Izvor: Radio 021, 14.Jan.2017, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posla u Srbiji oko 400.000 mladih
Dok država godinama ulaže u propala preduzeća i time kupuje socijalni mir s druge strane još uvek nema sistemsko rešenje za zapošljavanje mladih kako oni ne bi napuštali Srbiju.
Prema pisanju "Blica", od ukupnog broja zaposlenih, mladi čine svega 7,5 odsto. Dodatni problem je što je među njima najviše onih koji rade na crno, odnosno neformalno zaposlenih. Za održavanje u životu propalih preduzeća država je dosad izdvojila oko 700 miliona evra iako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << načelno obustavljeno subvencionisanje, međutim deo firmi i dalje će primati znatnu pomoć od države.
Država praktično time isplaćuje plate, ne rešava probleme, a mladi odlaze iz Srbije. Problem nije samo nezaposlenost, već činjenica da mladima koji su neformalno zaposleni nije rešen status - ne mogu da dignu kredit, nemaju osiguranje, nemaju godišnji odmor. Oni jednostavno ne mogu da se osamostale.
Jedno od rešenja je - stepenovanje doprinosa za socijalno osiguranje sa stopom koja je najmanja za najmlađe, a uvećava se s godinama. To je predloženo Zakonom o zapošljavanju mladih koji je pre dve nedelje predat u Skupštini Srbije i trenutno je u proceduri.
Zakon je podnela opozicija i predlog bi, ako bude političke volje, mogao da se nađe pred poslanicima već tokom januara. Ovim predlogom predviđene su izmene Zakona o radu i Zakona o doprinosima, praktično umesto kao dosad da sve snosi poslodavac, doprinose za mlade bi delili država i poslodavac. Međutim, ukoliko se u obzir uzme odnosno vladajuće koalicije prema predlozima opozicije, ovom predlogu se smanjuju šanse.
Ovakvo sistemsko rešenje za čitavu kategoriju građana, i to onih na kojima počiva društvo, državu bi, prema procenama stručnjaka, koštalo najviše oko 50 miliona evra. Dakle, znatno manje nego ulaganje u pojedina propala preduzeća.
Najugroženija kategorija u Srbiji su mladi od 18 do 26 godina i njih ima oko 898.000. Oni su ujedno i grupa koja je najizloženija riziku od siromaštva. Pojedine države u Evropi imaju stopu nezaposlenosti mladih nižu od 10 odsto. U Srbiji je, međutim, oko 40 odsto, što je među najvišim u Evropi.
Osim visoke nezaposlenosti, prema poslednjim statističkim podacima izražen je problem neformalne zaposlenosti ili rada na crno. Tako 86 odsto svih zaposlenih osoba od 18 godina radi neprijavljeno, a taj procenat za one od 19 godina je 69 odsto. Primera radi, stopa neformalne zaposlenosti za osobe stare 31 godinu i više je 26 odsto.
Prema studiji koju su radili eksperti Svetske banke i Ministarstva finansija početkom 2016. godine, osobe koje su radile neprijavljene imaju znatno lošije opšte uslove rada, a i neto zarade su u proseku 20 odsto niže od zarada prijavljenih radnika. Čitava kategorija ovih građana Srbije prijavila je niži stepen sreće i zadovoljstva životom, kao i viši stepen straha od gubitka posla.
"Zakon koji treba da uredi status i zapošljavanje mladih ne treba da se pripisuje stranci niti pojedincu i kada je reč o ovom problemu ne treba da se delimo na vlast i opoziciju. Zbog širine problema i broja mladih i obrazovanih koji odlaze iz zemlje i odnose znanje, a Srbija se pretvara u državu bez budućnosti, potrebno je da se napravi konsenzus. U rešavanje moraju da se uključe svi politički akteri, Akademija, univerziteti", kaže Balša Božović, poslanik koji je u ime DS podneo zakon Skupštini.
Opasnost po radnu snagu u Srbiji predstavlja i višedecenijski negativni prirodni priraštaj. Naime, prema procenama demografa, do 2041. godine Srbija će izgubiti milion radno sposobnih stanovništva. Što zbog sve veće razlike između živorođenih i umrlih, što zbog sve češćih migracija.
Prema istraživanju objavljenom u studiji "Uticaj demografskih i migracionih tokova na Srbiju" smanjenje populacije dovešće i do deficita u ponudi radne snage. Kao posledice mogu se javiti usporeni ekonomski rast, pad cena nekretnina, a jedan od scenarija je i da dođe do povećanja zarada, što bi moglo da proizvode inflaciju.
Kako je za 021.rs nedavno izjavio ekonomista Vladimir Ristanović, u ovom momentu Srbiji nedostaje jasna ekonomska politika.
"Sve govori u prilog tome da ćemo mi u budućnosti i ekonomski slabiti. Bez populacije ne možete imati kvalitetne radnike, niti se može razgovarati o ljudima koji će razvijati nova znanja i veštine. To u jednoj ekonomije rade mladi, koji u ovom slučaju sve češće izostaju. Nama je neophodno da imamo što više ljudi, te da oni najkvalitetniji dođu do izraža i da se na tome zasniva ekonomija. Nasuprot tome, neophodno je da imaju radna mesta. To je posao države", objasnio je Ristanović.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
Autor: Blic, 021.rs/ foto: Pixabay
