Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Sep.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đubrivo jevtinije, a setva skuplja

NOVI SAD - Jesenja setva će, procenjuju stručnjaci, biti skuplja i do 80 odsto u odnosu na prethodnu. Starahuje se da bi zbog toga poljoprivrednici mogli da poseju manje pšenice nego što zahtevaju domaće potrebe.

Država je obećala jeftinije đubrivo, a da li će to biti dovoljno?

Proizvodnja sa gubitkom

Država bi morala da poveća subvencije za proizvodnju pšenice jer sadašnji podsticaji od 120 evra po hektaru nisu dovoljni, izjavio je predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) Radislav Jovanov.

Naglasivši da bi oni koji kreiraju poljoprivrednu politiku Srbije konačno trebalo "da kažu da li naši ratari treba uopšte da seju pšenicu ili ne", on je naglasio da će predstojeća setva hlebnog žita biti izuzetno skupa jer su cene za repromaterijal drastično uvećane.

Semenska pšenica skuplja je za 11 odsto nego lane, dizel gorivo je poskupelo oko 25 odsto dok je cena mineralnog đubriva dvostruko veća i to su problemi koji su uoči setve poznati a "još veće su nevolje sa onim što ne znamo a to je kome ćemo pšenicu na leto prodati, po kojoj ceni i kad ćemo je naplatiti", naglasio je Jovanov.

Zbog toga će se naši ratari, ukoliko nešto ne bude preduzeto, teško odlučiti da u ovim uslovima uđu u proizvodnju koja nagoveštava čist gubitak a ako, po tradiciji, to učine onda imaju tri mogućnosti.

Koja mogućnost je najbezbolnija?

Prva je da za gotovinu kupe sav repromaterijal a po oceni Jovanova to je najmanje verovatna opcija za većinu poljoprivrednika jer, prema procenama stručnjaka, za proizvodnju pšenice "u startu" treba oko 500 evra po hektaru i na proleće dodatnih 250 do 300 evra.

Druga mogućnost je naturalno zaduživanje "pa ako dobro rodi razdužiće se na leto" i to je realnije rešenje ali najnepovoljnije, smatra Jovanov, i dodaje da je treća opcija, kojoj mnogi pribegavaju, setva "semenom sa tavana" što je najjevtinije ali i najrizičnije.

Ništa bez stimulacija

ZSV se zalaže da se hlebno žito seje u Srbiji, i to na većim površinama nego poslednjih godina, ali bi proizvođači morali da dobiju stimulacije, poput onih u zemljama u okruženju i u EU gde država "uskače" sa 250, 350 pa i više evra.

Na primedbu da je u budžetu teško naći novca i za aktuelnih 120 evra po hektaru, Jovanov je odgovorio da je to briga države a ne poljoprivrednih proizvođača.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...