Izvor: Press, 03.Okt.2010, 04:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za srpskog mustanga
U Srbiji danas ima 14.000 konja. Na prvom sajmu konjarstva u Novom Sadu istaknuto da država daje subvencije, ali ne čuva pravo blago - domaćeg divljeg konja, koji živi na nekoliko planina
Dok bude konja, biće i ljudi. Ovako glasi jedna poslovica sa severa Bačke, gde su se ljudi saživeli sa ovim plemenitim životinjama. Ima u tome istine. Sa padom stope nataliteta, u Srbiji je sve manje konja, a njihova populacija zavisi isključivo od malog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << broja posvećenih. Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji danas ima 14.000 konja, dok ih je pre samo 50 godina bilo 15 puta više. Država daje subvencije, ali ne čuva pravo blago - domaćeg brdskog konja, koji u divljim krdima još živi na nekoliko slabo naseljenih ili pustih planina.
Jedan od pokušaja da ova životinja zauzme mesto koje joj pripada jeste i Prvi sajam konjarstva, koji se ove nedelje održava u Novom Sadu. A konju jeste mesto uz čoveka, pošto je, prema nekim arheološkim podacima, konj prva životinja koju je čovek pripitomio.
Zvezda vesterna
- Zvanično, mi imamo 14.000 konja, računajući autohtonu rasu, punokrvna, polukrvna i ukrštana grla. Ipak, mislim da konja u Srbiji ima znatno više. Dosad niko nije prebrojao krda poludivljih konja na Staroj i Suvoj planini. Od kolega sa Biološkog fakulteta, koji su duž granične linije sa Kosovom išli da zabeleže neke retke vrste ptica, čula sam da tamo ima nekoliko krda divljih konja, a to dosad nigde nije zabeleženo. Oni, zapravo, nisu divlji nego podivljali, pošto su nekad davno bili uz čoveka. Ne znamo ni koliko ih ima slobodnih ni poluslobodnih na retko naseljenim planinama, a ljudi ih hvataju po potrebi - kaže dr Ružica Trailović, stručnjak sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu.
Najčešće rase su lipicaneri, arapski i engleski konji. Prvi služe za vuču, drugi za trke, ali i jedni i drugi za pokazivanje. Na sajmu u Novom Sadu, pored najpoznatijih rasa, prikazani i konji koji se ovde retko viđaju. Recimo, pinto je američka rasa, potomak španskih konja, i te životinje uglavnom služe za vuču, a na Sajmu konjarstva ih je bilo nekoliko. A američki vestern konj je u Srbiji prava retkost, pošto ih ovde drži samo Branko Samardžić iz Sečnja, a ima ih dvadesetak.
Posebna rasa
- To je radni konj, pravi kaubojski, kakve gledamo na filmovima. Ovde smo izložili Smokija, čiji je otac višestruki šampion u Americi, koji je snimio 13 filmova za „Paramaunt", a prodat je za tri miliona dolara. Ovi konji se „preko bare" koriste za čuvanje goveda, kaubojsko jahanje, rodeo - kaže dreser Zdenko Milić.
Pravo bogatstvo Srbije jeste domaći brdski konj, koji je zbog otpornosti i blage naravi bio jako cenjen. Dosta grla je odvedeno na Bliski istok.
- Pionirska istraživanja za poslednjih 10 godina pokazala su da je to posebna rasa. Troše se pare na subvencije za lipicanere ili bosanskog brdskog konja, koji nisu naše autohtone rase. Na Suvoj planini se divlja krda ovih konja love, a potom se prodaju mesarama. Nestaje blago čije vrednosti nismo svesni - kaže Ružica Trailović.
