Izvor: B92, Beta, 05.Sep.2010, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena grejanja još uvek nepoznanica
Novi Sad -- Uoči grejne sezone, toplane u Srbiji ne znaju na koju cenu energenata mogu da računaju, a samim tim ni građani ne znaju koliko će ih grejanje koštati.
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da bi poskupljenje gasa ekonomski bilo opravdano, ali da od političke volje zavisi da li će veća cena biti i odobrena.
Vlada Srbije zadužena je za utvrđivanje cene gasa, dok je cena za daljinsko grejanje u nadležnosti lokalnih samouprava pa se situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razlikuje od grada do grada.
U nadležnom ministarstvu smatraju da će zahteva za poskupljenjem grejanja sigurno biti.
Da li će se cene grejanja i dalje ograničavati ili će se usklađivati s cenom energenata na svetskom tržištu znaće se uoči samog početka grejne sezone.
Sadašnjih 60 do 65 dinara za grejanje jednog kvadratnog metra nije dovoljno da pokrije ni cenu nabavke pa je vrlo verovatno da će toplane u Srbiji tražiti povećanje cene, svesne da ekonomska moć onih koji plaćaju račun to verovatno neće moći da izdrži.
"Mi smo uvozno zavisni u pogledu naftnih derivata. Znači, gas i mazut na jednoj strani sa svojim visokim zahtevima u pogledu cena, s druge strane vrlo ograničena platežna moć građana. I sad, između tog nesklada treba naći neku ravnotežnu tačku i zaista neće biti lako. Mislim da će teret morati da se deli ravnomerno i mi ćemo sa predlozima kako to vidimo u najskorije vreme izaći", kaže Nikola Rajaković, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike.
"Što se tiče snabdevenosti energentima možemo biti prilično zadovoljni i situacija je ohrabrujuća, što se tiče ekonomske strane tu se mora vrlo pažljivo odmeravati jer je platežna moć građana zaista niska", kaže Rajaković.
U Srbiji se tokom jedne grejne sezone potroši 150.000 tona mazuta, 500 miliona kubnih metara prirodnog gasa i oko 100.000 tona uglja.
Zbog niskih cena, ogromnih dugovanja korisnika i prosečne starosti od preko 25 godina - situacija se razlikuje od grada do grada, ali toplane u Srbiji sve teže posluju.
"Ovih dana upravo smo započeli razgovore sa NIS-om, Srbijagasom i svim dobavljačima energenata za predstojeću grejnu sezonu. Želimo da napravimo zajednički protokol da postignemo bolje uslove kako da omogućimo da funkcioniše sistem grejanja i da bez problema od početka do kraja, a da u okviru povećanja cena se krećemo u nekim razumnom okvirima", kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.
Inicijativu za poskupljenje grejanja prvi su pokrenuli Novosađani. Upravo oni, bar oni koji su ugradili potrebnu opremu, ove zime će biti prvi u zemlji koji će moći sami da utiču na visinu računa, potrošnju i te peraturu u svom stanu - zahvaljujući novom sistemu naplate - po utrošku.
"Trenutna cena grejanja je niža oko 30 odsto od ekonomski isplative. Novosadska toplana je još krajem juna uputila zahtev gradu za korekciju cene od 15 odsto", kaže Jelena Vujin, portparolka Novosadske toplane.
"Da li će računi biti manji, zavisi od izolacije samog objekta, od potrošnje, od cene i od vremenskih uslova. Oko 60 odsto objekata u Novom Sadu će tako imati niže račune, a oko 40 odsto imati veće račune. Polovina su individualne kuće, loše izolacije i loše stolarije", kaže ona.
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je novosadskom "Dnevniku "da cena gasa treba treba da bude viša, ali da do poskupljenja i ne mora da dođe, uz napomenu da bi u tom slučaju "neko morao da plati" razliku u ceni, odnosno da obezbedi novac za plaćanje energenta ruskom dobavljaču.
Bajatović upozorava i da samo Beogradske elektrane javnom preduzeću Srbijagas duguju oko sedam milijardi, a ostale još oko dve milijarde dinara.
.jpg)
