Izvor: Radio 021, 02.Mar.2021, 13:03
Brazil, nasilje i tinejdžeri: Da li je policija kriva za ubistva mladih i hoće li pravda biti zadovoljena
U saradnji sa lokalnom nevladinom organizacijom Brazilski forum za javnu bezbednost (BFPS), BBC je pokrenuo istragu o pravim razmerama policijskog nasilja sa smrtnim ishodom u Brazilu i pokušao da otkrije ko je najviše ugrožen.
HandoutGiljerme, Žoao i Igor - svu trojicu ubila je brazilska policija
U Brazilu hiljade ljudi strada svake godine u policijskom nasilju sa smrtnim ishodom, ali to retko završi u nacionalnim, a kamoli međunarodnim vestima.
U 2020. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << godini kada je „Životi crnaca su važni" postao borbeni poklič širom sveta, posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda kao posledica policijske brutalnosti u SAD, BBC je, u saradnji sa lokalnom nevladinom organizacijom Brazilski forum za javnu bezbednost (BFPS), pokrenuo istragu o ovim smrtima.
Koje su prave razmere policijskog nasilja sa smrtnim ishodom u Brazilu i ko je najviše ugrožen?
Protesti u Riju nakon što je policija ubila devojčicu Paulo Koeljo: „Brazilu preti povratak u one najmračnije godine” Više od hiljadu ubistava godišnje: Zašto američki policajci toliko često upotrebljavaju oružje
Upozorenje: Ovaj članak sadrži slike i opise koji bi mogli da uznemire neke čitaoce
BBCMother and teacher, Rafaela Coutinho Matos' son João Pedro was killed by police at 14 years old
Tri tinejdžera, tri ubistva.
Žoao Pedro je imao 14 godina kad je dobio metak u leđa dok se igrao kod kuće sa rođacima.
Petnaestogodišnji Giljerme Gedes nestao je ispred bakine kuće pre nego što je mu je metak ispaljen u usta.
A šesnaestogodišnji Igor Roha Ramos ubijen je kada je išao da kupi hleb, dok je njegova majka bila kod kuće i oporavljala se od korona virusa.
Šta povezuje ova ubistva?
Svu trojicu tinejdžera navodno je ubila brazilska policija 2020. godine, a mesecima kasnije sve njihove porodice sumnjaju da će pravda biti zadovoljena.
Pogledajte video: Istorija policijske brutalnosti u SAD
Slučaj prvi: Igor Roha Ramos, ubijen sa 16 godina, 2. aprila 2020. godine
„Ogromna količina krvi koju je izgubio slila se niz čitavu ulicu.
„Slivala se od vrha ulice, gde je ležao, sve do kraja", kaže Ana-Paula Roha, Igorova majka.
„Nisu mi dozvolili da priđem. Uporno su me zadržavali. Prebacili su ga u bolnicu. Nisu mi dozvolili da uđem u ambulantna kola."
Kao zaposlena samohrana majka, Ana-Paula je odgojila četvoro dece na mesečnoj plati od svega 300 američkih dolara.
Sa tri ćerke, Brunom, Barbarom i Beatriz, i najmlađim sinom Igorom, delila je kuću u Žardim Sao Saveriju, predgrađu na obodu Sao Paula, blizu mesta gde je Ana-Paula išla da radi kao kondukterka u autobusu.
BBCIgor's mother Ana Paula Rocha
Onog dana kad je Igora upucao policajac, Ana-Paula je bila kod kuće, oporavljajući se od korona virusa.
Bolujući od teških simptoma, među kojima i problema sa disanjem, bila je 11 dana u samoizolaciji u spavaćoj sobi.
Probudivši se kasno, Igor se javio da ode do pekare i kupi još hleba i čipsa za ručak.
Izašao je iz kuće oko 13:15, a svega 10 minuta kasnije Ana-Paula je čula zaglušujući vrisak sa ulice.
„Ubili su dečaka. Ubili su dečaka i izgleda kao Igor!", kaže Ana-Paula da je vikala komšinica.
Prestravljena, ona je izula papuče, strčala niz stepenice i izletela na ulicu.
Mučeći se sa disanjem, seća se da je strgla masku.
Rocha FamilySnimak sa mobilnog telefona - Igorova krv teče ulicom dok njegova majka Ana-Paula stoji bosa pred policajcem
Desetine komšija već je bilo napolju na ulici, psujući i snimajući policiju telefonima.
Potom se seća Bruninog prestravljenog vriska.
„U glavu, mama! Pucali su mu u glavu!", vrištala je Bruna.
Ana-Paula kaže da je tad počela da paniči.
Zabeleženi telefonima nekoliko svedoka, eksplicitni snimci pokazuju kako su i Bruna i Ana-Paula agresivno zadržavane dok pokušavaju da se probiju pored sve većeg broja policajaca koji su okružili Igorovo telo.
„Strašno je bolelo videti ga tako. To je ubilo nešto u meni", kaže ona i počinje da rida.
Rocha FamilyIgor at home with his family
Gotovo godinu dana kasnije, niko nije uhapšen za Igorovo ubistvo, ali vojna policija Sao Paula kaže da je njegov slučaj još pod istragom.
Ana-Paula kaže da joj je, dok je bila na sceni, jedan od policajaca rekao: „Bila je to razmena vatre, gospođo", sugerišući da je Igor imao pištolj.
Ali ona insistira na tome da Igor nije imao pištolj i da je prosto išao da kupi hleb.
Svedoci su takođe za BBC rekli da nisu videli Igora sa pištoljem.
Policijska služba Sao Paula kaže da oni tek treba da istraže tvrdnje policajca da je Igor bio naoružan.
Bolnički izveštaj je potvrdio da je Igor ubijen na ulici od metka ispaljenog u potiljak.
Snimci i iskazi svedoka pokazuju da se srušio blizu pekare.
BBCAna-Paula i njena porodica protestuju zbog ubistva
Ana-Paula kaže da će nastaviti da se bori za pravdu za Igora, ali se brine da pravosudni sistem diskriminiše one koji žive u siromašnijim gradskim kvartovima.
„Da je moj sin bio sin nekog bogataša, taj policajac bi već bio u zatvoru.
„Već bi bio uhapšen, ali ovaj policajac, on je na slobodi, i dalje normalni radi."
Vlasti su potvrdile da policajac, upleten u slučaj, i dalje normalno radi.
Važi li zakon i za policajce: „Neverovatno koliko im sudovi gledaju kroz prste" Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje Mlad, muškarac i crn
U prvih šest meseci 2020. godine, policija u Brazilu ubila je 3.148 ljudi.
To je u proseku 17 ubijenih ljudi na dan.
Čak i u relativno maloj državi Rio De Žaneiro (broj stanovnika: 16 miliona) policija je u prvih šest meseci godine ubila više ljudi nego u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama (broj stanovnika: 328 miliona).
Ali u Brazilu je primena smrtonosne policijske sile postala toliko normalizovana da retko izaziva masovne proteste protiv policijske brutalnosti poput onih u SAD ili Nigeriji.
Nadalje, procenjuje se da tek svako deseto policijsko ubistvo rezultira pokretanjem krivične odgovornosti i podizanjem optužnice.
Kad je u pitanju policijska brutalnost u Brazilu - od ulice, preko medija, do sudova - regularnost kojom ljudi gube živote dočekuje se s apatijom i izbegavanjem odgovornosti.
Da bi utvrdio ko je najugroženiji, BBC je, u saradnji sa Brazilskim forumom za javnu bezbednost, proučio profile više od hiljadu ljudi koje je ubila policija u Igorovoj rodnoj državi Sao Paulo i Rio De Žaneiru u prvih šest meseci 2020. godine.
Otkrili smo da je u Sao Paulu, najmnogoljudnijoj i najbogatijoj državi u Brazilu, gde se velika većina ljudi izjašnjava kao bela, skoro 60 odsto svih koje je ubila policija crni Brazilci.
Više od 99 odsto njih bili su muškarci, a skoro 30 odsto mlađi od 24 godine.
Ali u Rio De Žaneiru, državi sa najvećim brojem smrti kad je u pitanju policijska brutalnost, 75 odsto svih koje je ubila policija bili su crnci - što je još veći postotak.
U Riju, ako ste mladi, crni i muškarac, bile su pet puta veće šanse da vas je 2020. godine ubila policija nego ako ste mladi belac.
BBC
Važno je napomenuti, u našoj istrazi se sva statistika o ljudima odnosi na rasne kategorije prema samoopredeljenju.
Što se poginulih tiče, njihova rasna pripadnost uračunata je onako kako je zabeležena u policijskim dosijeima.
U Brazilu, rasne profile žrtve ubistva određuje ili islednik ili policajac zadužen za istragu, koristeći široke kategorije kao što su crn, beo, drugo ili nepoznat,
Crn, na primer, najčešće podrazumeva i crne i pojedince koji se nazivaju „pardo" - mešane rase.
Kao poslednja zemlja u Severnoj i Latinskoj Americi koja je ukinula ropstvo, Brazil ostaje duboko neravnopravan, sa crncima i mešanim rasama sklonijim da imaju kraći životni vek, niže obrazovanje i manji životni standard.
Pun kofer kokaina kod čoveka iz pratnje brazilskog predsednika Brazil: Više od 50 mrtvih u neredima u zatvoru U fotografijama: Jutro posle pobune u brazilskom zatvoru
Slučaj drugi: Giljerme Gedeš, otet i ubijen sa 15 godina, 14. juna 2020. godine
Jedno od najgnusnijih ubistava počinjenih 2020. godine u Brazilu bilo je ono Giljermea Gedeša, koji je nestao ispred bakine kuće a kasnije pronađen ubijen.
„Više bih volela da je moj sin dobio Kovid-19, nego da je skončao onako kao što jeste", kaže njegova majka Džojs De Silva Dos Santos.
„Mnogi ljudi mi kažu: 'Bio je to Božji plan'. Ne, za mene ovo nije Božji plan. Je li Božji plan da neko treba da umre od dva metka ispaljenih u glavu?".
BBCProtesti zbog ubistva Giljermea Gedeša
Poslednji put kad je Džojs videla sina bilo je na porodičnom roštilju.
Kada je počelo da se smrkava, Giljerme (Gui) se ponudio da otprati baku do kuće.
Usput su kupili pitu sa piletinom, priča Džojs, Guievo omiljeno jelo.
Pošto je pomogao baki da legne u krevet, Gui je izašao na ulicu gde se sreo s još jednim dečakom svog godišta.
Dečak ga je upozorio da dvojica „policajaca u civilu" idu u njihovom pravcu.
„Ali Gui je rekao: 'Ne. Neću otići, jer nisam uradio ništa loše'", kaže Džojs.
„I tako je ostao. I tad su dvojica policajaca stigla."
BBCGiljermeova majka - Džojs De Silva Dos Santos
Na snimku sa kamere za nadzor preko puta kuće Giljermeove bake vide se dvojica muškaraca kako opkoljavaju Giljermea na ulici.
Njegovo telo pronađeno je šest sati kasnije.
Bačeno šest kilometara dalje, forenzički izveštaj pokazuje da su mu pucali jednom u usta, a jednom u potiljak.
„Sledećeg dana je moja sestra otišla u mrtvačnicu.
„Pitali su je da li je imao tetovažu i da potvrdi gde se nalazi. Tad su joj rekli: 'To je on'".
Sedam meseci kasnije, Kancelarija za javnu bezbednost Sao Paula saopštila je indentifikovana obojica osumnjičenih sa video snimka.
Trenutno u zatvoru gde iščekuje suđenje, narednik Adriano Fernandes De Kampos negira sve optužbe.
Policija još traga za drugim osumnjičenim, bivšim policajcem Žilbertom Erikom Rodrigesom.
Santos FamilyGiljerme sa majkom
Dok je odrastao, kaže Džojs, Giljerme se plašio policije, ali mu je ona uvek govorila da nema razloga da se boji.
„Oduzela sam mu taj strah", kaže Džojs.
„Ali danas bih više volela da se moja deca plaše policije."
„Mislim da je za njih svako ko živi na obodu grada kriminalac.
„Oni misle da dečak od 15, 16, 17 godina ne može da ima brendirane patike na nogama."
Uspon i pad Bruna - priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju Istorija nasilja
Zašto je policija u Brazilu toliko agresivna?
Deo odgovora krije se u prošlosti ove zemlje.
Posle dve decenije vojne diktature, tokom kojih je mučeno hiljade a ubijeno stotine ljudi, Brazil je nasledio dve policijske službe: vojnu i civilnu.
Kadeti vojne policije i dalje se obučavaju više kao vojni regruti, uprkos tome što su uglavnom odgovorni za svakodnevne policijske poslove.
Dok civilna policija više preuzima sudske i administrativne dužnosti.
Getty ImagesVojna policija u patroli
Kao bivši šef državne policije u Rio De Žaneiru, Robson Rodriges Da Silva kaže da ne sme da se prenebregne pritisak koji osećaju policajci u Brazilu.
Uz jednu od najviših stopa kriminala na svetu, on tvrdi da je policija u Brazilu loše plaćena i ne dobija dovoljno podrške.
Tokom vremena, nepredvidljivost i nasilnost posla može da nanese „znatnu psihilošku štetu" mnogim policajcima.
„Opšta pretpostavka svakog policajca je da će neko vrlo verovatno nositi oružje", kaže Robson, „zato što mera do koje je vatreno oružje dostupno u tim oblastima odražava koliko je sistem neefikasan u sprečavanju da ta oružja lako stignu do ruku kriminalaca."
„To stvara napetost i strah, a kad se to manifestuje u policajcu, mnogo je verovatnije da će on loše reagovati na situaciju."
Za Robsona, kao bivšeg policajca u Rio De Žaneiru, nigde nije opasnije biti policajac nego u favelama grada Rija.
BBCU nemogućnosti da priušte život u boljim prigradskim naseljima, mnogi siromašniji radnici žive na obodima grada u favelama
Okružujući grad, razbacane po padinama planina, hiljade favela ne samo da nemaju stalno prisustvo policije, već često ni škola i bolnica.
Mnoge su pod kontrolom organizovanih kriminalnih bandi, što ih čini nasilnim mestima za sve koji žive i rade tamo, kao i za policiju.
U 2019. godini, Rio De Žaneiro je bio država sa ubedljivo najviše smrti u Brazilu kad je u pitanju policijsko nasilje, čineći četvrtinu svih policijskih ubistava u zemlji.
Zašto ima toliko smrti u Riju?
Odgovor su racije na dilere droge - operacije u kojima desetine policajaca upadaju u favele, često uz podršku helikoptera i oklopnih vozila, tražeći organizovane kriminalne bande.
U ovom građanskom ratu policije i narko bandi, najviše imaju da izgube upravo nevini.
Poslednji amazonski ratnik pao u borbi protiv Kovida-19 Rio de Žaneiro: Sablasna tišina umesto karnevala Plemena zaboravljaju sukobe zbog borbe za Amazoniju Uhvaćeni između dve vatre nasilja i virusa
Kao novinar koji živi i radi u favelama, Bruno Itan je često prvi na sceni kad izbiju borbe između policije i bandi.
Ali prošle godine, usred razbuktale pandemije korona virusa, Bruno je opisao jednu raciju koja je potresla njegovu zajednicu do temelja.
„Čim sam stigao, video sam gomilu tela kako leže razbacana na ulici.
„Bilo je jezivo, mislim da su ljudi na trenutak potpuno zaboravili na virus.
„Bila je to ratna scena, sa krvlju i rupama od metaka svuda."
U petak u podne više od desetak policajaca ušlo je u Komplekso do Alemao jureći dilere droge.
Dva sata kasnije, meštani kažu da je ubijeno najmanje 12 ljudi, a da je policija za sobom ostavila petoro tela.
Bruno ItanBruno je zabeležio užasne trenutke tokom policijske racije u kojoj je ubijeno 12 ljudi
Uhvaćeni između dve vatre policijskog nasilja i virusa, mnogi stanovnici bili su prisiljeni da prekinu karantin kako bi uklonili tela, za koja kažu da su počela da odaju neprijatan miris posle svega nekoliko sati zbog užarene letnje vreline Rija.
„Svi su pomagali. Neki ljudi su čistili krv, drugi su delili čaršave, neko je pozajmio svoja kola, dok su neki pomagali da se prenesu tela."
„Morali su da pomognu sami sebi i jedni drugima.
„Majka nije mogla sama da nosi telo svoga sina."
BBCNovinar i fotograf Bruno Itan
Odrastavši u favelama, Bruno kaže da je naučio kako da živi uz nasilje.
On zna šta da radi kad Vocap grupa zajednice upozori da se sprema racija.
Zna gde da se sakrije - na podu kupatila ili iza vrata - ali uvek daleko od stakla ili prozora.
Ali za Bruna, uprkos tome što je doživeo stotine racija, eskalacija policijskog nasilja prošle godine, u kombinaciji sa pandemijom, bila je neizdrživa.
„Uvek će biti nasilja, ali nikad 12 ubijenih ljudi jednog jutra.
„Možda jedan ili dvoje njih. Jedan ili dvoje kad umiru, to vam je čudno, ali, nažalost po nas, to je postalo normalno.
„Ali 12?".
Slučaj treći: Žoao Pedro Matos Pinto, sa 14 godina, 18. maja 2020. godine
Početkom prošle godine, porast broja policijskih ubistava u Rio De Žaneiru značio je da je 2020. godina na dobrom putu da postane najgora godina u poslednjih 20 kad je u pitanju policijska brutalnost sa smrtnim ishodom.
Ali to se okončalo zbog jednog jedinog slučaja, ubistva jednog tinejdžera počinjenog u maju, koje je u mestu zaustavilo sve policijske racije u hiljadama favela Rija.
Neposredno posle vremena ručka jednog ponedeljka, odred vojne policije je bez naloga ilegalno upao u kuću u kojoj se četrnaestogodišnji Žoao Pedro igrao sa rođacima.
Više od 70 metaka ispaljeno je u toj kući, a Žoao Pedro je ubijen policijskim metkom u leđa.
Matos FamilyŽoao Pedro Matos Pinto
„Žoao je bio veoma poslušno dete.
„Gde god da je išao, uvek je bio sa roditeljima. Njegova rutina bila je škola, kuća, crkva", kaže njegova majka Rafaela Kutinjo Matos, 36-godišnja učiteljica.
Onog dana kad joj je ubijen sin, Rafaela je bila kod kuće u Sao Gonkalu, na obodima Rija.
Žoao je otišao da se igra u kuću svog rođaka odmah iza ćoška.
Oko 14:30, čula je policijski helikopter.
„Pozvala sam Žoaoa i rekla mu: 'Sine, strašno se brinem zato što pucaju iz helikoptera.' Ali mi je on rekao: 'Mama, smiri se, mi smo u kući.'"
To je poslednji put da je Rafaela pričala sa sinom.
Zvanični policijski izveštaji i iskazi svedoka potvrdili su da je, nakon što su bacili dve granate, policajci upali u kuću i otvorili vatru.
Vlasti kažu da je policija jurila nekoliko naoružanih dilera droge za koje se verovalo da su preskočili ogradu i ušli na posed.
Žoaovi rođaci su ispričali njegovoj majci da su se rastrčali u svim pravcima kad je policija upala u kuću, pokušavši da se sakriju od metaka.
Ležeći licem prema zemlji, deca su držala ruke na glavama da se zaštite.
Ukočena od straha, tek su kasnije shvatila da je Žoao pogođen u leđa.
„Nisam zamišljala jurišnu pušku. Zamišljala sam površinsku ranu", kaže Rafaela briznuvši u plač.
BBCViše od 70 metaka ispaljeno je na kuću
Pošto je otkriveno da je Žoao ranjen, prebačen je u bolnicu policijskim helikopterom.
Vlasti kažu da i dalje istražuju način na koji je njegovo telo premešteno.
Ali njegovi prijatelji i rođaci kažu da su bili naterani da sami prenesu telo do kola, pre nego što je ono ubačeno u helikopter.
Sedamnaest sati Rafaela nije znala gde je odneto telo njenog sina.
Porodica je provela čitavu noć posećujući lokalne bolnice, sve dok im na kraju oko ponoći nije javljeno da je njegovo telo u lokalnoj mrtvačnici.
Iako je slučaju bio posvećen ogroman prostor u brazilskim medijima, Rafaela smatra da niko neće biti uhapšen ili odgovarati za ubistvo njenog sina.
Žoao nije prvi sin koji je stradao u njenoj zajednici, kaže ona, niti će biti poslednji.
„Nikad nisam pričala sa Žoaom o rasizmu.
„Nisam čak ni zastala da razmislim o tome, zato što nikad nisam mogla da zamislim da ću proživljavati ono što danas proživljavam.
„Ali, da, mislim da se tu radilo o predrasudi."
„Zato što policija misli da je svako ko živi u faveli kriminalac.
„Nije svako kriminalac, a ovakva ubistva uglavnom pogađaju crnce."
BBCMajka Žoaa Pedra - Rafaela Kutiljo Matos
Guverner Rio De Žaneira Vilson Vicel javno je saopštio da je Žoao bio nevin i da će njegovo ubistvo biti do kraja rasvetljeno.
Ali mesecima kasnije, vlasti su potvrdile da još niko nije uhapšen.
Međutim, posle ogromne reakcije u brazilskim medijima, slučaj Žoaa Pedra jeste doveo do neprikosnovene odluke Vrhovnog suda.
Sve policijske racije privremeno se obustavljaju dok stanovnici borave u karantinu u domovima tokom pandemije.
Naša istraga o broju ljudi koje je ubila policija u Riju prošle godine pokazala je da je, pre nego što su policijske racije prestale, svakog meseca u proseku ubijeno oko 150 ljudi.
Ali u junu 2020. godine, po obustavljanju policijskih racija, ubijeno je svega 34 ljudi.
To je pad od 80 odsto u odnosu na jun 2019. godine.
To su i dalje 34 izgubljena života za samo mesec dana, ali pokazuje da zaustavljanjem policijskih racija može biti spašeno stotine života.
Getty ImagesPolicajci tokom jedne od racija u favelama Rio de Žaneira
Kad ju je BBC upitao da li će se policijske racije nastaviti jednom kad se karantin završi, kancelarija za bezbednost Rio De Žaneira je odgovorila:
„Sve racije se sprovode na osnovu obaveštajnih podataka i slede stroge pravne zahteve, uvek s očuvanjem života kao glavnim prioritetom."
Za bivšeg državnog šefa policije Robsona Rodrigesa Da Silvu, koji je u prethodnoj ulozi koordinisao operacije u favelama širom grada, takav pad broja smrtnih slučajeva nije neočekivan.
„Prekidom ovog vrzinog kola, desilo se nešto što smo očekivali; drastičan pad i smrti policajaca, i smrti onih koje ubije policija.
„To pokazuje da je odabir rata kao strategije u borbi protiv neprijatelja - šta god da je prethodno govoreno - potpuno pogrešan i da moramo da revidiramo našu strategiju."
Ali kao što ističe Robson, nisu sačuvani samo životi civila, već i policajaca.
Uprkos tome što čine svega 34 odsto policijskih snaga, na crne i policajce mešane rase odlazi više od 50 odsto smrti policajaca.
Oni su ranjiviji na nasilje sa smrtnim ishodom od belih kolega, za šta Robson kaže da potiče od sistemskog rasizma u društvu.
„Isti problem obezbeđivanja društvene mobilnosti sa kojim se suočavaju crnci u našoj zemlji postoji i u okviru policije.
„Jer uprkos tome što imamo mnogo crnih policajaca, oni se nalaze niže na hijerarhijskoj lestvici", kaže Robson.
„To je aspekt našeg društva koji je pogrešan i rasistički. Ali mi se još nismo oporavili kao zemlja koja je predugo podržavala ropstvo.
„Tek moramo da nađemo izlaz iz ovoga i da ispravimo stvar."
Getty ImagesHapšenje demonstranata koji su kamenicama gađali policijsko vozilo u Sao Paulu 2020.
Međutim, Dejvid Markes iz Brazilskog foruma za javnu bezbednost odbacuje Robsonove komentare da je rasizam u okviru policijske službe prosto proizvod rasizma u brazilskom društvu u celini.
Kao glavni istraživač smrti policajaca ubijenih u nasilnim zločinima u Brazilu, on kaže da su na delu drugi faktori.
„Da bi policijske snage postale deo borbe protiv nasilne rasne neravnopravnosti, važno je pokrenuti širu raspravu o uticaju rasizma na javnu bezbednost i da taj razgovor motiviše policajce da izmene svoje svakodnevno ponašanje na ulici."
„Uz to, postoji potreba da se rasprava proširi na viktimizaciju policije.
„Više policajaca je umrlo van dužnosti i od samoubistva nego na dužnosti.
„To znači da je bavljenje problemom radnih uslova policije od fundamentalnog značaja."
Proučavajući broj policajaca ubijenih u prvih šest meseci 2020. godine, Markesovo istraživanje pokazalo je da je od 103 ubijena policajca, 70 odsto njih u tom trenutku bilo van dužnosti.
Da bi dopunili platu, mnogi policajci rade drugi posao kao obezbeđenje.
Ali van uniforme i bez operativne podrške, tad su najviše ugroženi od nasilja sa smrtnim ishodom.
Pravda
U sva tri slučaja - Igor Rohas Ramos, Giljerme Gedeš i Žoao Pedro Matos Pinto - njihove porodice sada moraju da sačekaju da vide da li će pravda biti zadovoljena.
Ali čak i u slučajevima o kojima se najviše priča kao što je Žoao Pedrov, porodični advokat Danijel Lozoja nije ubeđen da će se slučaj završiti hapšenjem.
„Važno je istaći da je u Žoaovom slučaju, uprkos svoj prašini koja se digla u medijima, ova istraga sprovedena sa više pažnje nego da je običan slučaj", kaže Lozoja.
„Obrazac koji ove istrage obično slede je da oni samo saslušaju policiju.
„Oni uvažavaju samo policajčevu verziju događaja, što se oteže godinama, sve dok na kraju slučaj ne bude odbačen."
„Sa toliko mnogo slučajeva prošle godine, nešto što nikad ne bismo smatrali normalnim, nažalost, dešava se svaki dan.
„U društvu to stvara neosetljivost, anestezira se odnos ljudi prema ovim slučajevima, a samo najekstremniji privuku pažnju."
BBCSveće u znak protesta zbog ubistva devet ljudi u policijskoj raciji u Sao Paulu
Mama Žoao Pedra Rafaela kaže da se pre gubitka sina nije plašila policije ili da dozvoli da joj se deca igraju na ulici.
Ali sada će, kaže ona, morati da pazi kako će odgojiti ćerku Rebeku.
„Danas ne znamo kako ćemo živeti dalje", kaže Rafaela.
„Ljudi me ponekad pogledaju i kažu: 'Oh, ali ti imaš Rebeku'. Ali jedno dete ne zamenjuje drugo."
„Nismo joj rekli šta se desilo, samo da je njen mali brat sada na nebu.
„Ali pre kratkog vremena, dok se igrala sa rođakom njenog godišta, njena rođaka ju je pitala: 'Gde ti je brat Žoao?", a ona je na to rekla: 'Pa ti ne znaš? Ubili su mi brata'."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
