Izvor: Blic, 25.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čet Bejker na bini, a pankeri u studiju
„Studio M" Radio Novog Sada izgrađen je pre manje od pola veka, ali je i za to vreme uspeo da se upiše u istoriju jugoslovenske muzike i u koncertnom i u izdavačkom smislu. Iako namenjen potrebama radija, ovaj studio u Ulici Ignjata Pavlasa ugostio je brojne poznate muzičare poput Četa Bejkera, Iva Pogorelića, Janike Balaža, ali i bendove poput „Korni grupe", „Ekaterine Velike", „Azre"...
Radio Novi Sad krajem pedesetih i početkom šezdesetih doživeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je veliku ekspanziju i to je vreme osnivanja radijskih orkestara. Tako su 1959. godine oformljeni Narodni orkestar i Veliki tamburaški orkestar Radio Novog Sada kojim je rukovodio čuveni etnomuzikolog Sava Vukosavljev, a zaštitni znak tog orkestra bio je nadaleko poznati primaš Janika Balaž.
- Mogli smo da napravimo samo prostor koji bi zadovoljavao potrebe studijskog snimanja, ali je „Studio M" napravljen kao studijsko-koncertni hol koji je, iako su gostovali mnogi muzičari i orkestri, prevashodno namenjen kućnim orkestrima Radio Novog Sada. Prema projektu studio ima 405 sedišta, a pošto je izgrađen kada Novi Sad nije imao televiziju, sa prostorom za kamere i potrebnom opremom za televizijsko snimanje, sadašnji kapacitet je oko 350 sedišta. Ne ulazeći u vrednost samog objekta, ono što je bilo značajno je akustika tog prostora - kaže kaže Vitomir Simurdić, dugogodišnu muzički urednik radija i „upravnik" ovog studija.
Kako objašnjava, akustiku je projektovao inženjer Vasilije Dimić, višedecenijski tehnički direktor Radio Novog Sada. Tada su prvi put u bivšoj Jugoslaviji primenjena neka akustička rešenja, poput „kopenhagenških rešetki". „Studio M" je upravo zahvljujući ljudima koji su brinuli o programu, pre svih profesoru Antonu Eberstu, dugogodišnjem direktoru muzičke produkcije, opremljen vrhunskim instrumentima.
- To je bio jedini koncertni prostor u ondašnjoj SFRJ koji je ima dva vrhunska koncertna „Stejnvej" klavira - ističe Simurdić.
Kroz „Studio M" za 44 godine prošli su mnogi značajni domaći i strani muzičari, a brojni koncertni snimci napravljeni u ovom studiju i danas su na ceni kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.
- U studiju su snimale generacije profesora i studenata Muzičke akademije. Što se tiče koncerata neka gostovanja su za rubriku „verovali ili ne", ali svakako čine istoriju ovog prostora. Svoj prvi koncert u „Studiju M" posle nastupa na Šopenovom memorijalu u Varšavi 1980. godine, gde je krenula njegova svetska karijera, održao je Ivo Pogorelić - priča Simurdić.
Takođe, ističe on, tu je nastupio i kubanski sastav „Irakere" u kome su svirala trojica vrhunskih muzičara, danas svetski poznatih džezera - trubač Arturo Sandoval, saksafonista Pakito d' Rivera i pijanista Čučo Valdez.
- Posle koncerta u Novom Sadu imali su koncert u Milanu, pa Madridu. Pakito d' Rivera u Madridu je ostavio u hotelu ostavio svoje stvari i pobegao u američku ambasadu da traži azil. Ovde je svirao i legendarni džez orkestar „LA kvartet", sa gitaristom Laurindom Almeidom, a nastupio je i čuveni trubač Čet Bejker - priseća se Simurdić.
„Studio M" bio je jedan od dva najvažnija poprišta muzičara jugoslovenskog panka i nju vejva. Ovde su između 1979. i 1983. godine svirali mnogi poznati muzičari tog perioda.
- „Azra" je svirala ovde pre nego što je svirala u Zagrebu. „Leb i sol" su ovde imali prvi nastup izvan Skoplja. Prvi koncert izvan Sarajeva u „Studiju M"održalo je i „Bijelo Dugme". Nisu imali dovoljno svojih pesama, pa su 10 minuta svirali „Suzi Kju", a taj snimak i dan danas postoji kod nas u arhivi, ali neću ga puštati da se Brega ne naljuti - priča Simurdić.
Svoj poslednji nastup u „Studiju M", dodaje on, imala je „Korni grupa" 25. novembra 1974. godine, snimljen i objavljen kao album „Mrtvo more". To je tada bio treći koncertni album u SFRJ.
Tu su nastupali i „Buldožeri", „Haustor", „Film", ali i EKV.
- Milan Mladenović je tu svirao i sa EKV-om, ali i u okviru drugih projekata. Snimili su album ovde i imali bezbroj koncerata - seća se Simurdić.
On napominje da je muzički sadržaj u „Studiju M" zavisio od programske politike Radio-televizije Novi Sad.
- Bilo je perioda kada je rokenrol bio nepoželjan, bilo je perioda kad ni tamburaši nisu bili baš poželjni, bilo je perioda nacionalističke euforije. „Studio M" je uvek zavisio od programskog profila kuće. Najbolji period studija M je od 1974. do 1990. kada smo snimili kompletnu pank i nju vejv scenu, jer sve je prošlo kroz ove prostorije. Mi smo u to vreme bili jedini prostor u SFRJ u kome ste koncertno mogli da napravite snimak i imali smo vrhunsku opremu svetskih razmera za ono vreme. To tada niko nije imao - priča Simurdić.
Svirao i „Električni orgazam”
Uz dobre uslove za snimanje, „Studio M" je i kreativno motivisao izvođače.
- Ovde je „Električni orgazam" snimio pesmu „Seks, droga, nasilje i strah", prvi put na koncertu, pre nego što je urađena studijska verzija pesme. Rekli su mi da su na probi pred koncert odsvirali tu pesmu i pitali me da li mogu da izvedu. Tako je ta pesma zabeležena u našem studiju - kaže Vitomir Simurdić.
Otvoren za Dan republike
Gradnja ovog zdanja zamiljenog kao veliki studio Radija Novog Sada započeta je 1959. godine, po projektu Pavla Žilnika. Studio je zvanično otvoren na Dan republike i 16. rođenan Radio Novog Sada - 29. novembra 1965. godine.
Najuspešniji serijal koncerata
Serijal „Lajv in Studio M", gde su pred novosadskom publikom uživo nastupili „Yu grupa", „Električni orgazam", Vlada i prijatelji, „Kerber", „Garavi sokak", „S vremena na vreme", Dejan Cukić... bio je najpopularniji projekat „Studija M"
u devedesetim godinama.
- To je bila najtraženija lajv serija
na prostoru bivše SFRJ i danas je
još tako - kaže Vitomir Simurdić.
