Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2009, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas je Svetski dan izbeglica

NOVI SAD - Svetski dan izbeglica obeležava se danas, a sa više od 307.000 izbeglica i interno raseljenih osoba Srbija je i ove godine prva zemlja u Evropi i 13. u svetu, a podaci UNHCR-a pokazuju da protekle godine nije bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku i na Kosovo i Metohiju.

U Srbiji i dalje ima 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije uključujući i interno raseljene u samoj pokrajini, po čemu je na 11. mestu u svetu, dok je sa više od 97.000 izbeglica na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 12. mestu svetske liste.

Neki su se i vratili

Kosovo pruža dovoljnu sigurnost za povratak raseljenih i izbeglih osoba, izjavio je povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, šef misije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) na Kosovu Herman Šturvold, a preneo danas dnevnik Koha Ditore. "Mislimo da je sigurnost na Kosovu dovoljna za povratak raseljenih i u većini slučajeva nema razloga za strah", rekao je Šturvold.

Prema njegovim rečima, "podrška i angažovanje institucija Kosova, ali i međunarodnih organizacija" doveli su do povratka nekih iseljenika na Kosovo, dok oko 3.500 izražava želju da se vrati.

"Iako je većina izbeglih otišla zbog posledica poslednjeg konflikta na Kosovu, kosovsko društvo je demonstriralo spremnost da ih primi i pružilo im je jaku podršku", rekao je šef UNHCR-a na Kosovu.

Srbija zbrinula 950.000 izbeglicaSrbija je, međutim, na prvom mestu u Evropi i po tome što je od izbijanja rata na prostorima bivše Jugoslavije, pre 18. godina, zbrinula 950.000 izbeglica, prognanih i interno raseljenih lica.

Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, 10 procenata sadašnjeg stanovništva nije živelo na teritoriji Srbije do 1992. godine, a danas oko četiri odsto ukupnog stanovništva.

Smanjenje broja izbeglica nije, na žalost, prevashodno uspeh poštovanja međunarodnih obaveza i procesa povratka u zavičaj iz koga su nasilno proterani već, pre svega, njihove integracije u Srbiji.

Više od 200.000 izbeglica i prognanih steklo je dosad državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najveći procesa integracije na starom kontinentu u poslednjih 15 godina.

Samo 18 procenata vratilo se u Hrvatsku

U isto vreme 31 odsto izbeglih i prognanih vratilo se u BiH, a samo 18 procenata u Hrvatsku, čime je njihov broj smanjen za 149.000, dok se procenjuje da je utočište u trećim zemljama našlo još 49.000.

Od preostalog broja izbeglica u Srbiji, 75 odsto čine prognani Srbi iz Hrvatske, a činjenica da se ne odriču ovog statusa, ukazuje da im je i danas neophodna pomoć za golu egzistenciju, ali i da još ima onih koji gaje nadu da će se vratiti na ognjišta s kojih su silom oterani.

Prema najnajnovijem istraživanju, iz novembra 2008. godine, više od 63 odsto izbeglica u Srbiji je u dobi od 19 do 59 godina, 33 procenta nema nikakvo zaposlenje, naspram 20 odsto domicilnog stanovništva.

Najugroženijih domaćinstava - bez smeštaja i s malim prihodima - ima 41 odsto, što čini blizu 21.000 izbeglih.

Najveći broj prognanih su podstanari (42 odsto) ili žive kod rodbine i prijatelja (oko 20 odsto), a 20 procenata ima hronična oboljenja. Samo pet procenata ispitanika je navelo da želi da se vrati u zemlju porekla.

Za prihvat i zbrinjavanje 250 miliona evra

Prema izveštaju Komesarijata za izbeglice, Srbija je od 1991. godine uprkos 10-godišnjim sankcijama i ekonomskim problemima u tranziciji, uložila velike napore i sredstva i uz pomoć međunarodne zajednice uspela da obezbedi zbrinjavanje i integraciju izbeglica i raseljenih.

Za prihvat i zbrinjavanje iz budžeta Srbije je izdvojeno više od 250 miliona evra, od toga 42 miliona za smeštaj u kolektivne centre i socijalna davanja, 72 miliona za zdravstvenu zaštitu i 150 miliona za obrazovanje.

U trenutku kada je u Srbiji 1996. bilo najviše izbeglica - više od 70.000 njih našlo je utočište u 700 kolektivnih centara, a u preostala 74 živi oko 4.500 raseljenih osoba i još 1.300 izbeglica.

Do sada je u okviru programa integracije kroz različite programe stambeno zbrinuto 30.400 osoba u šta je Srbija uložila 56 miliona evra, s tim što je najveću pomoć obezbedio UNHCR, a poslednjih godina je vodeću ulogu u podršci programima integracije preuzela EU.

Dom za 1.000 najugroženijih u Vojvodini

Za rešavanje problema izbeglih i raseljenih u Srbiji, EU je namenila ove godine 16 miliona evra, a UNHCR-a oko 523.000 evra.

Kako je uoči 20. juna, Svetskog dana izbeglica najavio srpski komesar za izbeglice Vladimir Cucić, od Centralne evropske banke obezbeđeno je 10 miliona evra za izbeglice koji mogu da otplaćuju stambene kredite.

Za finansiranje projekata trajne integracije iz nacionalnog i opštinskih budžeta u ovoj i narednoj godini biće obezbeđeno četiri miliona evra, a još toliko kroz Nacionalni investicioni program.

Zahvaljujući tome, sredstvima Fonda Vojvodine u koji pokrajina izdvaja sedam odsto budžeta, kao i pomoći stranih vlada, do kraja godine bi u Srbiji dom trebalo da dobije 1.000 najugroženijih izbegličkih porodica.

U svetu između 20 i 25 miliona interno raseljenih

U svetu živi između 20 i 25 miliona interno raseljenih ljudi, a najviše ih ima u Sudanu, Angoli, Kolumbiji, Liberiji, Šri Lanki, BiH i nekim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, podaci su UN.

Procenjuje se da UNHCR pomaže 4,4 miliona tih ljudi.

Izbeglice su definisane kao lica koja su izvan svoje zemlje i ne mogu da se vrate zbog osnovanog straha od progona na osnovu svoje rase, vere, nacionalnosti, političkog mišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi.

Regionalni dokumenti kao što je Konvencija o izbeglicama Organizacije afričkog jedinstva iz 1969. godine i Deklaracija iz Kartagene u Latinskoj Americi iz 1984. godine proširili su taj status i na ljude koji su pobegli pred ratom ili građanskim sukobom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...