Izvor: Radio 021, 28.Avg.2019, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bregzit i raspuštanje parlamenta: Šta se to desilo?
Niste baš sigurni šta se upravo desilo u Engleskoj? Niste jedini. Pred vama je zgodno objašnjenje.
BBCDonji dom britanskog parlamenta
Dramatičnim potezom u sredu ujutru, novi britanski premijer Boris Džonson je pokrenuo suspenziju parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva - što znači da poslanici imaju mnogo manje vremena da pričaju o Bregzitu, procesu izlaska Engleske iz Evropske unije.
O Bregzitu i suspenziji parlamenta u 100 reči
Parlament >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << će biti suspendovan na pet nedelja, pre 31. oktobra, datuma kada Engleska treba da napusti EU.
To je za svega devet sedmica.
Političari sa obe strane debate o Bregzitu ovaj potez nazivaju državnim udarom.
Džonson želi da započne novo parlamentarno zasedanje, od 14. oktobra. Umesto uobičajene tronedeljne jesenje pauze, parlament će ovog puta staviti ključ u bravu 10. septembra.
Sa tako malo vremena, poslanici će teško uspeti da spreče Englesku da napusti EU bez dogovora.
O Bregzitu i suspenziji parlamenta u 500 rečiČekajte, šta se upravo dogodilo?
Parlament svake jeseni prestaje sa radom na nekoliko nedelja. Ali ovo nije normalna pauza. Džonson prekida trenutno parlamentarno zasedanje u kritičnom momentu.
Engleska je prvobitno trebalo da napusti Evropsku uniju 29. marta. Nakon što je parlament odbio sporazum o kojem se u tri navrata pregovaralo sa EU, rok je produžen. Datum za napuštanje EU sada je 31. oktobar.
Džonson, jedan od ključnih aktera u Brezit kampanji, obećao je da će proces dovesti do kraja po svaku cenu - sa ili bez sporazuma.
Ipak, većina opozicionih poslanika u parlamentu, kao i mnogi iz vladajuće Konzervativne partije, ne žele napuštanje EU bez sporazuma. Oni se plaše da bi to moglo da naudi britanskoj privredi, da dovede do rasta cena i ograničenog pristupa najvećem tržištu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Zapretili su da će izglasati zakon kojim će Bregzit bez sporazuma biti onemogućen. Kada im to ne bi pošlo za rukom, tražili bi glasanje o nepoverenju u vladu.
Vlada Velike Britanije traži suspenziju parlamenta Britanska kraljica odobrila raspuštanje parlamenta u septembru
Da li je legalno suspendovati parlament?
Da. To je ono što se uobičajeno dešava između kraja jednog saziva i početka sledećeg. Međutim, okolnosti su neobične.
Pravno osporavanje ovog poteza bi bilo teško, s obzrom na to da vlada ne krši ni jedan zakon. Jendostavno koristi parlamentarnu proceduru, dok premijer Džonson pokušava da ispuni obećanje koje je dao tokom kampanje - da će izvesti Ujedinjeno Kraljevstvo iz EU.
Poslanici mogu da se slože sa suspenzijom, uz rizik da će doći do Bregzita bez sporazuma, ili mogu da pokrenu izbore izglasavanjem nepoverenja vladi.
Predsedavajući Donjeg doma parlamenta, Džon Berkov, opisao je suspenziju kao „ustavnu sramotu" koja je osmišljena kako bi sprečila poslanike da raspravljaju o Bregzitu.
Bregzit kao velika nepoznanica Šta je sa kraljicom?
Ona može imati nekog udela, ali vrlo ograničeno. Tehnički, vlada je morala da joj traži dozvolu da suspenduje parlament.
Ovo je obična formalnost: kraljica se drži dalje od politike. Ukoliko bi odbila zahtev, to bi bio potez bez presedana.
Nije odbila.
PA MediaKraljica se oduvek držala izvan politike
Šta će se sledeće desiti?
Dobro pitanje.
Parlament će opet početi sa radom 3. septembra, ali će odmah zatim otići na pauzu.
Ako se stvari budu odvijale kako premijer Džonson želi, parlament će početi sa radom 14. oktobra, dve i po nedelje pre nego što Ujedinjeno Kraljevstvo treba da napusti EU.
Međutim, ako poslanici izglasaju nepoverenje pre 10. septembra, moglo bi doći do opštih izbora u oktobru.
Ako dođe do izbora, da li će se ipak desiti Bregzit?
Zavisi. Ako pobede konzervativci, onda hoće. Već su u vođstvu sa oko 31 odsto po ispitivanjima javnog mnjenja, nakon što je u julu Boris Džonson preuzeo mesto predsednika vlade od prethodne premijerke, Tereze Mej.
Glavna opoziciona laburistička partija kaska za 10 do 12 posto i sada ima oko 21 odsto podrške. Laburisti su podeljeni između tradiocionalnih sredina sa radničkom klasom, koje imaju tendenciju da podrže Bregzit i glasača u gradovima koji su više za ostanak u EU.
Ali, pobeda konzervativaca nije nužno izvesna. Druge stranke, uključujući i liberalne demokrate levog centra i škotske nacionaliste, oštro se protive Bregzitu pod bilo kojim uslovima.
AFPDžonson je poslanike kojji se protive Bregzitu stavio u nezgodnu poziciju.
A tu je i Bregzit stranka, koju predvodi Najdžel Faradž, koji želi da Ujedinjeno Kraljevstvo izađe iz EU po svaku cenu.
Fluidna politička situacija i tesni rezultati ispitivanja javnog mnjenja otežavaju davanje prognoza o tome ko će osvojiti većinu, ako je iko uopšte osvoji.
Zbog toga je teško predvideti rezultate izbora. Samo pitajte Terezu Mej: ona je sazvala vanredne izbore 2017. godine, ali je dobila većinu, koja je zavisila od desetoro poslanika iz Severne Irske.
Kao rezultat svega, morala je da pristane na dogovor kojim je predviđeno da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane u okviru EU duže nego što bi oni koji podržavaju Bregzit želeli.
I eto nas sada ovde.
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
