Izvor: B92, 28.Feb.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenovna lavina zatrpava standard
Novi Sad -- Iako će za nepunih mesec dana zimu smeniti proleće, ono što građane Srbije čeka s nadolazećim toplijim godišnjim dobom, nažalost, neće ih zagrejati. Naprotiv.
Naime, posle novogodišnjeg neprijatnog iznenađenja, kada su poskupeli mnogi proizvodi - gorivo, kafa, hleb, čokolada, slatkiši, cigarete, alkoholna pića, poljoprivredni proizvodi, mleko, šećer, hemija ... praktično gotovo sve i svaki dan - nova poskupljenja već su najavljena.
Već sad je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poznato da će od 1. aprila struja biti skuplja, a još ranije je najavljivano da će, s krajem grejne sezone, biti skuplji i gas. Povećanje cene posle grejne sezone, kada potrošnja znatno opada, doprinosi da se ono manje oseti. Računi će, istina, biti manji, i pored povećanja cene, ali će i potrošnja biti manja, a grejati se valja i naredne grejne sezone.
Skuplja struja gura inflaciju
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da će poskupljenje struje imati direktan uticaj na rast inflacije u Srbiji nešto više od jedan odsto. Koliko će povećanje cene električne energije indirektno uticati na inflaciju zavisi od toga kako će proizvođači poskupljenje ukalkulisati u cenu koštanja proizvoda, kazao je Đogović.
I dok se već sad zna da će struja za domaćinstva biti skuplja za 13,5 odsto, za privredu 15,1 odsto, još se precizno ne zna koliko će poskupeti gas. Ipak, trebalo bi očekivati da procenat bude oko 20 odsto, koliko je više puta iz JP Srbijagas ukazivano da je neophodno povećati cenu ovog energenta.
Od početka narednog meseca poskupeće i ugalj, a s obzirom na situaciju u Africi i sve skuplju naftu, gotovo je izvesno da će i gorivo biti skuplje. Ne treba zaboraviti da je, neposredno pred početak grejne sezone, u gotovo svim gradovima u Srbiji, za oko 30 odsto poskupelo grejanje, a skuplje su i druge komunalne usluge.
I dok se plate, bez obzira da li se one zarađuju u javnom ili privatnom sektoru, uvećavaju za svega nekoliko procenata, ili ostaju iste, povećanje cena, čak i onih koje su pod ingerencijom države imaju dvocifreni procenat. Slično je i s penzijama, pa zato ne treba biti ekonomski stručnjak pa zaključiti da će životni standard građana Srbije padati sve niže.
Ne treba biti ekonomski stručnjak ni da bi se zaključilo da će plaćanje računa za komunalne usluge i struju biti sve teže, kao ni to da poskupljenje energenata utiče na povećanje cene mnogih proizvoda.
I bez povećanja cene energenata poskupljenja su svakodnevna, najverovatnije je da će ih biti još, a ona će biti i najavljena i nenajavljena. Jer ako poskupe struja, gas, ugalj, i to sve za oko 20 odsto, teško je očekivati da se cena proizvoda, koje treba proizvesti koristeći neki od ovih energenata, pa zatim i transprotovati, može ostati nepromenjena.
Nezadovoljstvo raste. I raste...
Ipak, izvesno je i da cene mogu ići na više do određenog procenta, sve dok se može plaćati i kupovati. Granica izdržljivosti je blizu, a mnogi građani Srbije već su je prekoračili i žive na „crveno”.
Već odavno se s istim iznosom novca sve manje spušta u porošačku korpu za čije podmirivanje, po zvaničnoj statistici, treba više od 50.000 dinara, što je znatno više od prosečne zarade u Srbiji koja je oko 35.000 dinara. Za podmirivanje osnovnih mesečnih životnih potreba neophodna je gotovo jedna i po prosečna plata tročlanog domaćinstva.
Nezadovoljstvo građana već je pretočeno u proteste i štrajkove koji traju i ne zna se kada će se završiti, pa bi oni koji odlučuju trebalo da se zamisle. Građani naše zemlje s prosečnim primanjima sve manje mogu s novcem koji zarade, sve teže mesečne izdatke podnose i oni koji zarađuju daleko više, pa je sve manje onih koji će ćutati.
