajović.
Činjenice o Karavađu
- Nasuprot dekorativnom fresko-slikarstvu baroka stoji realistički pravac koji je u 17. veku u Rimu stvorio Mikelanđelo Karavađo
- Na njegovim slikama iz ciklusa Sv. Matije i Sv. Petra najveća pažnja usredsređena je na ljudsku figuru
- Dok su renesansni slikari rešenje za ljudsku figuru tražili i nalazili pomoću jedinstvenog osvetljenja, Karavađo polazi od senke, od pune tame
- Većina protivnika njegove umetnosti zamerala je naturalizmu, brutalnostima mučenja i prikazivanju ljudi iz polusveta u prostorima krčmi i podruma koje postoje na njegovim slikama
- Stil njegove umetnosti, nazvan tenebrozo-tamno, uticao je preko sledbenika i nastavljača na slikare u skoro svim zapadnoevropskim zemljama
Novootkrivena dela
Novootkrivenim Karavađovim delima poslednjih godina broj se ne zna. Posao muzeja i jeste da utvrđuje atribucije, između ostalog i zato što to donosi bolji rejting. U novosadskoj Spomen-zbirci nisu pohranjena samo dva pomenuta (da za sada ostanemo pri tome) pseudo-Karavađa. Beljanski je imao radare za prave vrednosti, izučio bi čitav nečiji opus pre nego što delo kupi. Ima tu dela kao što su, na primer, "Sv. Sebastijan”, rad Estebana Murilja, "Predeo sa monahom” Paola Brila, "Voće” Đovanija Batiste Ruopoloa..., ali i onih kao što su "Poklonjenje kraljeva”, "Put u Emaus”, "Portret princeze”, "Devojka sa posudom za voće”, koja su bez atribucije.
