Izvor: Radio 021, 14.Apr.2021, 07:12
Brodovi kasne, cena kontejnera eksplodirala
Poremećaji u brodskoj logistici zbog pandemije doveli su do nestašice kontejnera za isporuku robe.
Sada iznajmljivanje jednog kontejnera košta i do 10.000 dolara.
U evropskim lukama se snalaze kako znaju i umeju.
Svako ko mora da isporuči nešto veće ili mnogo nečega malog - može da iznajmi transportni kontejner napravljen po ISO standardu. Ali to trenutno nije lako jer kontejnera nema dovoljno. A ni kupovina novog nije laka.
"Frankfurter >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << algemajne cajtung" je istraživao temu i saznao da postoje samo dve firme koje prave i prodaju kontejnere – obe su u Kini. U Evropi se može dobiti samo polovni. Jer, novi se iz Kine ne šalju prazni, već ih kupac u Evropi preuzima tek kad se isprazne od robe iz prvobitne pošiljke.
Povećali su se i troškovi iznajmljivanja kontejnera, kao i putni troškovi. Transport standardnog kontejnera (od 40 stopa, to jest nešto više od 12 metara) brodom iz luke u Kini pre pandemije koštao je oko 1.000 američkih dolara. Trenutno cene znaju da budu i desetostruko veće, do 10.000 dolara.
Rast cena je uvek znak neravnoteže. U ovom slučaju to znači: povećanje tražnje za kontejnerima ili brodskim prostorom, uz stagnaciju ili čak opadanje ponude.
Jagma za mestom na brodu
Trenutno nedostaje i brodova teretnjaka.
"Gotovo da nije ostalo rezervnih brodova", rekao je Rolf Habsen Jansen, izvršni direktor logističke grupe Hapag-Lojd za magazin Špigl. Mnogi brodovlasnici poslednjih godina malo su ulagali u svoju flotu. Na kraće staze neće biti ni više brodova – a ni više kontejnera.
Zapravo, nije kontejnera premalo. Oni se gotovo nikada ne koriste za jednokratni prevoz već se recimo kontejner sa kineskim igračkama koji stigne u evropsku luku istovari, a onda se u njega natovare nemački delovi za mašine, koji odmah idu u Aziju ili Severnu Ameriku.
Ali već godinu dana, od izbijanja pandemije, ustaljeni red vožnje između kontinenata više ne funkcioniše.
Kada se ovih dana govori o uskim grlima u isporuci, obično se pomene Suecki kanal, u kome je nedavno zaglavljeni džinovski brod "Ever given" izazvao ogroman zastoj. Iako je kanal ponovo prohodan, problem još nije rešen.
"Brodovi u Evropu ili Aziju stižu sa zakašnjenjem od jedne do dve nedelje. A kada u velike luke istovremeno stigne previše teretnjaka, nastaju gužve. Povratna putovanja se odlažu, ili otkazuju", kaže Jansen.
Anete Kriger iz luke Hamburg kaže da je blokada Sueckog kanala samo deo mozaika u logističkom planu koji se raspao.
"Hamburg je već mesecima suočen sa kašnjenjem brodova od dve nedelje - u nekim slučajevima i znatno duže."
Pandemija, nevreme i Bregzit
"Problemi su započeli pre oko devet meseci nakon što je na Dalekom istoku posle prvog lokdauna proizvodnja ponovo pokrenuta i kada se tražnja za transportnim kapacitetima znatno povećala. Ostali faktori bili su nepovoljne vremenske prilike tokom zimskih meseci i Bregzit", kaže Kriger za Dojče vele.
Sve prekookeanske luke u Evropi trpe zbog sve većih kašnjenja u interkontinentalnom saobraćaju. Kapacitet najveće evropske luke sada dostiže svoje granice, rekao je nedavno portparol luke Roterdam.
"Moramo se snaći sa onim što imamo na pristaništu, dakle sa brojem dizalica i terminala."
Luka Hamburg je već reagovala koliko je mogla. Za kontejnere je raščišćeno još 100.000 kvadratnih metara prostora.
Autor: Dojče vele
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
