Izvor: Blic, 28.Feb.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donorske kartice treba da ima 80 odsto građana
Broj građana Srbije koji su u slučaju moždane smrti spremni da zaveštaju svoje organe svakim danom je sve veći. To potvrđuje i činjenica da osim u Beogradu, broj vlasnika donorskih kartica raste i u Novom Sadu i na jugu Srbije. Ali i pored toga, naša zemlja je po broju kadaveričnih transplantacija (uzimanje organa od osoba koje su doživele moždanu smrt) i dalje poslednja u Evropi.
Iako svakodnevno od moždane smrti umiru zdravi ljudi, u trenucima kada gube >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najmilije porodice retko donose odluku da organe preminulog poklone pacijentima koji čekaju na transplantaciju.
Kako bi se pokrenule stvari s mrtve tačke, pre nekoliko godina Vojnomedicinska akademija pokrenula je akciju zaveštanja organa. Od tada do kraja prošlog meseca donorske kartice u ovoj ustanovi dobilo je 17.000 ljudi, što svakako nije dovoljno jer bi, prema rečima stručnjaka, taj broj trebalo da bude između dva i tri miliona ljudi.
Da se stvari popravljaju i da broj donora organa iz dana u dan raste potvrđuje pukovnik prof. dr Nebojša Stanković, načelnik grupe hirurških klinika VMA.
- Krajem decembra dnevno nam se javljalo oko pet osoba, dok se sada sa ciljem zaveštanja organa na VMA dnevno javi i do 100 ljudi, najčešće mlađe životne dobi. Da bi se broj donora povećao, bilo bi dobro da se akciji priključe i javni radnici, pisci, glumci, sportisti i političari, da i oni zaveštaju svoje organe i tako daju primer drugima - kaže pukovnik Stanković.
Osim u Beogradu, interesovanje građana za zaveštanje organa raste i u drugim delovima Srbije.
Iako je Klinički centar Niš donorske kartice počeo da izdaje krajem januara, do sada je na jugu Srbije podeljeno 1.000 kartica.
Profesor doktor Vidojko Đorđević, rukovodilac tima za transplantaciju Kliničkog centra u Nišu, objašnjava da je broj od oko 20.000 donora, koliko ih u Srbiji ima, mali.
- Da ne bismo imali problema kod davanja saglasnosti rodbine preminulog od moždane smrti za doniranje organa, potrebno je da 80 odsto stanovništva poseduje donorske kartice. Na taj način se može pomoći ljudima kojima su organi neophodni, jer kada dođe do moždane smrti, povratka u život više nema, a zdravi organi preminulog mogu se u narednih šest do 24 sata presaditi onima kojima su potrebni - objašnjava profesor Đorđević.
Broj donorskih kartica raste i u Vojvodini, gde je tokom proteklih osam meseci izdato oko 1.000 kartica.
- Taj broj će brzo porasti jer se našem Donorskom centru svakodnevno javi oko 50 ljudi. Nažalost, među njima je jako malo mladih jer oni imaju predrasude prema donacijama organa. Mnogi od njih ne znaju da jedan čovek može spasti najmanje sedam života - kaže za „Blic” Gordana Umičević, PR Kliničkog centra Vojvodine.
Iako broj vlasnika donorskih kartica raste, Srbija je po broju kadaveričnih transplantacija i dalje na poslednjem mestu u Evropi. Ovu oblast pravno će regulisati zakonska rešenja koja bi trebalo da budu usvojena do kraja godine, a kojima će se realizovati promocija doniranja i zaveštanja organa. Inače, donošenje zakona o transplantaciji organa jedan je od preduslova da se Srbija uključi i u „Eurotransplant organizaciju”, preko koje bismo mogli da razmenjujemo organe za transplantaciju s drugim zemljama. Zakonom je predviđeno formiranje nacionalne agencija za transplantaciju koja bi bila u skladu sa evropskim standardima, a koja bi imala zadatak da vodi nacionalni program transplantacije solidnih organa u Srbiji.
Liste čekanja
Na listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega u Srbiji nalazi se oko 1.500 bubrežnih bolesnika, dok je teško odrediti koliko ljudi čeka na novo srce ili jetru. Broj obolelih od bubrežnih bolesti se iz godine u godinu povećava. Nažalost, neki od njih nikada neće doći na red za transplantaciju jer se godišnje u Srbiji obavi svega 10-15 odsto kadaveričnih transplantacija.
Predsednik ima karticu
Donorske kartice za sada poseduje svega nekoliko političara. Među njima su predsednik Srbije Boris Tadić, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i predsednik izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić. Njih trojica su donorske kartice uzeli u Kliničkom centru Vojvodine.
ANKETA: Poslanici odgovaraju da li bi zaveštali organe
Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS
- Ne bih to učinio iz jednog jedinog razloga: ne znam da li će nekom iz moje porodice takva vrsta pomoći trebati, a ukoliko zaveštam svoje organe, neću biti u situaciji da im pomognem.
Vlatko Ratković, poslanik ZES
- Da. Smatram da je to humano i da bi kod nas to trebalo da dobije veću medijsku promociju i zato treba u tome da učestvuju svi političari i ljudi iz javnog života kako bi se ova akcija omasovila.
Srđan Miković, poslanik ZES
- Za sada sam dobrovoljni davalac krvi i nisam još stigao da budem donator. To dosad nisam realizovao jer se nadam da ću još jedno vreme poživeti, ali nema razloga da to ne učinim.
Lidija Vukićević, poslanica SRS
- Iskrena da budem - ne znam. Inače, ja sam za svaku vrstu pomoći, ali sam u dilemi da li zaveštanje organa odstupa od načela koje propisuje hrišćanstvo.
Saša Milenić, „Zajedno za Kragujevac”
- Uopšte ne sumnjam da su motivi pokretača ove inicijative sasvim plemeniti. Međutim, moj pogled na sopstveno telo i integritet su staromodniji.
