Izvor: Blic, 21.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri velikana srpske moderne
U trendu zacrtanom publikacijom "Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini" Miška Šuvakovića, Dragomira Ugrena i grupe autora, preksinoć je u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu otvorena izložba "Evropski konteksti - Dobrović, Šumanović, Konjović i Šuput" prema zamisli Tijane Palkovljević, jednog od tekstopisaca i pomenute studije.
Izložba četvorice velikana našeg modernizma - Petra Dobrovića (1890-1942), Save Šumanovića (1896-1942), Milana Konjovića (1898-1993) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Bogdana Šuputa (1914-1942) - obuhvata 36 slika i šest grafika iz fonda Galerije Matice srpske. Realizovana je pod pokroviteljstvom Izvršnog veća AP Vojvodine, otvorio ju je Bojan Pajtić, a traje do 19. oktobra.
Prema rečima Tijane Palkovljević, izložba je nastala iz dva razloga: potrebe da svako vreme o umetnicima, delima i umetničkim pojavama razmišlja na svoj način i želje da se javnosti prikažu dela iz fonda Galerije Matice srpske koja su nakon formiranja stalnih postavki ostala u depou. Navedeni umetnici rođeni su u različitim gradovima panonske ravnice - Šumanović u Vinkovcima, Šuput u Sisku, Dobrović u Pečuju i Konjović u Somboru. Svaki od njih je svojom umetnošću i životnim putem bio vezan za Novi Sad. Sva četvorica boravila su u Parizu, centru savremenih umetničkih tendencija, te njihovo stvaralaštvo upućuje na evropske kontekste moderne umetnosti u Vojvodini.
- Novonastali, reklo bi se umereni modernizam bio je pripadajući mogućnostima, ograničenjima i dometima sredine, odnosno ukusu građanske elite koja ga je suštinski oblikovala - objašnjava Palkovljevićeva.
- Dobrović je ostavio za sobom desetine portreta dobrostojeće građanštine, Šumanović se u šidskoj izolaciji usredsredio na ljudsku figuru, Konjović se po povratku u zavičaj tematski ograničio na vojvođanske pastorale, dok se Šuput građanskog ukusa nikada nije ozbiljnije odrekao.
Sva četvorica su obrazovanjem i odrastanjem u građanskim porodicama sazrevala u srednjoevropskom duhu. Školovani u Zagrebu (Šumanović), Beogradu (Šuput), Pragu (Konjović), Budimpešti (Dobrović), obogaćivali su slikarsko umeće na studijskim putovanjima po Evropi. Obilazili su muzeje u Minhenu, Beču i Berlinu, i posebno svima dragom Parizu ("u kojem su prvi put obznanjeni principi slobode, svetlosti i progresa", piše Dobrović). Pa ipak, ma koliko upijali parisku modernu, nisu joj se do kraja predali. Originalne modele svog izraza nisu našli u tuđini, već u Somboru - Konjović, u Beogradu - Dobrović, u Šidu - Šumanović, u Novom Sadu - Šuput.
Evropski uticaji
- U Šumanovićevom stvaralaštvu uticaj savremene evropske prakse reflektovao se vrlo jasno kroz usvojeni manir geometrizovanja forme i konstruktivistički odnos prema predstavi. Intimni doživljaj pojavnog sveta i specifičan kolorit Šuputa vezuju za tadašnju parisku scenu, naročito vodeće francuske intimiste Pjera Bonara i Eduara Vijara. Bez obzira na to da li slika vinograde u Francuskoj, rodni Sombor ili mediteranski pejzaž, Konjović akcenat uvek stavlja na lični doživljaj iskazan jakim koloritom i snažnim gestom. Dobrovićevi predeli mapiraju mesta u kojima je boravio, koje je voleo i kojima se vraćao, dok njegovi portreti funkcionišu kao mentalne mape - uočava autorka izložbe.
Zaostavština svome narodu
Preminuvši od infarkta 1942. u Beogradu, Petar Dobrović je ostavio obiman opus (1.026 slika, 2.300 crteža).
Prilikom osnivanja galerije koja nosi slikarevo ime, 1974. godine, slikareva supruga Olga i sin Đorđe poklonili su Beogradu 124 dela, dok je sin 2002. svojim testamentom gradu namenio još par stotina dela. Za Maticu srpsku naslikao je portrete Svetozara Miletića, lidera Srpske narodne slobodoumne stranke i gradonačelnika Novog Sada, i Mihaila Polit-Desančića, vođe srpskih liberala u Austrougarskoj. Uhapšen u raciji i streljan avgusta 1942. u Sremskoj Mitrovici, Sava Šumanović je za sobom ostavio više od 600 uljanih slika. Njegova majka Persida poklonila je sinovljevu zaostavštinu Šidu u kojem je osnovana Galerija slika „Sava Šumanović”, ali i nekoliko kupačica i beračica Galeriji Matice srpske. Milan Konjović je, pak, svoj opus (6.000 dela) zaveštao Somboru gde se i čuvaju u Galeriji „Milan Konjović”. Takođe je učestvovao u osnivanju Galerije Matice srpske i u njoj imao prvu samostalnu izložbu. Iza Bogdana Šuputa, streljanog u novosadskoj raciji januara 1942. u dvadeset sedmoj godini, nije ostao veliki broj dela.
