Izvor: Radio 021, 07.Mar.2019, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CERN gradi veći akcelerator od Velikog hadronskog sudarača
Francuski astrofizičar Orelijen Baro izjavio je danas da će Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) izgraditi veći akcelerator od trenutno najvećeg svetskog akceleratora čestica, takozvanog Velikog hadronskog sudarača.
"Sadašnji Veliki hadronski sudarač omogućava da se sudaraju protoni sa energijom oko 1.000 milijardi puta većom od vidljive svetlosti", rekao je Baro agenciji Beta i dodao da tunel podzemnog kružnog akceleratora ima dužinu od oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << 27 kilometara.
Prema njegovim rečima, novi akcelerator nazvan Budući cirkularni sudarač FCC (Future Circular Collider) će imati veličinu od oko 100 kilometara čime će moći da "ima energiju deset puta veću od Velikog hadronskog sudarača".
Baro je dao izjavu komentarišući saopštenje CERN-a o nadogradnji sadašnjeg Sudarača koji će kasnije biti zamenjen FCC-om. Astrofizičar i kosmolog iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) u Grenoblu, koji sarađuje sa CERN-om, rekao je da će ceo projekat koštati oko 10 milijardi evra.
FCC, projekat koji je pokrenut 2014. godine, trebalo bi da počne s radom oko 2040. godine. Dotle će Veliki hadronski sudarač biti nadograđen i očekuje se da će doneti nove rezultate koji će olakšati analizu otkrića novog akceleratora.
CERN je sinoć saopštio da uskoro kreće u nadogradnju Hadronskog sudarača u sklopu novog eksperimenta potrage za česticama povezanim s tamnom materijom, kao što su crni fotoni.
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja navela je da će se novi eksperiment odnositi na čestice koje imaju slabu međusobnu interakciju. Neke od tih čestica su povezane sa tamnom materijom, koja je prema hipotezama, materija koja nije osetljiva na elektromagnetnu silu i ne može da emituje svetlost, zbog čega se teško otkriva.
Veliki hadronski sudarač, kako su naveli naučnici, ne može da detektuje te čestice, zbog čega će uskoro biti postavljen novi detektor (Faser) koji će tražiti hipotetičke čestice, posebno crne fotone.
Prvi rezultati se mogu očekivati od 2021. godine. Veliki hadronski sudarač na švajcarsko-francuskoj granici, nedaleko od Ženeve, korišćen je za otkriće Higsovog bozona, subatomske čestice čije se postojanje dugo pretpostavljalo, a bez koje čestice ne bi mogle da se drže zajedno, i bez koje ne bi bilo materije.
Otkrivanje Higsovog bozona donelo je naučnicima Fransoa Angleru i Piteru Higsu Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
