Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Dec.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Božićni običaji nacionalnih manjina u Vojvodini

NOVI SAD - Svaka nacionalna manjina u Vojvodini je u većoj ili manjoj meri kroz vekove uspevala da sačuva svoje božićne običaje. Danas se mladim generacijama ukazuje na značaj negovanja svega sačuvanog. Svaki Božić je prilika da se i mladi i stari podsete svojih običaja.

Kroz svoje dugovekovno bitisanje Bunjevci su i pored velikih seoba i asimilacija, uspeli dobro sačuvati svoj jezik, veru i običaje, po čemu su danas prepoznatljivi i svojstveni.

Poznato je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da su Bunjevaci kroz vekove, vrlo poštovali svoju veru, uz nju vezali su sve svoje stare narodne običaje. Kao veliki vernici poštovali su crkveni kalendar, kao jedino štivo, po njemu su živeli i radili.

Bunjevcima godina počinje sa prvom nedeljom Adventa (Došašća), javlja sajt "Bunjevci". Ovaj praznik počinje nedelju pre, ili posle , ili na sam dan Svetog Andreja Prvozvanog koji pada 30. novembra, a traje do Božića.

Došašće

Post sredom i petkom

U vreme Adventa Bunjevci poste sredom i petkom. Nema svetkovanja, svirke i igranja sve do Sveta Tri Kralja.

Svako jutro se iđe na Roratu a drugi deo dana u poslu se svršavao. Sve se kod Bunjevaca počima i svršava s Božijom pomoći.

Advent - došašće je verovanje koje je sačuvano još iz starog zaveta.

Obećanoga Otkupitelja narod čovičanski četri hiljade godina sve željnije čekaše, za koje vreme Bog pripravi jedan narodiz kojeg će se roditi.

Ove četri hiljade godina označavaju četri nedelje adventa ( došašća Gospodinova) kad se još za mraka, sveta misa služi, a pod njom se peva: Rorate caeli desuper, ''rosite nebesa odozgo pravdu'' .

Rotara

Ovo vreme, adventsko je zato, da se i ljudi pripreme, te dostojno dočekaju Otkupljenja; da se i u našim srcima Bog rodi po milosti Svojoj, kao nekad u štali.

Rorata - Sveta misa po mraku, znači da je Isus svetlost sveta, i ko ovoj svetlosti ne teži, taj će propasti u tmini greha ovoga sveta, stoji u saopštenju.



Značaj svetog Andreja

Danas je to različito od porodice do porodice. U prošlosti, a crkva to i danas nalaže, za vreme velikog Božićnog posta nisu se održavale igranke i nisu prirećivane svadbe i ostala veselja.

U vreme predbožićnog velikog posta pada dan Sv. apostola Andreja (13. decembra). Spominjemo ga ne zbog njegovog značaja kao crkvenog praznika, već zbog običaja koji su kod Rusina vezani za taj dan.

Naime, devojke uoči toga dana nose seme konoplje i bacaju ga pod prozore kuće u kojoj stanuje momak sa imenom Andrija.

Kako praznuju Rusini? Kod Rusina zimski ciklus običaja počinje 27. novembra, kada počinje veliki šestonedeljni post, koji traje do prvog dana Božića. Nekada su se ovog posta pridržavali svi ukućani. Jela se isključivo posna hrana, nikako ona životinjskog porekla. Od mesa se pripremala samo riba.

Vremenom se sve manje porodica pridržavalo strogog posta, a danas to čine uglavnom stariji ljudi. Kasnije se vreme posta skraćivalo na nedelju dana pre Božića, a deca su postila samo na Badnji dan.

Kapušnjiki

Najveći i najradosniji crkveni praznik kod svih hrišćana, pa i kod Rusina, je Božić. Šestonedeljni veliki post je vrsta duhovne pripreme za taj veliki praznik, piše sajt osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj iz Đurđeva.

Priprema za praznovanje od tri dana počinje već rano ujutru na Badnji dan. Domaćica ustaje rano i prvo mesi tipično rusinsko posno jelo „kapušnjiki".

To je testo sa kiselim kupusom koje se razvije u obliku palačinke. Nekada se peklo u seljačkim pećima. Toplo se premazivalo uljem i jelo se tokom celog dana do svečane večere, s obzirom da je toga dana strogi post.

Bobaljki

Ujutru se takođe pripremao obredni kolač „bobaljki" - testo koje se pravilo u obliku ovalnih traka, isečenih u širini od otprilike 3 centimetra.

Kada se ispeklo, prelivano je vodom, šećerom i makom. I to jelo se stavljalo na svečanu večeru. Od tog testa domaćica je ostavljala jedan deo pa je od njega oblikovala ptice i tako pečeno se davalo deci za doručak.

Osuh

Domaćica je ujutru pripremala i obredni hleb koji po svom ob¬liku podseća na vladičinu kapu, a ukrašen je raznim ornamentima, od kojih svaki deo ima svoje posebno značenje. Taj hleb se nije jeo za Badnje veče već na prvi dan Božića. Umesto običnog hleba za večeru se pripremao postan hleb „osuh", koji se obavezno lomio i jeo uz ribu.

Na ,Viljiju" (Badnji dan) deca su zajedno sa odraslima kitila jelku. Ranije je jelku mogla zameniti i grančica sirka.

Vilija

Na nju su vešali suve šljive, suve smokve, jabuke, a kasnije su pravili i ukrase od krep papira.

Jelka ili božićno drvo stavljalo se u neku posudu i stajalo je ili ispred stola pod gredom i ikonom ili napred na kraj stola. Sa jedne i sa druge strane su se stavljale dve posudice u kojima je bilo mlado zeleno žito.

Molitva domaćina

Na sredini stola se pripremala podloga na koju he se kasnije staviti tepsija sa ribom. Tu je mnoštvo raznog semena kao što je žito, raž, ječam, grašak, pasulj itd. U jednoj posudi su se nalazili orasi, u drugoj med; tu je bila i činija sa voćem, suvo voće. Uoči badnje večere domaćin je unosio u kuću slamu i pri tom je čitao molitvu: „De Hristos Spasitelj mav sja naroditi, vo jaslah na slami mav zimu terpiti. Isaija prorok tak nam prorokoval, že Sina Božogo Emanuilom nazval. Se Điva, reče, už porodi sina, Boga predvičnogo Marija jedina - Hristos raždajetsja".

Nakon ove molitve domaćin je rastresao slamu po sobi, a domaćica je bacala orahe koje su deca tražila u slami i „pijukala".

Kolede u Mađara

Stari običaj Kolede jesu šetnja dece sa Vitlejemskom štalicom kroz selo. Pri ulasku u svaku kuću deca bi pozdravljala domaćine i poželela im sve najbolje za Božić, govoreći: " Faljen Isus, sve vam najbolje želimo za rođenje Isusovo i neka vam se krave tele, svinje prase, pčele roje, njive rode, a kobile ždrebe", javlja sajt Iloka

Domaćini kuće su ih darivali sa jabukama, kruškama i orasima, a bilo je i kolača medenjaka i „šapa".

Na Badnje veče se posti, posećuje rodbina kojoj se čestita Božić, pevaju božićne pesme, a nakon toga se odlazi u crkvu na Polnoćku, piše hrvatski radio Vukovar.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...