Izvor: Politika, 01.Apr.2009, 23:37

Budućnost Pozorja bez selektora

Budućnost Pozorja bez selektora

Ivan M. Lalić: Nemalo se suzio prostor „tržišta selektora” jer su kreativni ljudi već negde zaposleni. – Vladimir Kopicl: Ustežem se od megakomentara

Novi Sad – Želim da otvorim pitanje načina selektovanja predstava za Sterijino pozorje, ali i za mnoge druge festivale, shodno vremenu u kojem živimo i koje diktira potpuno drugačiji način posmatranja ovog problema. Sve ovo što danas radimo su nasleđene forme, a vreme je potpuno novo – kaže u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjavi za „Politiku” direktor Sterijinog Pozorja Ivan M. Lalić, povodom proširenja selekcije 54. Pozorja, o čemu je naš list opširno juče pisao.

Odlična osnova da o tome kako napraviti dovoljno dobar i kvalitetan selektorski sistem počne da se razmišlja na najširem planu u oblasti kulture jeste, kako konstatuje Ivan M. Lalić – sužen medijski prostor za kulturu, koji je počeo još ranih devedesetih godina prošlog veka, zakonski propisi o konfliktu interesa, mali broj kvalitetnih ličnosti, od znanja i autoriteta. Sve to će, smatra Lalić, u najskorije vreme ozbiljno ugroziti dosadašnji sistem selekcije gotovo svih festivala. Drugim rečima, naše najveće, najznačajnije i najbolje festivalske manifestacije, sa tradicijom i autoritetom u sistemu regionalnih i evropskih festivala, u bliskoj budućnosti mogu ostati – bez selektora!

– Zbog zakona o sukobu interesa – ističe Lalić – nemalo se suzio prostor „tržišta selektora” jer su kreativni ljudi, ličnosti od znanja, ukusa i autoriteta, zapravo već negde zaposleni. Oni ne mogu da prime na sebe ulogu arbitra na Pozorju, ili drugde, kao što se to nedavno upravo dogodilo da Tatjanom Mandić Rigonat koja je, primivši mesto direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dala ostavku na mesto selektora u Pozorju.

– Na drugoj strani, potpuna destrukcija kulture u medijima, koja je počela devedesetih, kada je kultura gotovo izgubila raniju vidljivost, uzrokovala je da imamo danas manjak teatrologa, kritičara, pravih poznavalaca, tako da u skoroj budućnosti i jedno Sterijino pozorje može imati problem odakle da regrutuje buduće selektore!

Naglašavajući da govori u ime Pozorja, ali i u svoje lično ime direktora institucije, koji i umetnički i finansijski odgovara za festival, Lalić kaže da razmišlja o kreiranju novog modela selekcije.

– Bilo bi dobro da postoji čitav tim programskih urednika, tzv. skauta, ljudi koji će pokrivati određene teritorije, gledati sve važnije predstave, a potom i selektora koji će od tih urednika primati prave informacije o teatarskoj produkciji. Bio bi to umetnički direktor ili direktor manifestacije, sa mandatom na četiri godine, koji bi u potpunosti odgovarao za svoj rad – kaže Lalić.

On podseća da ovaj sistem selektovanja nije nepoznat, da je i u ranijoj državi SFRJ postojao sistem skauta koji su radili predselekcije u svojim republikama, pravili su dakle trijažu, a tek potom predlagali selektoru šta je to što je vredno. Kako stvari sada stoje, selektori Pozorja, ali i mnogih drugih festivala, u relativno kratkom vremenskom periodu imaju obavezu da vide čak i po sto predstava!

Direktor Pozorja ide i dalje u svom razmišljanju. Kaže da bi i direktori festivala trebalo da budu uključeni u selekciju i dodaje:

– Zašto bi se direktori festivala krili, kao što to često rade, iza volje i odluke selektora? Trebalo bi da se suoče i sa tom odgovornošću, naravno ako su ličnosti od formata i znanja... – ističe Lalić.

Želeli smo da čujemo i mišljenje selektora Sterijinog pozorja, Vladimira Kopicla i Igora Burića. Burića nismo uspeli da dobijemo, jer je na službenom putu u Poljskoj, a Vladimir Kopicl nam je rekao:

– U poslednjoj deceniji selektirao sam većinu naših vodećih pozorišnih festivala i iskustvo mi nalaže da u tom poslu i danas zauzimam stav prosvećenog minimaliste. To je, verujem, dobro pokazao i moj prošlogodišnji selektorski rad na Pozorju, jer su četiri predstave koje sam izabrao, od ukupno devet prikazanih, docnije pobrale silna priznanja, od Bitefa i drugih naših festivala pa do belog sveta.Ovogodišnje Pozorje je od početka i kao ukupan koncept, i numerički, i programski, i organizaciono bilo sasvim drugačije postavljeno, pri čemu se moj i posao kolege Burića uglavnom sveo na to da odaberemo 14 zahtevanih komada za selekcije nacionalne drame i nacionalnog pozorišta. Odgledali smo 80, odabrali po nama najboljih 14, koliko je i traženo, detaljno to obrazložili i objavili, a naknadno proširenje programa od strane menadžmenta i UO Pozorja vidim baš onako kako se sada i čuje – kao težnju ka nekom širem dobru ali i redefinisanju načina selekcije.

Kopicl za „Politiku” dodaje:

– Možda je i to moguće a da Pozorje ostane Pozorje, videćemo već na ovogodišnjem izdanju festivala i posle. A možda je šteta što nam za takvu viziju razvoja Pozorja nije dojavljeno pre početka našeg rada, pa da razmislimo. Mada verujem da bi se naš izbor predstava sveo na isto, budući da su ga koliko mi sami diktirale i predstave u konkurenciji.

Ovo što se sada zbiva, kaže naš sagovornik, i o čemu se sve pripoveda „ponajviše mi liči na one starostavne ’želje i pozdrave uz pesmu’, dakle na nešto što mi nikada nije bio omiljeni žanr baš kao ni saopštenja upravnih i drugih odbora. Zato se i ustežem od megakomentara.Šta je tu je, sujeti u ozbiljnim poslovima nema mesta, a pošto je jutro obično starije od večeri nadam se da će nam Pozorje do kraja osvanuti u lepom i uzbudljivom ruhu, pa makar pomalo i prenakinđureno.”

Danica Radović

[objavljeno: 02/04/2009]

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.