Izvor: Radio 021, 01.Avg.2017, 21:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna građevinska firma rešenje za srpsku građevinu?
Da je Srbiji potrebna velika, jaka i moderna građevinska kompanija koja bi mogla da radi najvažnije projekte u zemlji i inostranstvu, slažu se i resorna ministarka Zorana Mihajlović i stručnjaci u ovoj oblasti.
Iako je ministarka nekoliko puta ukazivala na značaj takvog preduzeća, nadležni ne žele da otkriju da li postoji plan o formiranju potpuno nove firme ili se radi na udruživanju već postojećih preduzeća, pišu Novosti.
Gotovo sve domaće kompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << koje su nekada gradile širom sveta propale su zbog neuspešnih privatizacija, a jedan od retkih koji su odoleli je "Energorpojekt", o čijoj sudbini se ovih dana odlučuje. Prema nezvaničnim informacijama, upravo bi ova firma, koja trenutno zapošljava nešto više od 300 radnika, a u kojoj država ima oko 30 odsto akcija, mogla da bude jezgro budućeg građevinskog giganta.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, smatra da je ideja o osnivanju državne građevinske komapnije dobra jer nam je potrebna takva firma koja bi imala barem 1.500 ili 2.000 radnika. On kaže da država može da "izgura" tu priču, ali da mora da uloži dosta novca i da obnovi radnu snagu.
"Rešavanjem problema građevinske industrije, uz poljoprivredu i informacione tehnologije, završili bismo posao za masovno zapošljavanje ljudi. Činjenica je da kada radi građevinska industrija, radi i najzabačenije selo. Potrebna nam je firma koja ima stručnjake, mehanizaciju i jaku banku iza sebe, zbog garancija. Naša preduzeća, poput 'Kompgrapa', 'Rada', i 'Trudbenika' radila su svugde po svetu, a ostao nam je samo 'Energoprojekt' i mislim da bi njega i 'Mostogradnju', 'Jedinstvo' i 'Puteve Užice' trebalo sačuvati", navodi za Novosti Rodić.
Ističe da je pre dve decenije u Srbiji bilo 150.000 do 170.000 građevinskih radnika i podseća da je, u međuvremenu, srpsku građevinsku operativu država u potpunosti zanemarila, a velika preduzeća su počela da propadaju. Epilog je akutni nedostatak kvalifikovane radne snage.
S tim problemom suočavaju se i države u okruženju, jer neimari u potrazi za boljom zgradom odlaze u zemlje EU. Veći problem od toga je, ipak, što stolice u građevinskim školama već godinama ostaju gotovo prazne. Na pojedine profile ne upiše se nijedan đak.
Petar Rakas, inženjer građevinarstva i profesor u Građevinskoj školi u Beogradu, smatra da bi izvesnost zaposlenja, uz sigurne i solidne zarade, doveli do većeg upisa đaka.
"Građevinske škole imaju više mogućnosti da prime veći broj redovnih učenika na zanatske, trogodišnje i tehničarske četvorogodišnje obrazovne profile nego u dosadašnjem periodu. Moguće je vanredno školovati odrasle osobe koje rade bez odgovarajuće kvalifikacije", navodi Rakas.
Kada se pogleda statistika, ne bi se reklo da imamo manjak radne snage u ovoj oblasti. Nacionalna služba za zapošljavanje ima čak 13.964 osoba sa nekom od diploma ove struke. Činjenica je, međutim, da je među onima koji traže posao najviše visokoobrazovanih i tehničara, a najmanje zanatlija. Samo tesara i zidara ima oko hiljadu, a rukovalaca jednostavnim građevinskim mašinama 576.
Priču u celini čitajte u današnjim Novostima.
Autor: Novosti
.jpg)
