Izvor: Radio 021, 29.Jul.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesna Novosađanka se izborila da joj vrate stan
Novosađanka Radmila Arula, posle pet godina, izborila se za svoj stan koji joj je oduzet 2009. godine zbog hipoteke na nevraćeni deverov dug za koje nije znala.
Pedesetosmogodišnja Radmila Arula, konačno može da se vrati u svoj jednosoban stan u prizemlju zgrade u ulici Sonje Marinković 20, jer u rukama drži presudu Osnovnog suda, u kojoj piše da nije dopušteno da se stan proda da bi se namirio tuđi dug, s kojim ova bolesna žena nema nikakve veze.
Posle petogodišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << uporne borbe započete 2009. godine, kada joj je presudom stan oduzet, zbog duga njenog devera, kojem je njena ćerka Marina bila žirant za kredit, uzet od jedne agencije krajem 2008. godine, uspela je da dokaže da je vlasnik stana. Takođe, ona nije znala za uzimanje zajma, niti da je kao garancija za vraćanje dat njen stan.
Prethodnih godina ova teško bolesna žena, koja je 1990. godine preživela više od 50 uboda nožem po licu i celom telu, kada je, njen sada pokojni suprug, bajonetom pokušao da je ubije pred njihovom tada petogodišnjom ćerkom Marinom, nije odustajala od borbe za krov nad glavom.
"Od početka sam tvrdila da sam vlasnik stana, na koji je bez mog znanja stavljena hipoteka zbog nevraćenog duga, o kojem ništa nisam znala", priča Arula, dodajući da je sudu donosila i dokumentaciju iz katastra, ali da se iz nekog razloga to nije uvažavalo. Za prodaju stana Arula je saznala 2009. godine, kada se na vratima pojavio vlasnik agencije koji je njenom deveru pozajmio novac. Godinu dana kasnije je pokrenut sudski spor da se žena, koja živi od socijlne pomoći, izbaci iz stana. Njeno iseljenje je nekoliko puta odlagano, a 10. oktobra 2012. godine na vrata su došli izvršitelji.
I dalje smatra da je dever na prevaru nagovorio Marinu da mu bude žirant, čak joj je obećavao i posao u menjačnici u Spensu, ali od toga nije bilo ništa. "Molila sam ih tada da se moja selidba obustavi, dok se ne završi drugi spor koji vodim da dokažem da sam ja vlasnik polovine stana, ali ništa nije vredelo", priseća se Arula dana kada je sa torbom punom sudske dokumentacije završila pred vratima zapečaćenog stana. "Danima sam sedela u ledenom hodniku, nisam imala kud, a preživela sam zahvaljujući dobrim komšijama".
