Izvor: Blic, 17.Avg.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez naivnosti srca nema iskrenosti
Jedna od ključnih rečenica koju je Ivan Radović (1894-1973) izgovorio o svome delu glasi: „Volim i poštujem snažan unutrašnji život, fatalnu ljubav, toplinu nežnosti u osećanjima.“ U tom kontekstu ovog puta u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu treba posmatrati slikarev opus predočen izložbom „Od apstrakcije do predela čulnosti“.
Izložbu je koncipirala viši kustos Muzeja savremene umetnosti Beograd Žana Gvozdenović za višegodišnji projekat „Muzej >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u pokretu" čiji je cilj da se dela iz fundusa MSUB dok traje rekonstrukcija zdanja na Ušću predstave širom Srbije.
- U Muzeju savremene umetnosti Beograd čuvaju se 44 dela Ivana Radovića u trima zbirkama, odnosno u dvema slikarskim, jednoj koja obuhvata period od 1900. do 1945. godine, drugoj posle 1945. i trećoj, zbirci radova na papiru. Ovog puta izložene su 22 slike, a za sledeći put, dogodine, predviđena je prezentacija crteža i akvarela. Ista dela su prethodno izlagana u Valjevu i Radovićevom rodnom Vršcu. Svog velikog umetnika vršačka publika je, takoreći, otkrila upravo zahvaljujući našoj akciji „Muzej u pokretu". Radović je bio u senci proslavljenog Vrščanina Paje Jovanovića dobrim delom i zato što je kratko živeo u Vršcu jer je odatle otišao na školovanje, najpre u Sombor, gde je završio Učiteljsku školu, zatim u Budimpeštu, gde je učio slikarstvo, a odatle na studijska putovanja u Minhen, Beč, Veneciju, Prag i Pariz - objašnjava Gvozdenovićeva.
Uporedo sa slikarstvom, Radović je imao još jednu veliku strast - tenis. Zbog tenisa se preselio u Beograd 1927, gde se izdržavao slikajući građanske portrete i baveći se scenografijom. Godine 1929. postaje prvak Jugoslavije u tenisu, igra na Dejvis kupu i u isto vreme priređuje treću samostalnu izložbu u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić", na kojoj predstavlja 71 sliku.
- Ukratko, živeo je kao gospodin, a slikao je čvrsto rešen da zaboravi sve što je o slikanju naučio i izgradi sopstveni, autentičan stil. Nakon konstruktivističke, naivističke i intimističke faze, posle zarobljeništva u Nemačkoj ušao je u tzv. poetski realizam kada njegova centralna tema postaje predeo čija je okosnica bačko selo u atmosferi optimizma, humanosti i čulnosti, čvrsto uveren da, njegovim rečima, „iskrenosti osećanja nema bez naivnosti srca". Cilj ove izložbe je da se nanovo osvetli Radovićev opus, vraćajući u fokus javnosti delo ovoga značajnog umetnika - dodaje kustos.
Opus Ivana Radovića je veoma obiman. U literaturi je do sada popisano 370 slika i gotovo 800 radova na papiru - pretežno crteža, akvarela i nešto manje grafike. Osim Radovićevih dela pohranjenih u MSUB i nekoliko u Narodnom muzeju u Beogradu, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i institucijama Vlade Srbije, stotine njegovih radova čuvaju se u najvećoj meri kod privatnih vlasnika, najviše u Beogradu i širom Vojvodine i par u Zagrebu.
Radović je za života imao dve retrospektive. Jedna je bila 1966. u Novom Sadu, u Galeriji Matice srpske (gde je sada takođe kao deo projekta „Muzej u pokretu" otvorena izložba Petra Lubarde „Heroika vizije", koju je priredila Svetlana Jovanović, a o kojoj ćemo drugi put pisati), a druga 1971. u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji je bio član.
Iako je o Radovićevom opusu pisala plejada srpskih kritičara, iako mu je priznat veliki talenat, polet i energija, iako je laureat brojnih nagrada (kao što su internacionalne izložbe industrijske umetnosti u Filadelfiji, međunarodne izložbe umetnosti i tehnike u Parizu, „Zlatne palete" Udruženja likovnih umetnika Srbije, nagrada Avnoja, „Politike" i „Sedmojulske") i nosilac dva ordena („Sveti Sava" i belgijskog kralja), posthumno nije imao nijednu retrospektivu. Štaviše, do ove izložbe u Spomen-zbirci naša javnost je samo dva puta mogla da vidi njegova dela. Jednom, na izložbi u Somboru (1978) i drugi put na izložbi crteža iz legata Olge Radović u Galeriji SANU (1984), u kome se, inače, čuva 1.400 umetnikovih radova na papiru.
Filmske projekcije
Na projekcijama filma o Ivanu Radoviću, koji se čuva u Dokumentarnom fondu Spomen-zbirke (iz serijala „Slikari i vajari" Radio-televizije Beograd), svakog četvrtka u 20 sati u ovoj galeriji publika će imati priliku da se bliže upozna sa umetnikovim životom i delom. Reč je o čuvenim sačuvanim kazivanja profesora Lazara Trifunovića, našeg eminentnog istoričara umetnosti i jednog od najboljih poznavalaca srpske moderne umetnosti.
