Izvor: Radio 021, 09.Okt.2016, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenijama ostao na pustom ostrvu jer je mislio da rat još traje
Atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki usmrtile su stotine hiljada ljudi i označile kraj Drugog svetskog rata.
Japansko carstvo se bezuslovno predalo, ali zvanični dopis nisu dobili svi vojnici.
Poručnik Hiro Onoda imao je 22 godine kada je raspoređen na ostrvo Lubang u Filipinima. Godina je bila 1944, a on je imao izričitu naredbu da sabotira sve neprijateljske instalacije. Bio je pripadnik obaveštajne službe japanske vojske i imao čvrstu naredbu da nikad >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ne sme da se preda, niti počini samoubistvo.
U februaru 1945. godine prvi saveznički vojnici iskrcali su se na Lubang, a uskoro su Onoda i još trojica vojnika bili poslednji Japanci na ostrvu koji su nastavili da se bore. Povukli su se u šumu i odlučili da nastave gerilsko ratovanje protiv Amerikanaca.
Preživljavali su jedući banane, kokos i ukradenu stoku, a istovremeno su upadali u vatrene okršaje s lokalnom policijom. Krajem 1945. godine saveznici su izbacili listiće sa zapovestima generala Tomojukija Tamašite kojima se svim japanskim vojnicima naređuje predaja. Onoda i njegovi podređeni već godinu dana proveli su u šumi i listići su bili jedina naznaka da je rat gotov. Nakon dugog razmišljanja, zaključili su da su listići falsifikovani, a da rat još nije gotov.
Krajem 1949. godine, nakon godina skrivanja i beznadežne borbe, grupa je dobila prvog disidenta. Juiči Akacu je napustio tim i proveo šest meseci sam u džungli pre nego se predao filipinskim snagama bezbednosti.
Filipinci su 1952. godine bacali slike i pisma članova porodice preostalih vojnika u kojima ih mole da se predaju. Japanski vojnici zaključili su da je i to samo neprijateljski trik. Dve godine kasnije, Šoiči Šimada poginuo je u begu pred filipinskim tragačima i ostala su samo još dvojica.
Skoro dve decenije su Onoda i Kinšiči Kozuka vodili gerilski rat protiv Filipina, a 1972. godine Kozuka je ubijen dok su njih dvojica palili uskladišteni pirinač.
Onoda je ostao sam.
Japanski istraživač, Norio Suzuki putovao je svetom i tražio "Onodu, pandu i jetija, i to tim redosledom". Nakon četiri dana potrage, 20. februara 1974. godine, pronašao je Onodu. Ubrzo su se sprijateljili, iako je Onoda u početku bio skeptičan. "Onaj hipi, Suzuki, došao je na ostrvo da sasluša priču o japanskom vojniku", pričao je Onoda u jednom razgovoru za medije 2010. godine.
Iako je Suzuki govorio da je rat gotov, iako je Onoda bio sam, ipak nije hteo da se preda, sve dok mu to njegov zapovednik ne naredi.
Bojnik Jošimi Taniguči, nekadašnji Onodin ratni zapovednik, doleteo je na Filipine i lično naredio Onodi da se preda. Nakon gotovo tri decenije skrivanja po džungli, Onoda je predao svoj ceremonijalni mač, još upotrebljivu pušku, nekoliko bombi i bodež koji mu je majka poklonila za izvršenje samoubistva u slučaju da ga ikada zarobe.
Filipinski predsednik Ferdinand Markos pomilovao je Onodu usprkos činjenici da je ubio tridesetak ljudi. Markos je uzeo u obzir da je Onoda živeo u uverenju da nastavlja borbu Japana za konačnu pobedu u ratu.
U Japanu je Onoda imao doček dostojan heroja. Međutim, razočaran mirnodopskom kulturom u domovini, odselio se u Brazil gde se bavio uzgojem stoke do smrti. U Japanu je osnovao nekoliko škola u kojima su japanska deca mogla da uče umeće preživljavanja u divljini. Umro je 2014. godine u 91. godini života.
Suzuki je uspeo da pronađe pandu u divljini nedugo nakon što je pronašao Onodu. Nastavio je potragu za jetijem i ta potraga ga je koštala života. Umro je u snežnoj lavini u Himalajima 1986. godine.
Autor: Express.hr
