Izvor: B92, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beskućnici u Novom Sadu
Novi Sad -- Tačan broj beskućnika koji borave u tunelima i katakombama Petrovaradinske tvrđave nemoguće utvrditi.
U okolini Novog Sada postoji prihvatilište za beskućnike, koje treba da bude prošireno, ali gradske vlasti tvrde da je jako teško naterati nekoga da ostane u prihvatilištu protiv njegove volje.
Nesreća u kojoj su u petak ujutru poginuli Silvana Beriša i njena dva sina nametnula je raspravu o beskućnicima koji prenoćište ili trajni smneštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nalaze u katakombama Petrovaradinske tvrđave. Iako se, naime zna da ovaj problem postoji, nije poznato koliko ljudi i po kojim tunelima nalazi privremeno sklonište od zime ili čak i trajni smeštaj.
Gradske vlasti su, kako je rečeno za B92 u toj instituciji, u nekoliko navrata zajedno sa predstavnicima socijalnih ustanova pokušale da pronađu ljude koji borave, žive ili spavaju po tunelima tvrđave, ali te akcije nisu dale rezultate jer pojedini beskućnici dolaze samo noću da tu prespavaju, a oni koji tu borave danju često pobegnu kada vide nepoznate ljude.
S obzirom na veličinu tvrđave i ogroman broj tunela na njoj, od kojih neki nisu ni istraženi, nije ni moguće sprovesti potpunu kontrolu ovog zdanja, a samim tim ni evidentirati tačan broj beskućnika na njoj.
Novi Sad ima prihvatilište u kom bi beskućnici, umesto u katakombama, mogli da nađu privremeni smeštaj, ali je, kako je rečeno za B92, teško naterati nekoga da dođe u prihvatilište protiv svoje volje.
U planu je ipak proširenje kapaciteta i delatnosti koje bi mogle pomoći beskućnicima da se sklone sa ulice i da se uključe u normalan život.
"U planu je izgradnja dnevnog smeštaja i proširenje prihvatilišta, a tamo će raditi i stručnjaci koji će pomoći beskućnicima da se socijalizuju", kaže Snežana Mušicki, članica gradskog veća zadužena za socijalna pitanja i zaštitu dece i omladine.
Sve ovo međutim ne znači da će Novi Sad ubuduće imati manje beskućnika, jer neki od njih jednostavno ne žele da promene način života. Primer za to je tragično stradala porodica kojoj je, kažu u gradskoj vlasti, bila obezbeđena nameštena kuća u blizini Novog Sada, a Živku Petroviću - ocu i suprugu stradalih - ponuđen je posao.
Cela porodica je međutim posle nekoliko nedelja boravka u novom domu odlučila da se vrati svom starom boravištu na tvrđavi, gde su i ostali do požara.
