Izvor: Radio 021, 25.Jan.2017, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čija su novosadska skloništa?
Iako sva skloništa u Novom Sadu imaju svoje predviđene namene u uslovima mira, to se uglavnom ne poštuje, što najčešće ide nauštrb građana.
Javno preduzeće za skloništa u Novom Sadu raspolaže sa 158 javnih i blokovskih skloništa ukupne površine 33.500 metara kvadratnih. Ukoliko bi se ukazala potreba, u njima bi moglo da bude smešteno 29.500 od skoro pola miliona Novosađana. Naravno, veliki broj zgrada i kuća ima sopstvena skloništa o >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kojima brinu sami vlasnici, a ne država.
U Novom Sadu u zakup je izdato 98 skloništa, površine 18.700 metara kvadratnih, a zakup se kreće od 32 do 207 dinara po metru kvadratnom. Iako na prvi pogled deluje da je izdavanje skloništa unosan biznis, finansijski rezultati pokazuju da je situacija znatno drugačija. Od 2013. godine ovo preduzeće se suočava sa gubicima, koji su u 2015. bili veći od 180 miliona dinara.
Kako je navedeno u Odluci o pokriću gubitka ostvarenog u 2015. godini, prihod od izdavanja objekata nije dovoljan kako bi se pokrili troškovi, što dovodi u pitanje mogućnost daljeg održavanja skloništa. Ovo preduzeće kontroliše i stanje u skloništima pod zakupom, a ona najčešće služe kao magacini, mesto za proizvodnju, teretane i slično.
Sporovi sa građanima zbog zakupa
Međutim, zbog izdavanja u zakup skloništa problema imaju i građani. Sklonište u dvorištu u Ulici vladike Ćirića na Novom naselju trebalo je da u mirnodopskim uslovima bude garaža sa 13 parking mesta, a danas je štamparija. Stanari zgrade u čijem se dvorištu nalazi sklonište tvrde da su kupovinom stanova oni finansirali izgradnju nesuđene garaže, ali da je država na svoju ruku objekat dala privatniku.
"Sklonište je izgrađeno devedesetih i mi smo plaćali tri odsto vrednosti stana da to bude izgrađeno. Dakle to bi trebalo da je vlasništvo građana, a ispada da nije. Tokom leta budu velika isparenja i držimo zatvorene prozore, a drveće se suši. Želimo da se ovo sklonište izda kao magacin, a ne kao mala privreda kojoj nije mesto u stambenoj zoni. Suočeni smo sa bukom i neprijatnim mirisima i zbog toga pokušavamo da pronađemo neko rešenje. Idem kod svih nadležnih službi, ali nailazim samo na nerazumevanje", kaže stanarka ove zgrade Nataša Milutinović.
Iako je ekološka inspekcija utvrdila da štamparija ne koristi sirovine koje su opasne po okolinu, ostaje još da se utvrdi šta je sa nivoom buke, koju zakupac nije kontrolisao a morao je. Jedan od osnovnih uslova za izdavanje jeste da sklonište može biti ispražnjeno u roku od 24 sata, u slučaju opasnosti ili ako im se naredi.
Na pitanje zbog čega se ne poštuju projektovane namene za skloništa u Javnom preduzeću za skloništa nismo dobili konkretan odgovor. Međutim, jedan od razloga zašto se ovo sklonište ne koristi za prvobitnu namenu je i to što to omogućava sam Zakon o vanrednim situacijama.
"Skloništa se mirnodopski koriste za projektovane namene. U izuzetnom slučaju, ukoliko tržište ne iskaže potrebu za projektovanom mirnodopskom namenom, sklonište se izdaje za neku drugu komercijalnu namenu, što je u skladu sa načelnom saglasnošću Republičke direkcije za imovinu", poručuju iz ovog preduzeća za 021.rs.
Nataša Milutinović navodi da se skoro 500 građana oseća, kako kaže, ugroženo.
"Država je defakto uzurpirala našu svojinu, nešto što smo mi platili, kao da je nacionalizovano. To nije tako pet dana, nego petnaest godina. Smatramo da je naša pravo na zdravu životnu sredinu ugroženo, ne bismo voleli da se zbog ovog sporimo. Pokušavamo ovo da rešimo kroz institucije, koje za sada nemaju sluha za nas", priča Milutinović.
Arhitekta Aleksandar Kosina navodi da je namena skloništa, zbog posebnog načina izgradnje, prilično ograničena. Kao jedan od faktora kada se govori o njihovoj nameni, prema njegovom mišljenju, trebalo bi u obzir da se uzme i period izgradnje.
"Skloništa moraju da zadovolje osnovnu funkciju bezbednosti, da imaju odgovarajuće zidove, teška vrata, sve ono što će u slučaju neposredne opasnosti omogućiti građanima da budu na sigurnom. Samim tim njihova namena u miru je prilično sužena i ne postoji mnogo delatnosti u kojima se ona mogu koristiti. Ona skloništa koja su građena proteklih decenija, kakva se mogu videti na Novom naselju i Limanu, koja su velika, ona mogu imati ozbiljniju namenu. Odnosno, mogu biti iskorištena i za neke druge stvari osim da budu prostor za mašine. Kako se ona zaista koriste, to je drugo pitanje", objašnjava naš sagovornik.
Kakva su skloništa?
Dok su se za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije gradila velika skloništa, sa kapacitetima preko 300 osoba, poslednjih godina privatnici su gradili uglavnom manje objekte. Od pre nekoliko godina privatni investitori nemaju obavezu izgradnje skloništa za kupce stanova. Kosina smatra da je odluka o obaveznoj izgradnji delovalo nepraktično.
"Dešavalo se da ta skloništa nisu najbolje izvedena, posebno ukoliko se u obzir uzmu strogi kriterijumi i tehnički uslovi. Ti noviji objekti su manji i ne mogu da pruže adekvatnu zaštitu. Vlasti su procenile da to nije najbolji način da se zaštiti stanovništvo i to je dobro rešenje. Time su lokalne samouprave praktično preuzele na sebe finansiranje izgradnje pravih skloništa, a ne da to čine privatnici koji to možda neće uraditi na najprofesionalniji način", zaključuje Kosina.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
