Izvor: Blic, 14.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceo dan rade na 16 stepeni ispod nule
- Ne pita mene niko da li mi je hladno, da li sam gladna ili promrzla. Radim i na plus 40 i na minus 20 - priča Borka R. trljajući promrzle ruke. Na tezgi, sa koje mraz ni u podne ne spada, stoje domaći sir, orasi i sveže izrendana bundeva. Ne može, kaže, da barata robom u rukavicama, gledajući u termostat na kojem crvene brojke podsećaju da je u Novom Sadu 16 ispod nule.
Obučeni slojevito, zabrađeni kapama i šalovima, Novosađani čiji je posao vezan za ulicu skoro pobožno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gledaju jutarnju prognozu, nadajući se otopljenju. Rad na ulici ili pijaci je, kažu, težak u svako doba godine, ali je zima njihov najsuroviji neprijatelj.
Pijačari, kolporteri, saobraćajci, čistači i utovarivači robe ovih dana, kada su se temperature spustile na dvocifrene minuse, pokušavaju na svaki način da se ugreju.
Radnica „Čistoće" zadužena za pijacu hvata se u koštac sa smećem uz tiho psovanje. Hladnoća joj parališe prste kojima drži metlu.
- Naravno da sam se prehladila. Nemam još ni 30 godina, a već sam reumatična kao neka starica od osamdeset. Sve je to zbog ovog posla. Vrućinu nekako i podnosim, ali ova zima me ubi! - kaže ona, dodajući da jaču zimu ne pamti. Boji se, dodaje, bolesti, gripa, upale pluća... Ista strahovanja ima i čovek koji izvan pijace, na improvizovanoj tezgi, prodaje sitnu plastiku. Cupkajući u mestu i trljajući promrzle šake pokušava da dozove mušterije.
- Po ovoj zimi ljudi neće ni da stanu da pogledaju robu, a kamoli da pazare. Ipak, uleti pokoji dinar svaki dan, dovoljno da se preživi ovaj „Sibir" - kaže Laslo, priznajući da s vremena na vreme trkne u obližnji lokal na kuvanu rakiju.
- Nečim čovek mora da se zagreje, svi se snalazimo - kaže kroz promrzli osmeh. On dodaje da ovakva zima za njih ipak ima jednu dobru stranu:
- Znaš, ovi dani su najsigurniji za nas, ulične prodavce, jer inspektori tada ostaju u svojim toplim kancelarijama.
Za razliku od inspektora, saobraćajna policija i po oštroj zimi izgleda radi svoj posao. Stotinak metara dalje, na raskrsnici Jevrejske i Bulevara oslobođenja, namrgođeni saobraćajac zapisuje tablice nepravilno parkiranih automobila.
Sudeći po ljutitom izgledu lica i podužem spisku brojeva tablica, izgleda da ga minus na termometru čini strožim. Odobrenje da razgovara sa novinarima, kaže, nema. Pa čak ni o tome da li mu je hladno.
- I kakvo vam je to uopšte pitanje? Naravno da mi je hladno - ljutito dobaci, pripremajući blok za novu kaznu.
Hladno za flajere
- Kako da im dam flajere kad zbog hladnoće niko neće da izvadi ruke iz džepova? Ne mogu im ih za vrat gurati - žali se kolporteru devojka koja deli promotivni materijal na ulazu u pothodnik. Prodavac novina, sakriven u svom štandu sa novinama, klima joj sa razumevanjem, i sam držeći ruke u džepovima.
Ne može da nakuva dovoljno čaja i kafe
Kroz tezge na Futoškoj pijaci stariji čovek, neprepoznatljiv ispod teške garderobe, kape i šala, gura improvizovana kolica iz kojih se izdiže para.
- Vruć čaj! Vrela kafa! Ajmo, narode, da se malo podgrejete - uzvikuje prodavac toplih napitaka. Probijajući se kroz mušterije, kojih je zbog zime sve manje, grlato nudi svoje proizvode. Kako kaže, po ovakvim temperaturama ne stiže da nakuva dovoljno kafa i čajeva. Za jedno pre podne proda po stotinjak šoljica.
- Šta će ljudi, promrzli su od ovog leda. Meni je malo lakše jer se krećem, a oni stoje na jednom mestu. Evo, onom za tezgom sa kozmetikom brkovi se zaledili - kroz osmeh komentariše starac, priznajući da njemu ovaj minus „ide naruku".
