Izvor: Novine novosadske, 26.Jun.2012, 13:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društveni centar sada u Kineskoj četvrti

Aktivisti iz „Maršalke“, našli novi napušteni prostor U industrijski osakaćenoj i „drugarskom“ privatizacijom uništenoj zemlji, kakva je Srbija, napuštenih zgrada nekadašnjih kasarni, fabrika i magacina ima na svakom koraku. Kada su aktivisti Inicijative >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << za društveni centar zimus upali u kasarnu „Arčibald Rajs“, novosadska javnost se podelila na dve zaraćene kategorije – na one koji su svesrdno podržavali mlade umetnike i aktiviste koji su želeli da otvore pitanje javnih prostora u Novom Sadu, a sa druge strane, na one koji su ih proglasili uzurpatorima tuđe imovine. Sada, ti isti aktivisti su, bez medijske pompe, ušli u zaboravljeni prostor u Kineskoj četvrti, koji su počeli da uređuju, slično kao što su to činili u bivšoj „Maršalki“.
Da li je ovaj objekat njihov? Ne. Da li imaju dozvolu da borave u njemu? Ne. Da li „Poslovni prostor“, „vlasnik“ ovog zemljišta, zna šta da radi sa ovim prostorom ukoliko ga niko ne sređuje? Odgovor je, još jednom – ne. Mladi aktivisti iz Novog Sada imaju istomišljenike u “komšiluku”, gde već preko 15 godina postoje alternativni kulturni prostori. Mi smo priču o autonomnom prostoru za mlade, koji nije postojao u Zagrebu, počeli još početkom devedesetih, kao deo antiratno nastrojene omladine koja, u vreme Tuđmanove diktature, nije imala prostor za svoje delovanje. Tada smo ušli u „Mediku“, nekadašnju fabriku lekova, koja je zvrjala prazna, i počeli sa aktivnostima poput koncerata, političkih tribina i projekcija filmova. Nakon početne represije, koju smo doživljavali, promenom vlasti u Hrvatskoj započeli smo dijalog sa Gradom, koji nam je dozvolio korišćenje ovog prostora, uz obavezno plaćanje rente, što je bila opcija koja nam je bila prihvatljiva ‒ kaže Jere iz organizacije „Atak“, jedne od brojnih „udruga“ koje funkcionišu u sklopu Alternativnog kulturnog centra „Medika“ u Zagrebu.

Otpor grada – neizbežan
Novosadski aktivisti luksuz dijaloga nisu imali. Nakon nekoliko nesuvislih razgovora sa gradskim političarima, i neodređenih odgovora tipa „razumemo vašu potrebu za prostorom, ali…“, na licu mesta pojavila se vojna policija, koja je, brzom akcijom, isterala mladiće i devojke iz kasarne. Iskustva iz zemalja u okruženju kažu da je represija sasvim normalna stvar, jer niko ne može da očekuje da će bilo koji grad tek tako dozvoliti neovlašćeno korišćenje objekata koji im pripadaju. Najstariji alternativni kulturni centar na prostoru bivše Jugoslavije je ljubljanska „Metelkova“, bivša JNA kasarna, koja je već skoro dve decenije dom brojnim organizacijama, klubovima, naučnim i političkim kružocima. Tin, aktivista jedne od levičarskih organizacija koje deluju u sklopu „Metelkove“, kaže da su oni, samim ulaskom, postavili pitanje legitimiteta privatnog vlasništva, koje žele da podignu na još viši nivo. Nama je Grad, nakon dijaloga, dozvolio korišćenje bivše kasarne, ali nas oglobljuju raznim porezima, taksama za autorska prava i sličnim nametima, za koje mi jedva uspevamo da skupimo novac. Mi želimo apsolutnu autonomiju, samoodrživost i unutrašnju demokratiju, koja nema veze sa sistemom Evropske unije, i naša politika zasad ide u smeru osvajanja novih sloboda ‒ kaže Tin za Novine novosadske.

Sređuju, pa makar ih izbacili
Njihove novosadske kolege zasad žele da „ispeku“ zanat na miru. Zbog toga, vele, nisu želeli da pozivaju medije i prave pompu prilikom ulaska u prostor u Kineskoj četvrti, već žele da prostor srede u potpunosti, ulažući i novac i rad u taj projekat. Kada budu imali Gradu da ponude kulturni i umetnički program, za koji fakat nema adekvatnog prostora, započeće dijalog sa „Poslovnim prostorom“, na sličan način na koji su to uradile njihove kolege iz Hrvatske i Slovenije. Do tada, metle, krpe i čekići radiće bez dozvole, sređujući prostor koji nije njihov. Jer, kako kažu, skvot nije prostor, vlasništvo, već ljudi koji se u njemu nalaze. Zato tako sa žarom i poletom sređuju objekat iz kog, koliko sutra, mogu da lete naglavačke.
Miodrag Sovilj
Može, ili ne može?
Gradonačelnik Igor Pavličić je, krajem januara, najavio da će upravo Kineska četvrt u budućnosti predstavljati dom za sve organizacije koje žele da se bave kulturom, aktivizmom i starim zanatima. On je tada rekao da se radi na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mreže i popločavanju glavnog pešačkog pravca. Na pitanje da li su ovi radovi bili podstaknuti iseljenjem aktivista iz kasarne u Futoškoj, Pavličić je kazao da će i oni moći da konkurišu za mesto u Kineskoj četvrti. Međutim, kako navode novosadski aktivisti, kada su pitali Grad za objekat u Kineskoj četvrti, pozivajući se na Pavličićeve najave, dobili su kratak odgovor da tako nešto nije moguće.

Nastavak na Novine novosadske...