Izvor: Luftika.rs, 22.Avg.2019, 12:09

Bila je ružna, sa velikim stomakom i još većom dušom, muž joj je svaki dan nosio samo jednu stvar…

Bile smo tada tako mlade, da je bilo teško nazvati nas ženama. Ali su nas tako zvali, jer mi smo bile smeštene na ginekologiji, čekajući da na svet donesemo decu.
U sobi je bilo nas 12 žena. Sve smo ležale, čekajući trudove i živo razgovarale. Pored mene je bila jedna mnogo ružna devojka, sa velikim stomakom i još većom dušom. Ta njena unutrašnja lepota kao da je gušila ovu spoljnu ružnoću piše Still.
Soba za posetu je bila na prvom spratu i muževi su nam dolazili svaki dan, a mi bismo onako teške, silazile dole i dugo pričale sa njima. U to vreme nije bilo mobilnih telefona, i žene su bojažljivo mislile: da li će muž danas doći da je obiđe?
Nisu svima dolazili muževi svaki dan. Moj je bio vojno...

Nastavak na Luftika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Luftika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Luftika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.