Izvor: Blic, 29.Mar.2011, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez plate 20 meseci

NOVI SAD - Više od 2.000 novosadskih radnika, mahom zaposlenih u malim uslužnim firmama, industriji i građevini, svakoga jutra odlaze na posao iako platu nisu videli najmanje tri meseca. Zvanično su zaposleni, ali primorani da preprodaju na pijaci, da rade na crno na građevinama, da pozajmljuju novac od roditelja penzionera kako bi uopšte platili prevoz do posla i preživeli mesec.

Samo među članovima Samostalnog sindikata krije se 1.700 radnika koji neredovno primaju plate, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a kašnjenja su između jednog i po i šest meseci. Uz to, u nekoliko stotina malih firmi, pre svega trgovina i zanatskih radionica, radnici ne dobijaju plate mesecima.

Leče se s tuđim knjižicima

Najteže je, tvrde u sindikatu, hroničnim bolesnicima, koji ne samo što nemaju plate već nemaju ni overene zdravstvene knjižice. Bez njih ne mogu da dobiju ni redovnu kontrolu ni recept za lekove, a oni koji čekaju na operaciju, ne znaju kako će je platiti.

- Operisana sam na zdravstvenu knjižicu svoje sestre, i to zahvaljujući vezi u bolnici. Drugačije ne znam kako bih platila operaciju koja košta 57.000 dinara, i to bez lečenja u bolnici, koje se dodatno naplaćuje – kaže Novosađanka L. K. (57), koja je operisala žuč.

- Ubedljivo je najlošije stanje u uslužnim delatnostima, gde je najduži spisak firmi koje kasne s platama: „Getaldus”, „Elektroservis”, „Sineoptik”, „Vodokanal”" Na drugom mestu su industrijski i građevinski kompleksi, pa i velike firme poput „Budućnosti” i „Neimara”, koje kasne mesecima sa isplatama zarada. Zaposleni u poljoprivrednim zadrugama možda su i u najtežem položaju jer oni i inače primaju minimalce, a sada ih nisu videli mesecima, pogotovo u zadruzi „Susek”, „Novi Sad”, „Agrokopu” – kaže predsednik Samostalnog sindikata Drago Đokić.

Većina ovih firmi kasni s plaćanjem dva do tri meseca, a osnovni razlozi su loše poslovanje, iščekivanje ili uvođenje stečaja. Ipak, postoji nekoliko stotina ljudi koji zarade nisu videli od 2007. ili 2008. godine. Oni su bili primorani da tuže firme, ali i kada se sporovi završe ili uvede stečaj, isplata nema sve dok se ne deblokira račun. Samo u „Jugoalatu” izvršene presude ima 325 radnika, a po procenama sindikata broj radnika s važećim presudama približio se cifri od 1.000.

Ubedljivo najduže zakasnele isplate čekaju radnici „Navip Fruškogorca”, koji je tek ušao u stečaj. Njih 70 dinar nije dobilo od septembra 2007. godine iako imaju izvršne presude. U „Petru Drapšinu” polovina radnika ne dobija plate već 10 do 15 meseci.

- Smanjen je obim posla, pa polovina radnika dolazi i dobija minimalac, a polovina sedi kod kuće i ne dobija ni dinara: neko 10, neko 12, a neki i po 20 meseci. Ne znate ko gore živi, mi sa 16.000 mesečno, ili oni što su kod kuće pa rade na crno – priča Radovan Vidarić iz „Petra Drapšina”.

On dobija minimalac, a njegova žena radi tek svaki drugi mesec. Sin je u srednjoj školi, a ćerka upravo završava osmi razred. Računi nisu plaćeni mesecima. Pozajmljuje od roditelja penzionera i duša ga boli što, uz status zaposlenog, ne može mirno da preživi mesec. Firma mu duguje najmanje 12 plata.

- Najbolje prolaze oni kojima supružnici rade u dobrim firmama. Ostali se snalaze kako znaju: računi se ne plaćaju, krediti takođe. Ako banke hoće prinudnu naplatu, neka skidaju od plate koje nema. Mnogi rade na crno ili preprodaju na pijaci, a najčešće se otkida od roditeljskih penzija. Zajmi se od prijatelja, kako ko se snađe – priča Vidarić.

Nastavak na Blic...

Radio 021: Rade iako ne dobijaju platu po pola godine