Izvor: Politika, Beta, 13.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dovoljno domaćeg „evrodizela pet”
Privatnici na mukama: po računici „Gaspromnjefta” cena uslužne prerade viša je od 52 dolara po toni, što uz kursne gubitke i preračunato na obim prerade iznosi više od 100 dolara po toni
Proizvodnja „evrodizela pet”, koji jedini ispunjava evropske standarde kvaliteta, nastavljena je u Rafineriji Novi Sad, tako da spekulacije o tome da se proizvodnja tog goriva obustavlja nije tačna, tvrde u NIS-u. Kompanija planira da do kraja maja proizvede više od 5.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tona „evrodizela”, a buduće povećanje proizvodnje zavisiće od tražnje.
Na pitanje da li je skupa prerada razlog što NIS pre dolaska novog vlasnika „Gaspromnjefta” nije proizvodio „evrodizel” iako su za to postojali uslovi, u NIS-u tvrde da proizvodnja ekološki čistog dizel goriva znatno povećava troškove. Jer, što je prerada dublja, potrebna su veća sredstva. Ali i pored toga novi partner nalazi mogućnosti za smanjenje troškova proizvodnje. Cilj je da troškovi u 2009. ne nadmaše one iz 2008. godine.
Međutim, iako je proizvodnja navedenog naftnog derivata skupa, to neće uticati na povećanje njegove cene na pumpama, ističu u NIS-u i dodaju da je cilj da se u što kraćem roku povezivanjem rada dve rafinerije dostigne stabilna proizvodnja „evrodizela pet”. Mogućnost proizvodnje procenjuje se na oko 20.000 tona mesečno, što je dovoljno da se u potpunosti zameni uvoz „evrodizela”.
U NIS-u kažu da razrađuju i mogućnost proizvodnje tog goriva u pančevačkoj Rafineriji i povećanje proizvodnje bezolovnih benzina na 80 odsto ukupnog obima proizvodnje.
I dok bi, s obzirom na ove najave iz NIS-a, vozači uskoro mogli da odahnu jer će u automobile sipati gorivo kakvo se odavno prodaje u Evropi, privatnici se mogu naći na mukama zbog toga što se ne zna po kojoj će im ceni novi većinski vlasnik NIS-a ubuduće obračunavati uslužnu preradu.
Iako Ministarstvo energetike novom izmenom Uredbe o cenama derivata predlaže da uslužna prerada ne bude viša od 33 dolara po toni, novi menadžment NIS-a planira da do kraja maja Upravnom odboru dostavi novi biznis-plan s izmenjenim troškovima.
Na osnovu rezultata iz 2008. godine, NIS je obavestio vladu da su troškovi prerade viši od 52 dolara po toni, kao i da kursni gubici za prošlu godinu nadmašuju 50 dolara, što preračunato na obim prerade iznosi više od 100 dolara po toni (prerada plus kursni gubici).
S obzirom na to da je krajnja prodajna cena derivata bila znatno niža od stvarnih troškova NIS-a, to je, između ostalog, dovelo do gubitaka u poslovanju NIS-a za 2008. godinu.
Poslednji put cena prerade u srpskim rafinerijama promenjena je 2005. godine i iznosila je 29 dolara po toni. Krajnja cena naftnih derivata formira se na osnovu cene nafte, cene prerade (29 dolara po toni), troškova transporta, akciza i fiksne maloprodajne marže prodavca (pet dinara po litru).
Upravni odbor NIS-a je pre potpisivanja ugovora o kupovini 51 odsto akcija NIS-a razmotrio biznis-plan za 2009. godinu, po kom su troškovi prerade u poređenju sa nivoom iz 2008. bili još veći. Zato je NIS u stalnim konsultacijama s ministarstvima Srbije kako bi se došlo do optimalne formule za izračunavanje cene derivata. Po nalogu Ministarstva energetike, NIS priprema detaljnu ekonomsku analizu procesa proizvodnje derivata, kako bi dao vladi detaljnu informaciju za donošenje odluke.
J. Petrović
[objavljeno: 13/05/2009]
