Izvor: Novine novosadske, 19.Okt.2012, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CSI Novi Sad – forenzičari otkrivaju počinioce zločina

Na filmu izgleda prosto, u stvarnosti treba jak želudac!  
Najsurovije i najneverovatnije scene sa mesta zločina koje se viđaju samo u kriminalističkim serijama i filmovima, svakodnevnica su forenzičara koji rade u Novosadskoj policiji. Uzimanje otisaka, tragova krvi i DNK materijala, fotografisanje i identifikacija žrtava, ali i detaljno laboratorijsko veštačenje svih prikupljenih dokaza, deo je onoga što rade ovi ljudi. Bez njih, otkrivanje počinilaca zločina bilo bi nezamislivo i nemoguće. Posao jeste stresan, kažu, a tokom godina nagledali su se najstrašnijih stvari. Ipak, posao za koji se samo retki i oni najhrabriji odlučuju, oni ne bi menjali ni za jedan drugi.

Zaposleni su u Odeljenju kriminalističke tehnike i novosadskom Kriminalističko – tehničkom centru. Ovi ljudi zaduženi su za rešavanje gotovo svakog krivičnog dela koje se dogodi ne samo u Novom Sadu, već i u čitavoj Vojvodini. Oni otkrivaju čak i ko stoji iza onih, nazovi bezazlenih dela, kao što su crtanje grafita po zidovima, ili provale, pa sve do najtežih krivičnih dela kao
što su ubistva, silovanja, bačene bombe… Kada stigne dojava da se zločin dogodio, sve zaista izgleda kao na filmu. Na mesto zločina izlaze operativci, koji obavljaju uviđaj. – U odeljenju nas je dvadesetak i svako je zadužen za određenu vrstu zločina. Kada je reč o teškim ubistvima, na teren izlazimo kolega i ja – počinje priču za Novine novosadske Kostadin Radovanović.
Ovaj čovek je forenzičar već punih 15 godina. Iako nije tako jednostavno, pokušava da nam objasni šta je u stvari njegov posao. – Zadatak forenzičara nije nimalo lak. Najpre podrazumeva detaljnu analizu i fotografisanje mesta zločina. Potom, prikupljamo sve vrste tragova, biološki materijal, uzimamo tragove krvi, otiske, tražimo baš svaki dokaz koji će nam pomoći u istrazi, čaure od metaka, čestice baruta… Po povratku sa terena svaki dokaz obrađujemo i naposletku pravimo kriminalističko-tehničku dokumentaciju priča Radovanović. Greške, kako podvlači, “ne sme biti”. – Svaki trag i dokaz
obrađuje se posebnom tehnikom. Postoje tačna pravila kako se to radi. Na primer, ako je u pitanju krvava odeća, ona se mora prvo dobro osušiti kako se ne bi ubuđavila, jer nam takav trag ništa ne znači. Analiza materijala se radi odmah, jer je sve pronađene dokaze potrebno što pre poslati u Kriminalističko tehnički centar gde se radi veštačenje. Dobra saradnja sa kolegama je ključna– ističe naš sagovornik.

Identifikacija po ušivenim farmerkama
Radovanović, kao i sve njegove kolege, nagledao se svega i svačega. Međutim, još uvek posebno pamti scenu kada su u vodi pronašli telo jednog Novosađanina koje je tamo bilo 40 dana. – Telo je bilo potpuno neprepoznatljivo. Uspeli smo da identifikujemo muškarca tako što je njegova supruga prepoznala na farmericama deo koji je ušivala. To je bilo baš
potresno – priseća se Kostadin. Kako kaže, iako čovek nikada ne može da “ogugla” i ostane ravnodušan u ovakvim situacijama, emocije se ostavljaju po strani jer svaki zadatak mora da se obavi profesionalno. – Naravno da
me svi pitaju kako mogu da se bavim ovim poslom. Da je jednostavno, nije. Forenzičar mora da ima jak želudac. Međutim, meni je najveća satisfakcija što znam da će zahvaljujući nama biti pronađeni oni koji su se usudili da počine zločin – kaže Radovanović.
Savremene tehnologije
Svi dokazi koji se prikupe na terenu odmah se šalju u novosadski Kriminalističko- tehnički centar, jedan od svega tri takva u Srbiji. – Osim novosadskog, ovakvi centri postoje još samo u Beogradu i Nišu. Zadatak su nam prvenstveno laboratorijska veštačenja, ali naši forenzičari po potrebi izlaze i na teren i učestvuju u sudskim postupcima. Kriminalistička veštačenja radimo za sedam policijskih uprava u Vojvodini, ali i za druge uprave – priča za naš list Marko Milivojević, šef Kriminalističko-tehničkog centra. Biolozi, fizičari, hemičari, bihemičari, ali i elektroinženjeri, pravnici i jedan lekar, rade
kao forenzičari u ovom centru. Tu se nalaze laboratorije koje su opremljene najsavremenijim uređajima uz pomoć kojih se obavlja veliki broj DNK, sudsko-medicinskih, bioloških, toksikoloških, balističkih forenzičkih analiza
i veštačenja, kao i veštačenja požara, eksplozija i havarija, dokumenata i rukopisa. – Fizičko- hemijska veštačenja podrazumevaju analizu narkotika i droga, vlakana, zemlje. Grafološkim veštačenjima analizira se rukopis, potpis ili pečat, biološka služe da se analiziraju tragovi ljudskog i životinjskog porekla. Jedino što za sada ne radimo jeste dnk analiza koja se se radi samo u Beogradu – kaže Milivojević, koji je ekspert za otiske prstiju. Iskusan krim- tehničar, kako kaže, već na prvi pogled može da prepozna da li je otisak ostavila osoba muškog ili ženskog pola, starija ili mlađa. – Iskustvo i ništa
drugo jedini je uslov da postanete ekspert u ovom poslu. Svi koji rade kod nas su vrsni stručnjaci u svojim oblastima i svi su prošli različita usavršavanja – hvali se šef Kriminalističko-tehničkog centra.

Pucanj u svinjsku glavu
- U zavisnosti od analize, nekada nam je potreban svega jedan dan da sve završimo, dok u pojednim slučajevima to traje i po mesec dana. Po Krivičnom zakonu, nekada moramo za svega osam sati da analiziramo dokazni materijal, jer osumnjičeni u tom periodu mora da izađe pred sudiju. Ako je, na primer, kod njega pronađena droga, mi za to vreme moramo da utvrdimo o kojoj drogi je reč – kaže Milivojević. Onima koji nemaju pojma šta znači biti forenzičar, zanimljivo je kada čuju da se u svrhu nalaženja zločinaca koriste čak i svinjske glave. – Kada utvrdimo kog je kalibra metak i iz kog je oružja pucano, često je potrebno i utvrditi sa koje je razdaljine i iz kog pravca ispaljena municija. Za to, koristimo svinjsku glavu u koju ispaljujemo metak isimuliramo kako se mogao odigrati zločin – dodaje Marko Milivojević. Na ovakvom poslu nijedan dan nije isti i ovi ljudi nikada ne znaju šta ih čeka kada izađu iz kuće. – Ovu profesiju odlukuje dinamika. Bukvalno nijedan dan nije isti. Tu je puno stresa i onoga na šta, uslovno rečeno, normalan čovek nije navikao. Ali, vremenom svi očvrsnemo i postane nam uobičajeno da svakodnevno gledamo žrtve i krv – kaže šef Kriminalističko- tehničkog centra, dodajući da su novosadski forenzičari priznati u celoj Evropi. – Nacionalni Kriminalistički centar deo je Udruženja evropskih forenzičkih instituta.To je
velika čast, znači da mi radimo na istom nivou kao i kolege iz Nemačke ili Francuske i da se naša mišljenja i nalazi isto toliko uvažavaju – ponosan je
Milivojević.
Stanka Janičić Stepanov
Foto: Jelena Ivanović
Sarađivali i sa arheolozima
Pre dve godine arheolozi Muzeja Vojvodine pozvali forenzičare novosadske
policije kako bi im pomogli da identifikuju više od 200 minijaturnih keramičkih
predmeta pronađenih na arheološkim nalazištima nadomak Rume i Mošorina.
Forenzičari su ekspertizama utvrdili da su u pitanju dečije igračke od kojih
neke datiraju iz praistorije.

Nastavak na Novine novosadske...