Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Nov.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Boris Isaković: Glumac između Novog Sada i Beograda

NOVI SAD - Borisa Isakovića bi svakako bilo pogrešno nazvati (samo) novosadskim glumcem. On je već odavno srušio onu barijeru između pozorišnog Novog Sada i Beograda i potvrdio da glumac ne mora da živi u Beogradu da bi bio zaposlen i u beogradskim pozorištima.

Glumac koji podučava i neke nove generacije glumaca na Akademiji umetnosti, a koji već odavno ne živi na "plati" nijednog pozorišta, nego ga angažuju po projektu, danas je jedan od zaposlenijih pozorišnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << umetnika.

Publika ga može gledati i u Novom Sadu i u Beogradu, ovu relaciju gotovo skadnevno prolazi u kolima putujući na probe i predstave, a tokom poslednjih mesec dana imao je i dve zapažene nove uloge u ovim gradovima.

Glumi u predstavi „Je li bilo kneževe večere" po tekstu i u režiji Vide Ognjenović na sceni Srpskog narodnog pozorišta i u predstavi „Brod za lutke" Milene Marković u režiji Tomija Janežiča na sceni Ateljea 212.

„To su dva potpuno različita pozorišta, koja ne mogu da se porede. U predstavi Je li bilo kneževe večere potreban je pre svega zanatski visok glumački standard da bi se uradila takva uloga", objašnjava Isaković, a prenosi „Građanski list".

Odgovornost - očekivana

Na pitanje da li je veliko opterećenje stalno biti na nivou svih iščekivanja publike, ovaj glumac kaže da danas više nije tako opterećujuće kao nekada.

„Ja sam odgovornost prema publici, reditelju, kolegama, poslu imao pre nego što je publika uopšte znala za mene. I tad sam osećao neverovatnu odgovornost da publika bude zadovoljna", objašnjava on

Sada je ta odgovornost nepromenjena, s tim što to nije više opterećenje, nego sve što se nagomilalo tokom svih ovih godina, iskustvo i zanat, može da dovodi samo do veće prirodnosti, spontanosti i opuštenosti na sceni, kaže Isaković i dodaje da je u tom smislu lakše, i ako publika očekuje sve više i više od njega, upravo je došlo vreme kad on i može to da im ponudi.

Isaković: Raduju me nagrade

Na pitanje koliko mu znača nagrade, ovaj glumac kaže da su mu značajne.

„Raduju me nagrade. Glumac u svom poslu otvara neke mrakove unutar sebe, pa kad to zaređa iz godine u godinu, i bavite se užasno teškim stvarima, onda sigurno na neki način utiču i na vaš život i malo sve to u nekom trenutku počne da se meša", kaže on.

Predstave koje dobro uradite obično nema priliku niko da vidi jer ih slabo igrate, iako su to sve nove predstave, taj besmisao na trenutak razbije neka nagrada koja se pojavi i bar za trenutak vam kaže da je ipak neko uspeo da uleti tog dana u mesecu i vidi da smo dobro uradili posao i da vas nagradi zbog toga, dodaje Isaković.

Šef katedre

Od sledeće školske godine počinju master studije za glumce na Akademiji umetnosti gde će Boris isaković biti šef katedre.

On je jedan od inicijatora oblika master studija koji će biti ponuđen studentima.

„Sve ono što je bilo dobro, ranije smo preuzeli i zadržali, a promene koje su napravljene nisu ni po čemu grandizone, ali smo se trudili da sadržinski iskoristimo tu Bolonjsku konvenciju, a ne samo formalno", kaže on.

Otvaranje drugih pogleda

Ko će biti profesori?

„Klasa Jasne Đuričić će biti prva generacija koja dolazi na master sledeće školske godine, i Jasna se već dogovorila s Tomijem Janežičem da on vodi master radionicu. Ja sam razgovarao s raznim ljudima na pozorišnim gostovanjima, da i oni dođu da vode master radionice", dodaje Isaković. „Razgovarao sam s Goranom Stefanovskim, Slobodanom Unkovskim, Egonom Savinom, pa i s Radetom Šerbedžijom, koji je vrlo zaposlen, ali je rekao da bi rado došao. I verujem da će se ljudi rado odazivati da budu gostujući profesori", otkriva on.

Studenti će biti kod svojih profesora na klasama tri godine i četvrtu godinu će raditi diplomski kod svog profesora, a onda dolaze ljudi koji će ih za tu godinu, dve odvojiti od pogleda profesora i otvoriti neki drugi pogled.

Tako da će na petoj godini postojati master radionica za koju je ostavljena sloboda profesoru koji vodi klasu da izabere kojeg bi on želeo gostujućeg profesora da vodi tu radionicu poznajući svoju klasu.

Naravno, master će biti otvoren i za druge, a ne samo za studente s klase, jer smo shvatili da to mora da bude tako, ali će postojati neka vrsta prijemnog ispita, dodaje on.

Film, pozorište, budućnost?

Kada su planovi za pozorište u pitanju, Boris kaže da neće jedno vreme raditi ništa novo u pozorištu, jer je prilično iscrpljen i misli da je došlo vreme da se malo odmori.

„Osećam da imam pravo na pauzu, jer mi se čini da sam zadovoljio neke svoje apetite za istraživanjima u pozorištu, tako da bi bilo dobro da malo pauziram pa da mi se ti apetiti ponovo otvore", kaže on.

Urbani novosadski film

„A filmom se nisam baš preterano bavio i želja mi je da se polako malo prebacim na film. Jesam snimao, ali ne dovoljno da bih se zasitio. Tako jedan film treba da radim u martu s Olegom Novkovićem po scenariju Milene Marković", dodaje isaković svoje stavove o filmu.

„Imam još poziva za dva filma, od toga je jedan vrlo neizvestan da će se raditi. I igrao sam u jednom filmu koji smo već uradili ovde, u Novom Sadu. Posle dugo godina biće to jedan urbani novosadski film o našem Bronksu - Detelinari. Režirao ga je Miloš Pušić", kaže on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...