Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Okt.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bundevom protiv psorijaze

NOVI SAD - Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojačani. Tako se bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode.

Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji može biti težak i preko 10 kilograma, već i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje.

To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dugim vrežama. List im je širok, na dugačkim peteljkama.

Izrazito žuti cvetovi bundeva privlače pažnju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeve su važna paša za pčele.

Cvetanje počne u junu i traje do mrazeva. Glavnu pašu daju u julu i avgustu. Bundeve cvetaju rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvet, piše sajt „Herbateke".

Karoten ili provitamin A

Bundeva sadrži u sebi masnog ulja, pektina, belančevina, šećera, karotena, manganove soli, vitamina C, fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.

Žućkasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa).

Seme puno masti

Tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. Što se tiče energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.

Seme bundeve, koje se takode često koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i gvožđa), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.

Sok od bundeve

Bundeva se može jesti pečena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu. Svakodnevna kura, koju čine svež sok, kuvano ili pečeno bundevino meso, pokazala se dobro u lečenju psorijaze.

Koštice od bundeve, oguljene presne ili pečene odlično su sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u domaćem jelovniku, što je prava šteta.

Lekovito delovanje

U narodnoj medicini se plod bundeve preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike.

Smatra se i da je odlična dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom pripreme ne zaslađuje), kao i za osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva, ili one koji pate od krvavih proliva.

Svima se preporučuje kuvana i pečena bundeva ili sveže oceđeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze.

I deca i bolesni

Seme bundeve je, takode, lekovito i najčešce se preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečjih glista i pantljičare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom.

Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom.

Prostata

Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obične bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka.

U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve.

Gliste i pantljičare

Ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veća od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki.

Dobro je da se posle pola sata popije kašika ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.

Psorijaza

Obolelima od psorijaze preporučuje se da, u sezoni kada ima bundeve, jedu pečenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.

Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Bubrezi i bešika

Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka, začinjeno kašikom-dve pavlake, ali bez soli.

Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže.

Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranja osušite i ostavite na hladnom i suvom mestu.

Sok od bundeve

U napitke, kroz koje se obezbeđuju vitamini i minerali, trebalo bi uvrstiti i sok od bundeve.

Potrebno je dve kesice limuntusa, i isto toliko kesica prirodnog ekstrakta kajsije, sedam litara vode, dva kiograma šećera i tri kilograma bundeve.

Očišćenu bundevu staviti u šerpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati sve ostalo, izmešati da se istopi šećer i sipati u flaše.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...