Izvor: Politika, 16.Jun.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država mora da zadrži kontrolu nad lukama

Luke treba da postanu jaki logistički centri, pre svega novosadska, beogradska i pančevačaka kao i luka u Prahovu – tvrde autori Prostornog plana Srbije. – Prioritet treba da bude strateška orijentacija na Solunski zaliv, ali i južni Jadran

Prema Nacrtu prostornog plana Srbije panevropski koridori 7 i 10, koji se u našoj zemlji ukrštaju kod Novog Sada, Beške i Beograda moraju biti dovršeni, aktivirani i stavljeni u funkciju razvoja zemlje do 2014. godine. Jer ta dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strateška koridora jačaju pristupačnost naše zemlje u Evropu i na zapadnu obalu Crnog mora.

– Pokušali smo planski da osmislimo razvoj Podunavlja, odnosno korišćenja onih snaga i potencija koje reka nosi, ali koji nisu iskorišćeni. Privreda, saobraćaj, turizam, kulturna saradnja i drugi oblici povezivanja stanovništva podržaće planovi i projekti vezani za Koridor 7 – kaže profesor Borislav Stojkov, rukovodilac izrade Prostornog plana Srbije.

Ključne tačke na ovom razvojnom pravcu biće dunavske kapije, odnosno gradovi Novi Sad, Beograd, Pančevo i Smederevo sa svojim lučkim potencijalima i drugim aktivnostima oslonjenim na Dunav. Posebnu ulogu u tom sistemu treba da ima luka Beograd, kao logistički centar.

– Država mora da zadrži kontrolu na lukama da bi sačuvala stratešku poziciju na Dunavu u Evropi. Luke, po nama, predstavljaju značajan element, s tim što neke treba da postanu jači logistički centri. Pre svega novosadska, beogradska i pančevačaka kao i luka u Prahovu – ističe naš sagovornik.

Ukrštanje koridora 7 i 10 kod Beške otvara mogućnost da se se na tom mestu napravi nešto komercijalnog i turističkog tipa, što bi zadržalo putnike.

Prema Nacrtu prostornog plana prioritet Srbije treba da bude strateška orijentacija na što bolji i kvalitetniji pristup Solunskom zalivu, ali i južnom Jadranu. Stoga, je u poseban značaj dat je autoputu Beograd–Boljare, preko Čačka, Požege, Arilja, Ivanjice i Sjenice. Među prioritetne su ucrtani i takozvani šumadijski prsten, potom autoput od Pojata, preko Kruševca, Kraljeva, Čačka, Požege i Užica do Kotromana, kao i veza Beograda sa rumunskom granicom preko Pančeva i Vršca.

Pirotska, borska, zaječarska i mačvanska oblast zahtevaju poboljšanje infrastrukture jer ona predstavlja prepreku njihovom razvoju.

U istočnoj Srbiji, koja je i najnepristupačnija, kao najznačajniji označeni su četiri putna pravca: od Markovca prema Boru, potom modernizacija puta od Paraćina, prema Zaječaru, Negotinu i Kladovu, od Niša prema Svrljigu i Prahovu i od Požarevca prema Kučevu, Negotinu i bugarskoj granici.

– Izgradnja autoputeva u Srbiji nije realna u meri u kojoj bismo to želeli. Srbija nema sredstva, ali rehabilitacija i modernizacija postojećih puteva je nešto na čemu treba raditi. Tek kada podstaknemo ekonomsku aktivnost možemo da pričamo o autoputevima – kaže direktor Republičke agencije za prostorno planiranje.

Za železničku infrastrukturu naš sagovornik kaže da je u katastrofalnom stanju. Prioritet u železničkom saobraćaju je Koridor 10, potom modernizacija pruge Beograd – Bar i završetak pruge Valjevo – Loznica.

Kroz prostorni plan se preporučuje optimalno i održivo korišćenje resursa kojih nema preterano mnogo. Učešće obnovljivih izvora energije, kako se sugeriše, treba pojačati.

– Ocenjujemo da bi do 2014. godine Srbija morala da ima 10 odsto obnovljivih izvora u ukupnom energetskom bilansu. Naravno uz obnovljive izvore dajemo čitav niz rešenja za jačanje energetske infrastrukture. Pomenuli smo Đerdap 3 ali i branu iznad Novog Sada jer će Vojvodina imati ogromne probleme sa izvorima energije – kaže profesor Stojkov spominjući Južni tok, kao jedan od najvažnijih infrastrukturnih zahvata.

Marijana Avakumović

objavljeno: 17.06.2010.

Nastavak na Politika...