Izvor: Radio 021, 02.Avg.2020, 18:43
Državna pomoć i za firme osnovane tokom pandemije, deo radnika i dalje bez prava na minimalac
Za razliku od prvog paketa ekonomskih mera, kada za pomoć države nisu mogla da se prijave preduzeća osnovana posle 15. marta, novim paketom je to omogućeno.
Naime, kako piše "Blic", za novu rundu podrške države mogu da se prijave preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća osnovana u vreme pandemijske krize, do 20. jula.
Kako je ministar finansija Siniša Mali istakao, novac će ovim novoosnovanim firmama na račune leći u septembru.
"S obzirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na to da prijavljivanje traje tokom avgusta, oni će u septembru dobiti dve minimalne zarade. To je veoma važno, da i novoosnovanim privrednim društvima damo mogućnost da dobiju novac iz drugog paketa", rekao je Mali.
Praktično će i radnici u novoosnovanim privrednim društvima imati pravo da prime dva dela minimalne zarade od po 18.220 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalca.
Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon dobijanja 60 odsto poslednje minimalne zarade.
"Ako drugu minimalnu zaradu isplaćujemo u septembru, dakle to su oktobar, novembar i decembar, za kompanije koje koriste državnu pomoć, što je gotovo ceo privatni sektor. Ne očekujemo velika otpuštanja, a tako ni velika pomeranja na tržištu rada, što upravo jeste cilj ovih mera", rekao je ministar Mali.
Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje za "Blic" da je prvi paket mera doneo dobre rezultate i da smo uspeli da izbegnemo velike poremećaje na tržištu rada, kakvi su se desili u nekim zemljama okruženja, pa čak i u mnogim razvijenijim zemljama.
"Dobro je da se na izazove odgovara u hodu, jer nam je korona kriza donela takve probleme da ne možete, i nije ni dobro donositi neku srednjoročnu strategiju. Neizvesno je šta će biti i sledećeg meseca, a kamoli na jesen ili na neki duži rok", ističe sagovornik "Blica".
On smatra da je nova mogućnost, da se za drugi paket mera prijave i novoosnovana preduzeća, znak podrške i dobar gest države da je spremna da prati razvoj privrede i u vreme pandemije.
"Tim mladim firmama će sigurno značiti dodatna podrška, a siguran sam da će ovaj deo predstavljati znatno manji trošak, u celom paketu, nego za preduzeća koja su se i u prvom krugu prijavila za korišćenje mera", zaključuje Nikolić.
Deo paketa vrednog 66 milijardi dinara su i oslobađanja od plaćanja poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec, kao i mere Narodne banke Srbije u vidu moratorijuma na kredite.
Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća koja su dobila minimalnu zaradu kroz prvi paket mera, a njih je oko 235.000, odnosno 1.050.000 radnika, neće se ponovo prijavljivati za nove minimalce, već će im nova pomoć automatski biti uplaćena.
Radnici koji nemaju pravo na pomoć
Nemaju svi zaposleni pravo na novu ekonomsku pomoć i novi minimalac od oko 18.200 dinara koliko će kompanije dobiti po zaposlenom. Vlada je definisala grupe radnika koji će za avgust i septembar, od države dobiti nešto više od 36.000 dinara.
Prvo pravilo, kao i u prethodnom paketu mera, jeste da na minimalac imaju pravo radnici koji su prijavljeni. Za razliku od pomoći u prvom paketu mera, sada radnici mogu raditi i u firmi koja je osnovana posle 15. marta ove godine, ali ona mora biti osnovana do 20. jula, navodi "Blic".
Jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera, kada su pravo na ceo ili polovinu minimalca imala sva preduzeća, drugi paket državne podrške usmeren je jedan deo privrede u koji ne spadaju velika preduzeća. To znači da ovaj vid pomoći ne mogu dobiti radnici zaposleni u firmama koje imaju više od 250 zaposlenih, prihod veći od 40 miliona evra i aktivu vrednu višu od 20 miliona evra.
Pomoć će biti uplaćena onima koji imaju ugovor o radu, ugovor na određeno ili na neodređeno vreme. Pritom se na isti način tretiraju zaposleni sa punim radnim vremenom, odnosno nepunim radnim vremenom, bez obzira da li je reč o zaposlenom na određeno ili neodređeno.
Pravo na minimalac pritom nemaju lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, kao ni ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa. U ovoj grupi najčešće su sezonci, radnici po ugovoru o delu...
Takođe, u slučaju da preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog a penzioner je, on nema pravo na minimalac. Pravo na ovakvu direktnu pomoć države nemaju ni trudnice i porodilje kojima celu zaradu isplaćuje država.
Autor: Blic
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
