Izvor: Radio 021, 16.Dec.2019, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca migranti u školskim klupama u Srbiji ruše stereotipe i barijere
Iako pojedine desničarske organizacije i dalje propagiraju tezu da Evropa pokušava da naseli Balkan, a samim tim i Srbiju, izbeglicama i migrantima koji će naseliti naša područja, oduzeti nam prava i poslove, te na nama ispoljavati agresiju, situacija je od početka migrantske krize 2016. godine potpuno drugačija, pokazuju zvanični podaci, ali i situacija na terenu.
U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je odlično reagovala i organizovala prihvatne centre, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ustanove i druge kapacitete kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice. Među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koji su posebno bili zbrinuti i dodeljeni starateljima. Za decu je formiran poseban vodič za obrazovanje u lokalnim školama, s obzirom na to da je, logično, segregacija zakonom zabranjena.
"Šid Grad očaja - Migranti terorišu meštane, napadaju žene, država nezainteresovana" samo je jedan od naslova u tabloidima koji su podržavali nekolicinu građana u nameri da proteraju izbeglice. Na ulicama oko škola bili su roditelji koji su poručili da nisu "ni rasisti, ni fašisti, već zabrinuti za sebe". Međutim, nisu znali da će se upravo u Šidu sprovesti najbolja inkluzija u školama zahvaljujući isključivo profesionalcima i deci koja nisu videla i dalje ne vide razlike među sobom. Migranti su i sada u Gimnaziji "Sava Šumanović", a kako je ova škola izbila na vrh po uspešnosti inkluzije za 021 objašnjava psiholog i realizator obrazovnih programa za decu migrante Jovan Komlenac.
Kako kaže, od početka primene inkluzivnih programa kroz školu je prošlo 13 učenika, a dvoje su još uvek u programu obrazovanja. Retko kada se đak zadržava duže od nekoliko meseci, ali tu nema pravila.
"Našu gimnaziju već treću školsku godinu zaredom pohađaju deca migranti i to vrlo uspešno. U samom početku naših inkluzivnih programa nije bilo lako zbog otpora u lokalnoj sredini, ali izvor toga uvek su neopravdani strahovi bazirani na stereotipima. Sve te stereotipe porušila su deca. Kako bi se upoznala sa situacijom, naša deca su posećivala migrantske kampove i delila doručak ljudima koji tamo borave, a kad su upoznali te ljude, bili su presrećni zato što su imali mogućnost da im pomognu i vraćali su se s osmesima na licima. Tako smo ih pripremili za dolazak nove dece. Deo našeg kolektiva u školi je, nažalost, imao iskustva sa izbeglištvom u životu i to im je pomoglo da se još bolje prilagode i svu pažnju usmere na inkluzivne sadržaje", pojašnjava za 021 Jovan Komlenac.
On kaže da se priprema poseban doček za svako novo dete - igre dobrodošlice, pesme, igre, kao posebna žurka kojom se deca zbliže.
"Svako dete je specifično, pogotovo kad imate učenike koji nisu tri do pet godina u proseku pohađali školu, neka nisu nikad išla u školu. Nije nam polazna ideja ni bila školovanje, već upravo socijalna inkluzija, da se toj deci vrati detinjstvo koje im je oduzeto. Trudimo se da im u obrazovanju pomognemo da usvoje što više je moguće u kratkom periodu u kojem borave kod nas jer su to deca i porodice na migrantskoj ruti", dodaje naš sagovornik iz Gimnazije "Sava Šumanović" iz Šida.
U ovom trenutku, Komesarijat za izbeglice i migracije rukovodi sa 19 prihvatnih centara, od kojih je aktivno 17, a dva su "na spavanju" i spremna da se aktiviraju u slučaju potrebe. U Srbiji boravi 4.544 lica, od kojih je 807 dece. Od tog broja, 540 mališana je s porodicom, a 267 njih su maloletnici bez pratnje. Procene su da se van prihvatnih centara nalazi oko 700 osoba. Una Vitasović je u komesarijatu zadužena za obrazovnu inkluziju i, kako kaže za 021, naše škole su se odlično snašle u implementaciji programa za decu migrante i izbeglice, ali jeste bilo određenih izazova.
"Mislim da su se sve naše opštine dobro snašle u prihvatu dece migranata i izbeglica, a ujedno i škole u ovim mestima - u Beogradu, Šidu, Somboru, Banji Koviljači, Vranju, Bosilegradu, Tutinu, Sjenici, Subotici i Bogovođi. U nekim opštinama je bilo jednostavnije, negde je bilo malo teže, ali to zavisi od baš mnogo faktora - prvenstveno od strukture migranata u centru, od zemlje porekla, od bekgraunda. Neke škole su se suočavale sa tim da se deca ne zadržavaju naročito dugo, pa su postizali slabiji kontinuitet u učenju, ali je sveobuhvatni utisak vrlo pozitivan", navodi Una Vitasović iz KIRS-a.
Ona dodaje da je činjenica da je iskustvo za neke bilo pomalo neobično.
"Za mene je najveće iznenađenje bilo to što su manje opštine pokazale najveću i najsrdačniju dobrodošlicu, iako je za njih ovo bila najveća novina - u malim mestima se ne susreću s tim vrstama različitosti. Bez obzira na veličinu opštine, u svakoj deca dobijaju jednaku šansu da se pripreme za krajnju destinaciju. Imaju časove srpskog i engleskog jezika, razne radionice, dečije kutke, obuke za zanate da bi se bolje snašli u svojoj zemlji destinaciji. Mališani dobijaju i svojevrsne školske izveštaje (school reports) na srpskom i engleskom jeziku, koji važe u drugim državama i mogu da im pomognu u daljem školovanju", pojašnjava Una Vitasović.
Lokalni običaj koji je osvojio nastavnike
Psiholog Jovan Komlenac iz šidske gimnazije dodaje za 021.rs da su učenici iz migrantskih i izbegličkih porodica "bukvalno oduševili nastavnike običajem koji imaju u matičnim sredinama".
"Ova deca su vrlo mirna i pažljiva, slušaju na nastavi, neverovatni su. Ja sam se skoro rasplakao i ganulo me je jako kad je jedan od učenika prišao posle nastave i rekao: 'hvala vam za znanje'. To im je običaj u matičnim sredinama - da se na kraju svakog časa grupno zahvale nastavniku za znanje. Radimo na rušenju svih barijera sa decom i učimo o različitostima kroz razne radionice i aktivnosti, pa tako u školi tradicionalno obeležavamo Dan maternjih jezika, kad predstavljamo sve jezike, pa i manjina: rusinski, slovački, hrvatski, romski, srpski, pa sada i farsi", naglašava Komlenac.
On zaključuje da je najbolje pustiti decu da budu deca, a ljudima dati šansu da drugačije od njih upoznaju kroz ime i prezime, a ne kroz etiketu migranta ili izbeglice.
"Stereotipe svi imamo i svuda su oko nas, ali moramo da radimo na njihovom razbijanju. Zato naša škola ima i tim za sprečavanje diskriminacije u sredini koji se zove 'Just human' i koji čine deca iz lokalne, ali i migrantske sredine. Ova deca rade zajedno tako što pričaju sa ljudima, edukuju ih i upoznaju sa činjenicama o različitosti, a samo jedna od aktivnosti je i zajedničko pripremanje hrane na Novogodišnjem sajmu u Šidu. Biće tu raznih specijaliteta, od lokalnih, pa do jela s Bliskog istoka, kao i narodnih igara iz različitih područja. Tako se borimo protiv diskriminacije", poručuje naš sagovornik.
-------------------------
Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
