Izvor: Blic, 04.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas dve premijere na Festivalu u Novom Sadu
Film premijeru čeka dve decenije
„Belle epoque", režija Nikola Stojanović
Film „Belle epoque" Nikole Stojanovića, koji je snimljen 1990. godine, večeras će biti premijerno prikazan u Novom Sadu. Radnja filma smeštena je u Sarajevo, u vreme pred Prvi svetski rat i pripremu atentata na Franca Ferdinanda, i u vreme začetka kinematografije u ovom delu Evrope.
Ovu dramatičnu priču začinjenu humorom prate i događaji vezani za brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spletkaroše, prevarante, prostitutke, špijune... koji su u to vreme preplavili Bosnu... Film je snimljen još 1990. pod imenom „Poslednji valcer u Sarajevu", ali je zbog rata zadržan u „Jadran filmu" u Zagrebu. Glumica Radmila Živković se u „Poslednjem valceru u Sarajevu" našla u ulozi bogate gospođe koja je napravila prvi bioskop, i za „Blic" priča kako je to kad se na premijeru čeka punih sedamnaest godina.
- Ovo je poslednji film koji je nastao u onoj velikoj Jugoslaviji - priča Radmila Živković i nastavlja: - Napravljen je pre sedamnaest godina pod naslovom „Poslednji valcer u Sarajevu". Nažalost, tada je stigao samo do tonske obrade jer je došlo do rata i pretila mu je opasnost da bude uništen. Petnaest godina su filmski negativi držani u „Jadran filmu" u Zagrebu. Nikoga to nije interesovalo, ljudi su se bavili svim drugim stvarima - samo ne filmom. Nikola Stojanović je pokušavao da vrati film nazad kako bi ga prikazao, i na kraju je, uz pomoć „Maja filma", Ministarstva kulture Srbije i nekih ljudi dobre volje uspeo da dođe do njega. „Poslednji valcer u Sarajevu" je tada, pre sedamnaest godina, trebalo da bude viđen. Ali, nije. On je bio pravo upozorenje jer je predvideo dešavanja na našim prostorima. Njegova radnja govori o tome u kakvom permanentnom raspadu živimo. I to vrlo, vrlo jasno!
U ovoj priči o Sarajevu pod austrougarskom okupacijom prikazan je dolazak novog evropskog načina života koji je prožet novcem, skupim automobilima, prostitutkama, kabaretskim zabavama, razvratom... U tom periodu bogata gospođa, koju tumači Radmila Živković, otvara prvi bioskop.
- Napravila sam prvi bioskop i kupila prvu filmsku kameru. Upravo tom kamerom Anton Valič, moj sin u filmu, snima autentične kadrove atentata, 28. juna 1914. u Sarajevu. Gospođa koju igram je poslovna žena koja je otvorila bioskop zbog biznisa - objašnjava naša poznata glumica koja ne krije svoje zadovoljstvo zbog toga što se našla u ovom filmu, ali ni razočaranje što se on tek sada prikazuje.
- Veoma sam zahvalna reditelju Nikoli Stojanoviću što me je jedini „iskoristio" kao glumicu na taj, drugačiji način. Hvala mu što u nekim scenama samo ćutim (smeh). Ova uloga je drugačija od svih koje sam do sada glumila i veoma sam ponosna na nju. Ipak, veoma mi je krivo što film tada nije bio prikazan, jer meni su sedamnaest godina karijere pojeli skakavci. Da je tada neko video taj film i moju ulogu, ja bih sigurno glumila mnoge druge uloge. Jer, nije isto posle takvog filma i te uloge biti u ulozi tetka Doke u „Zoni Zamfirovoj" - rekla je za kraj razgovora Radmila Živković.
Kinematografija i glumci
Zanimljiva priča filma odvija se u Sarajevu, u vreme nastanka kinematografije na Balkanu. Priči daju ton brojni spletkaroši, prevaranti, prostitutke, špijuni... Reditelj filma „Belle epoque" Nikola Stojanović je režirao i uradio scenario za sedam dugometražnih filmova i više desetina kratkometražnih među njima i „U kuhinji", „Čin", „Triptih", „Peti čin", „Polenov prah", „Pogled u noć"... U filmu „Belle epoque" glavne uloge tumače Davor Janjić, Radmila Živković, Vita Mavrić, Petar Božović, Boro Stijepanović, Nebojša Kundačina...
Čovek koga su svi odbacili
„Odbačen", režija Miša Radivojević
Novi film režisera Miše Radivojevića „Odbačen" biće premijerno prikazan večeras na Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu. Glavna uloga je poverena Svetozaru Cvetkoviću, koji je ujedno i producent filma, te stoga očekuje mnogo od ovog ostvarenja.
- Nisam bio iznenađen tekstom, jer već dosta godina sarađujem sa Mišom. On se sa mnom često konsultuje u samom procesu stvaranja teksta. Ovaj film će predstavljati drugi deo trilogije koja je započela prethodnim filmom „Buđenje iz mrtvih", koji smo Miša i ja uradili zajedno. Verujem da ćemo u naredne dve godine uspeti da realizujemo i treći deo ovog projekta.
Vaša uloga oslikava hiljade onih koji su se zatekli ovde u pogrešno vreme...
- Svoju ulogu sam nekako doživeo preko samog reditelja. Prvi film, koji je doživeo sjajan komercijalni uspeh, radili smo još '93. godine, u ono zlosrećno vreme ratnog okruženja, nemaštine... To je bila jedna potpuno drugačija priča. Od tada pa do prethodnog filma prošlo je 11 godina u kojima smo mnoge stvari ispričali jedan drugome, upoznali se... Čitavu priču sam prelamao preko Miše i preko njegovog ličnog osećaja. Ovo je pravi autorski film, jedna čitava institucija, i kao takav predstavlja poslednjeg Mohikanca među sledbenicima crnog talasa. Takav je nekako i moj lik, nema svoje ime, sa identitetom koji odbacuju i koji sam sebe odbacuje iz okruženja. Čitav film nema političku konotaciju, ali svi koji ga budu pogledali, shvatiće da nosi jednu duboku političku notu...
Da li se pronalazite u ovoj ulozi?
- Naravno, ne samo da ja sebe pronalazim već verujem da je svako ko se ikada zamislio nad svojim životom mogao da se oseti odbačenim od načina života koji se živi, a da to ne boli...
Hoće li film nastaviti sa festivalskim životom?
- Učešće na festivalima je ono što bi trebalo da se očekuje od filma koji ima autorski predznak. Danas ima festivala gotovo koliko i dana u godini, tako da i ovaj film može da pronađe svoje mesto na mnogima od njih. Što se tiče domaćih festivala, dobar početak je i ovde, na Prvom festivalu srpskog filma, a zatim slede svi ostali festivali po našoj maloj zemlji.
Šta očekujete od takmičenja i šta mislite kako će publika prihvatiti film?
- Mislim da svaki film nađe svog gledaoca i nekog ko ga oseća. Generalno, kod nas je traljava situacija što se tiče bioskopskih dvorana u Beogradu. Jedino nekoliko sala u gradu drže dostojanstvo u prikazivanju filmova. Kod nas je danas veliki uspeh kad 50.000 gledalaca pogleda film, što je nekada bio mali broj... Očekujem, ne brojnost, već razumevanje onih koji se upuste u gledanje ovog filma. Film je jako dobar i zanimljiv, jer nosi jedan intiman ton i čvrstu emociju. Što se tiče samog takmičenja, ovogodišnji međunarodni žiri nije neko ko nas poznaje i zna šta treba da očekuje od naših filmova, već neko ko prilično nevino pristupa svakom delu...
Da li pripremate nešto novo ili ćete leto provesti odmarajući se?
- Spremam novi film u režiji Gorana Markovića koji nosi naziv „Turneja". Snimanje počinje 23. oktobra. Film je nastao po scenariju koji je Goran napravio pre 11 godina, ali u ono vreme nije bilo lako realizovati takav projekat. Zato je tekst, čekajući bolja vremena, pretočen u predstavu koja se igrala u „Ateljeu 212". Pred kraj prošle godine smo se našli nas trojica - Goran, Tihomir Stanić i ja, i odlučili da je vreme da se čitava priča pretoči u film.
M. Glišić
Glavni junaci
Film „Odbačen" govori o čoveku u kasnim četrdesetim godinama. Nevolja junaka je u tome što živi u sredini koja takođe gubi imunitet i koja je takođe puštena niz vodu. On ne želi da se promeni, odnosno misli da je zakasnio. U filmu osim Cvetkovića igraju i Aleksandra Janković, Nenad Ćirić, Ljiljana Međeši, Renata Ulmanski, Ana Maljević, Milica Spasojević, Tihomir Stanić...
